Као што смо већ известили, научна конференција „Балкански монашки светови – дијалози о монаштву, теологији и култури“, која је одржана недавно у два манастира Струмичке епархије, отворена је поздравним словом српског патријарха које прочитао његов изасланик владика моравички Тихон. Информативна служба Српске патријаршије о томе извештава:

Поглавар Српске Православне Цркве је изразио радост због  организовања конференције и истакао да она представља један од првих зрелих плодова сарадње која је проистекла из великог и историјског догађаја доделе Томоса о аутокефалности Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији:

„Том одлуком, којом је исцељена вишедеценијска рана, посведочено је јединство Цркве Христове које се остварује у љубави и истини. Из тог јединства ничу, расту и рађају, први плодови – не само литургијско и духовно сабирање, него и заједничко научно и културно дело, какво представља ова конференција. Својом тематиком и значајем она сведочи да наша саборност није само формална, већ се она манифестује у стваралаштву, заједничком труду и сведочењу.

Суштинска вредност овог скупа огледа се у томе што се у њему истражује наше  духовно и монашко наслеђе. Монаштво је током векова било духовно прибежиште и сабиралиште православних народа Балкана. Манастири су били не само места молитвеног тиховања и духовне борбе, већ и живи извори богословља, центри литургијског живота и колевке културног стваралаштва – књижевности, уметности и просвете. Тај историјски и духовни континуитет чини монаштво не само једним од важних сегмената нашег предања, него његовим срцем и душом.

Посебно је значајно што ова конференција, како показује и њен програм, не остаје у границама прошлости, него из ње црпи снагу и надахнуће за живот у садашњости и будућности. Говорити о монаштву не  значи тек научно истраживати један историјски феномен, него, пре свега, богословски промишљати и духовно подстицати савремени живот Цркве. Наше доба, са свим својим изазовима и саблазнима, показује да је дух монаштва – дух молитве, поста, бдења, ћутања и љубави – нужан лек за људску душу и извор препорода целокупне заједнице.

Уверен сам да ће резултати овог научног сабрања бити на корист не само богословљу као академској дисциплини, него и животу Цркве у целини. Јер, што дубље улазимо у анализу историјских текстова и богословских сведочанстава, све јасније откривамо живи дух Цркве који дише кроз векове и који нас данас укрепљује и усмерава.

Са радошћу истичем да је овај скуп и место сабрања и заједничког делања епископа, свештенства, монаштва и богослова наше две сестринске Цркве – Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Тај сусрет није само академски, него саборни и литургијски, јер сваки истински богословски разговор израста из заједнице у Христу и у Њему налази своје испуњење. Нека овај скуп буде још један доказ да је наш заједнички труд у Господу благословен и да доноси изобиље добрих плодова. Нека посведочи да смо, упркос огромним искушењима и историјским недаћама, сачували заједничко наслеђе и да смо позвани да га заједно развијамо и сведочимо у овом нашем времену обремењеном фабрикованим немирима и крајњом неизвесношћу”.

Фотографија: Тивериопол.мк