7. Септембра 2025. године, у манастиру светог Леонтија Струмичког у Водочи код Струмице, завршена је тродневна научна конференција „Балкански монашки светови – дијалози о монаштву, теологији и култури“. У организацији Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Института за духовно и монашко наслеђе на Балкану „Наслеђе пустиње“ конференција је окупила клирике и експерте СПЦ и МПЦ-ОА, део свештенсттва и монаштва МПЦ-ОА и верујући народ. Конференцију је испратила и Оливера Трајковска, директорка Комисије за односе са верским заједницама и групама Републике Македоније, градоначелник Струмице, посланици, академици и представници политичког и друштвеног живота. 

Завршни дан конференције је обележила архијерејска Литургија којом је началствовао митрополит крушевачки Давид, уз саслужење владика дебарско-кичевског Георгија, домаћина - струмичког Наума, моравичког Тихона, ираклијског Климента и стобијског Јакова.

Како извештава ТВ Храм „после читања јеванђељског зачала присутнима се обратио митрополит Давид. На крају свете Литургије Епископ стобијски Јаков је упутио је речи захвалности Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и свим учесницима скупа.“ ...

У Водочи је и отворена конференција 5. септембра. А сутрадан су три радне сесије одржане у манастиру светог Антонија Великог и светог великомученика Георгија у Новом Селу код Струмице. Започело се Литургијом коју је служио архимандрит Агатон уз молитвено присуство учесника. Задњег дана, домаћин, митрополит струмички Наум је гостима уприличио посету манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Вељуси из 11. века

Конференција је отворена поздравним словом Његове Светости патријарха српског Порфирија, које је прочитао патријархов изасланик, епископ моравички Тихон. А поздравно слово Блажењејшег Архиепископа охридског и македонског г. Стефана је произнео епископ ираклејски Климент. Конференцију је затворио протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, професор ПБФ СПЦ у Београду, изражавајући захвалност свим учесницима и организаторима и најављујући предстојеће планове и перспективе у области изучавања монаштва на Балкану.

На конференцији су се чула следећа излагања:

05.

• Митрополит струмички г. Наум, - “Исихазам као предање унутрашњег, есхатолошког и царског свештенства“, где је било речи о суштини тог древног светогорског духовног покрета који циљ хришћанског живота види у заједничарењу са Богом, причешћу и виђењу Бога.

06. 

• Митрополит крушевачки, проф.др Давид – „Молитва умно-срдачна“;
• Митрополит дебарско-кичевски, проф.др Георгије – „Молитва као подвиг: аскетска димензија у делима светог Климента Охридског“;
• Протојереј-ставрофор, проф.др Владимир Вукашиновић – "Литургија патријарха Филотеја Кокиноса и исихастички покрет у Србији у другој половини 14. века“;
• Протопрезвитер, проф.др Зоран ранковић и презвитер доц.др Драган Каран – „Значај исихазма за савремену пастирску службу“;
• Епископ ираклијски мр Климент – „Трагови исихазма у натписима зрзејских свитака из 14. века“;
• Епископ моравички др Тихон – „Отачко богословље у Студеничком типику – идентификација и анализа отачких извора“;
• Епископ стобијски Јаков, председник Института „Наслеђе пустиње“ – „Подвиг трезвеноумља као усход до боговиђења у богословској мисли старца Емилијана Симонопетријскиг“;
• Протођакон, проф.др Златко Матић – „Теолошке претпоставке хришћанског етоса у опусу Григорија Паламе: Посебан осврт на Декалог после Христа“;
• Доц.др Виктор Недески – „Поглавља о искушењима и невољним жалостима и користима од њих – аскетска теологија по архиепископу Лаву Охридском“.
   

Српски и македонски извори, који су коришћени за овај приказ, се разликују по питању да ли су ови најављени учесници излагали своје теме:

• Презвитер, проф.др Србољуб Убипариповић – „Молитвено правило за неписмене монахе: благодатно и даноноћно освећење оних који нису знали слова“;
• Архимандрит Данило (Гаврановић) – „Женско монаштво на Балкану од 13. до 17. века – анализа словенских рукописних извора“.

07. 

• Панел дискусију у формату округлог стола о значају исихастичке мисли и светоотачког предања у дијалогу са савременим богословљем је водио прота Вукашиновић. У њој су учествовали владике Давид, Наум и Георгије, и протођакон Матић.

Фотографија: Тивериопол.мк