Претходни наставци: први, други, трећи и четврти.

^{Браниоци људских права у служби прогона канонске Цркве у Украјини}

           Анализа прогона канонске Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије у оквиру државног пројекта формирања неканонске тзв. Православне цркве Украјине, не би била целовита без осветљавања у овом прогону улоге кључне европске организације у области заштите људских права – Савета Европе. Наиме, према Статуту Савета Европе један од основних задатака ове организације јесте „очување и развој људских права и основних слобода“. А један од првих и притом темељних докумената Савета Европе – Конвенција за заштиту људских права и основних слобода - у члану 9. гарантује слободу вероисповести, док се чланом 14. забрањује свака дискриминација, па и она која за основу има вероисповест.¹

           Фаза отвореног државног терора против УПЦ МП, како примећује руководилац Центра за изучавање проблема религије и друштва Института Европе Руске академије наука Роман Лукин, започела је 2018. године,² али је канонска православна Црква у Украјини, као што је већ било наведено у првим поглављима овог текста, била жртва различитих појединачних забрана и дискриминација одмах после „Мајдана“ и промене власти 2014. године.

           Већ у том периоду поједини клирици УПЦ МП почели су упућивати жалбе Савету Европе због различитих видова нарушавања права црквених општина и верника од стране кијевских власти, нарочито у источним проруским деловима Украјине. Тако се, примера ради, митрополит лугански Митрофан обратио, 2015. године, писмом Савету Европе, обавештавајући га о бројним нарушавањима слободе вероисповести у његовој епархији. Све се завршило са писмом генералног директора Савета Европе за питања демократије, Снежане Самарџић Марковић, у коме је ова бивиша министарка спорта у Влади Србије од 2007. до 2012. године, члан Групе за реформу одбране Србија-НАТО и члан Г17,³ уверавала луганског архијереја УПЦ МП да ће „Савет Европе учинити све како би осигурао права свих грађана, гарантованих Европском конвенцијом о правима човека, независно од њихове конфесионалне, политичке и друге припадности“.⁴ У јануару 2018. године министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров констатовао је да ОЕБС, Савет Европе и УН нису уопште реаговали на отимачину храмова и друге имовине УПЦ МП и изазивање раскола уз асистирање државе, иако их је руска дипломатија правовремено о свему томе обавестила и затражила њихову реакцију.⁵

           Након што је украјинска државна власт, уз асистирање кључних западних држава, успела да уочи Божића 2019. године издејствује од цариградског патријарха Вартоломеја неканонски томос за новоосновану тзв. ПЦУ, покренут је нови и још радикалнији талас притисака, претњи и отвореног прогона клирика УПЦ МП и њених верника, па се канонска православна Црква из Украјине званично обратила за заштиту ОЕБС-у, ЕУ и УН. Тим поводом је представник УПЦ при европским међународним организацијама епископ Виктор (Баришевски) посебно указао на „директно мешање државе у послове цркве, нарушавање основних права човека и европског принципа аутономије верских организација“.⁶

           Убрзо после тога је и патријарх Кирил лично посетио Савет Европе, где је у директном сусрету са генералним секретаром Савета Европе Тобјорном Јагландом и комесаром Савета Европе за људска права Дуњом Мијатовић, затражио да Савет Европе у Украјини „изврши контролу поштовања људских права у сфери конфесионалног избора“, а да ће им РПЦ у међувремену предати конкретне доказе о нарушавању слободе вероисповести.⁷ Том приликом је руски патријарх јасно указао да обавеза Савета Европе да реагује на бројна и драстична кршења слободе вероисповести у Украјини проистиче из суштине ове међународне организације: „Савет Европе је установио и подупире ону основу на којој је могућа интеграција европских земаља. Права и слободе су оно што обједињује или разједињује људе“.⁸ Једном речју, Украјина је члан Савета Европе и уз то се кијевски режим определио за евроинтеграције, па је прворазредна дужност Савета Европе да после бројних жалби испита степен поштовања слободе вероисповести у овој својој чланици. Лично обраћање руског патријарха Савету Европе имало је у том моменту посебну тежину, због чињенице да је чланство руске државе у овој међунродној организацији већ било суспендовано 2017. године.

           Иако је патријарху Кирилу обећала да ће посетити Украјину и на лицу места се упознати са оним што јој је посао у Савету Европе – надзор над поштовањем слободе вероисповести из чл. 9. Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Дуња Мијатовић⁹ је убрзао преко свог портпарола обавестила јавност „да нажалост, због већ утврђених обавеза, нема времена за додатне обавезе“.¹⁰ Овом одлуком је Савет Европе заправо издао своју мисију и обесмислио своје даље постојање.

           Дакле, и пре почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини, 2022. године, кључне међународне организације задужене за заштиту људских права, а пре свих Савет Европе, били су дословно глуве на сваку жалбу која је долазила од стране руске државе и РПЦ због државног терора кијевског режима над канонском УПЦ. Како примећује Ирина Боршч са Светотиховновског православног хуманитарног универзитета, када Русија исказује бригу за положај православних верника и клирика канонске Цркве у Украјини, западне државе, као и уочи Кримског рата 1853. године, игноришу чињеничну аргументацију тих захтева, као и правни и религиозне мотиве руске државе и Цркве, већ такву бригу „објашњавају руском спољнополитичком егоистичком експанзијом“.

           Притом се у овом случају не ради о прогону цркве националне мањине, него Цркве која је и након почетка СВО била и остала црква већине грађана Украјине.¹¹ Искључиво вођени политичким и притом отворено русофобским мотивима, различити европски комесари за људска права свесно су превиђали чињеницу да црквени спор у Украјини, речју богослова Сегеја Худијева, „није конфликт између присталица Украјине и Руске Федерације“, него да је реч о „конфликту између државе, чији функционери не верују у постојање такве ствари, као што је религиозна савест, и верујућих људи за које је Црква - дом Божији, а не инструмент овог или оног центра моћи, налазио се он у Кијеву, Москви или Вашингтону“.¹²

           Позиви да се дотада хибернирани Савет Европе укључи у одбрану слободе вероисповести верника и клирика канонске УПЦ МП, долазили су после 2022. године не само из Русије, већ и из других европских земаља. Када се у пролеће 2023. године кијевски режим одлучио да у вези са Кијево-печерском лавром раскине уговор о закупу земљишта и затражио од монаштва ове светиње да напусте манастир, посланик немачког Бундестага и Парламентарне скупштине Савета Европе из редова „Алтернативе за Немачку“, Харалд Вајел, затражио је да Савет изврши хитну истрагу деловања украјинске државе против УПЦ МП. Свој захтев за спровођење међународног мониторинга над поштовање слободе вероисповести у Украјини, Вајел је образложио, између осталог, и тиме што је упоредио прогон УПЦ са прогоном Српске цркве на Косову и Метохији после 1999. године, због чега су њени манастири својевремено добили међународну безбедоносну заштиту.¹³

           У детаљном извештају руског Министарства иностраних послова од 2023. године, у коме су детаљно наведени бројни случајеви нарушавања личног и колективног аспекта слободе вероисповести клирика и верника УПЦ МП, констатовано је на самом крају документа да, нажалост, нема адекватне реакције од стране бројних међународних организација задужених за заштиту људских права „на антиправославну политику владајућег режима у Кијеву“, који отворено крши одредбе темељних међународноправних докумената, као што су Повеља УН, Универзална декларација о правима човека, Декларација о укидању свих облика нетолеранције и дискриминације на основу религије и уверења, Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.¹⁴ А како би имао разрешене руке да делује супротно одредбама Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода о слободи вероисповести и забрани дискриминације, кијевски режим је 2024. године обавестио Савет Европе да Украјина док траје рат може делимично одустати од примене ове Конвенције.¹⁵ Оваква одлука кијевских званичника није наишла ни на какву критику дежурних стразбуршких и бриселских комесара за људска права.

           То је још један доказ у прилог закључку Ирине Боршч да су међународни стандарди слободе вероисповести, као и међународни институционални систем надзора над њеним поштовањем - потпуно „западно-центрични“. Као такви, они искључиво изражавају како светоназор, тако и геполитичке интересе Колективног запада, па од њих прогоњени православни верници и клирици тешко да могу добити било какву заштиту,¹⁶ осим ако се не ради о клирицима и верницима оданим „православном Ватикану“, како је Цариградску патријашију својевремено назвала Мадлен Олбрајт.¹⁷ Чак и када у поједним ситним случајевима међународне западно-центричне људскоправашке организације и изађу у сусрет конкретној апелацији упућној од стране неке православне организације или појединца,¹⁸ таква реакција, тумачена у ширем политичком контексту, може бити само „шаргарепа“ за остварење конкретног геополитичког циља. У украјинском случају такав „данајски дар“ може имати за циљ само сламање отпора архијереја УПЦ да прихвате цариградско-вашингтонско неканонско „решење“ о формирању јединствене православне цркве Украјине.

1. B. Krivokapić, Enciklopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, Београд, 2010, 963; Конвенција о људским правима са изменама предвиђеним Протоколима 11, 14 и 15 и с Протоколима 1, 4, 6, 7, 12, 13 и 16, Европски суд за људска права, Council of Europe 67075 Strasbourg cedex France, https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/convention_srp, приступљено: 20.5.2026.
2. Украинская власть одержима богоборчеством: эксперты — о гонениях на каноническую УПЦ, РТ, https://russian.rt.com/ussr/article/1550799-upc-pravoslavie-ukraina-unichtozhenie, приступљено: 20. 5. 2026.
3. Gde je i šta radi Snežana Samardžić-Marković, nekadašnja ministarka sporta?, Danas, https://www.danas.rs/sport/gde-je-i-sta-radi-snezana-samardzic-markovic-nekadasnja-ministarka-sporta/,  приступљено: 20.5.2026.
4. Совет Европы обещает защитить верующих УПЦ Московского Патриархата от притеснений, Императорское Православное Палестинское Общество, https://www.ippo.ru/news/article/sovet-evropy-obeschaet-zaschitit--veruyuschih-upc--308334, приступљено: 20.5.2026.
5. Лавров призвал мировое сообщество отреагировать на притеснения УПЦ, Украина.ру, https://ukraina.ru/20180124/1019816074.html, приступљено: 20.5.2026.
6. УПЦ обратилась в ООН, ЕС и ОБСЕ из-за давления на церковь и ущемления прав верующих, ТАСС, https://tass.ru/obschestvo/6129647, приступљено: 23.5.2026.
7. Предстоятель Русской Православной Церкви посетил Совет Европы и обсудил с его сотрудниками религиозный конфликт в Украине, СПЖ, https://spzh.eu/ru/news/62461-patriarkh-kirill-v-sovete-jevropy-podnyal-vopros-o-gonenijah-na-upc, приступљено: 23.5.2026.
8. Е. Чинкова, Патриарх Кирилл передал Совету Европы документы по дискриминации Украинской православной церкви, Комсомольская правда, https://www.kp.ru/daily/26981/4040984/, приступљено: 24. 5. 2026.
9. Иначе, Дуња Мијатовић је кадар Федерације БиХ и БиХ, а познта је и као кћерка Татјане Љујић Мијатовић, која је у муслиманском ратном Председништву БиХ фигурирала као наводни представник Срба у фиктивној „јединственој БиХ“. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B, приступљено: 24.5.2026.
10. Из-за нехватки времени Совет Европы отказывается обсуждать права верующих УПЦ, РНЛ, https://ruskline.ru/politnews/2020/12/07/izza_nehvatki_vremeni_sovet_evropy_otkazyvaetsya_obsuzhdat_prava_veruyuwih_upc,  приступљено: 24.5.2026.
11. И. Борщ, Почему международные организации не замечают преследования Украинской православной церкви? РСМД, https://russiancouncil.ru/analytics-and-comments/analytics/pochemu-mezhdunarodnye-organizatsii-ne-zamechayut-presledovaniya-ukrainskoy-pravoslavnoy-tserkvi/,  приступљено: 24.5.2026.
12. С. Худиев, Гонения властей на УПЦ ставят мировых лидеров перед выбором, Взгляд, https://vz.ru/opinions/2023/3/29/1204837.html, приступљено: 25.5.2026.
13. Депутат Бундестага призвал Совет Европы остановить преследование УПЦ на Украине, ТАСС, https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/17635851,  приступљено: 25.5.2026.
14. ДОКЛАД МИД России: „О противоправных действиях киевского режима в отношении Украинской православной церкви (УПЦ), её священнослужителей и прихожан“, https://www.mid.ru/ru/foreign_policy/humanitarian_cooperation/rossia-v-sisteme-mezkonfessional-nyh-otnosenij/1898457/, приступљено: 25.5.2026.
15. Р. Сулима, Киев выйдет из Конвенции по правам человека на время войны, DW, https://www.dw.com/ru/ukraina-priostanovit-dejstvie-konvencii-po-pravam-celoveka-na-vrema-vojny/a-68943742, приступљено: 25.5.2026.
16. В УПЦ понадеялись на решение ЕСПЧ по делу о запрете церкви, Lenta.ru, https://lenta.ru/news/2024/10/11/v-upts-ponadeyalis-na-reshenie-espch-po-delu-o-zaprete/,  приступљено: 25.5.2026.
17. И. Борщ, Почему международные организации не замечают преследования Украинской православной церкви? РСМД, https://russiancouncil.ru/analytics-and-comments/analytics/pochemu-mezhdunarodnye-organizatsii-ne-zamechayut-presledovaniya-ukrainskoy-pravoslavnoy-tserkvi/,  приступљено: 24.5.2026.
18. И. Латун, ЕСПЧ признал, что Украина нарушила право на веру общины канонической УПЦ, РГ.РУ, https://rg.ru/2025/10/11/espch-priznal-chto-ukraina-narushila-pravo-na-veru-obshchiny-kanonicheskoj-upc.html?utm_referrer=https%3A%2F%2Fyandex.ru%2F, приступљено: 25.5.2026.

проф. др Зоран Чворовић за портал "Живот Цркве"

Фото: патријарх руски Кирил у Савету Европе на састанку са тадашњим генералним секретаром Тобјорном Јагландом, 27.мај 2019.године, извор: pravoslavie.ru