Први део можете наћи овде.

^{Аутокефалије из туђе главе и по неканонској мери}

         У даљем раду на стицању аутокефалности главну улогу у комуникацији са патријархом Вартоломејем преузео је од 2018. године председник Украјине Петро Порошенко.¹ Свој став о црквеном питању Порошенко је изразио речима, да је питање аутокефалности цркве у Украјини "питање националне безбедности и наше одбране у хибридном рату, јер Кремљ гледа на Руску православну цркву као на један од кључних инструмената утицаја у Украјини".² Занимљиво је да се Порошенко до 2017. године сматрао верником УПЦ МП, те да се периодично појављивао у једном од кијевских манастира у коме се окупљала јака рускојезична заједница. Међутим, креатори Порошенкове предизборне су проценили да би му залагање за оснивање ПЦУ био додатни адут у предизборној кампањи. Нарочито због ранијих безуспешних покушај Виктора Јушченка да од Фанара издејствује томос о аутокефалности.³

         У покушају да обезбеди што ширу подршку за реализацију аутокефалистичких планова, Порошенко је 18. априла 2018. године организовао сусрет са представницима УПЦ КА, УАПЦ и УПЦ МП.⁴ Међутим, изостала је жељена подршка аутокефалистичко-ујединитељским плановима од стране епископата УПЦ Московске патријаршије. И поред отвореног државног терора, само двојица епископа УПЦ МП одлучила су да подрже аутокефалистички пројекат у режији кијевског режима и у извођењу Цариградске патријаршије. Радило се о Симеону (Шостацкому) и Александру (Драбинку).⁵ При том ваља знати да је Симеон (Шостацки) био главни конкурент садашњем митрополиту УПЦ МП Онуфрију (Березовском) приликом избора новог првојерарха аутономне УПЦ МП, после смрти митрополита Владимира (Сабодана) 2014. године. Већ тада је Симеон (Шостацки) био кандидат проукрајинске националистичке и уз то модернистичке струје.⁶

         Политички део пројекта формирања уједињене аутокефалне цркве Украјине започео је разговором Порошенка са шефовима фракција у Ради 17. априла, након чега је Рада 19. априла са 80% гласова подржала ову идеју председника Украјине. Том приликом Порошенко је изјавио да је потребно у овом питању „показати јединство народа и власти, као што су то урадили црквени архијереји“. Ова Порошенкова демагошка изјава била је апсолутно лажа у погледу расположења унутар епископата УПЦ МП.⁷ Ипак, врхунац политизације украјинског црквеног питања догодио се са предајом цариградском патријарху Вартоломеју формалне инцијативе за додељивање томоса о аутокефалности у виду три поднеска - молбе председника Украјине, Врховне раде и "архијереја" из УПЦ КА и УАПЦ, те двојице епископа УПЦ Московске патријаршије. Ове поднеске је Цариградској патријаршији, 20. априла  2018. године, уручио, ни мање ни више, него заменик шефа администрације председника Порошенка Ростислав Павленко.⁸ Посебну улогу у послу додељивања аутокефалности уједињеној тзв. ПЦУ Порошенко је доделио Мустафи Џемилеву, избеглом антируском вођи кримских Татара, који је добио задатак да посредством председника Турске Ердогана лобира за идеју аутокефалности код патријарха Вартоломеја.⁹

Већ 7. септембра 2018. година Цариградска патријаршија је неканоски упала на украјинску територију под јурисдикцијом Московске патријаршије, тако што је именовала двојицу егзарха за Украјину, који су имали задатак да припреме терен за додељивање томоса о аутокефалности, а пре свега да око пројекта аутокефалне тзв. УПЦ окупе бројне сукобљене украјинске расколничке групације. 

Притом је патријарх Вартоломеј за своје егзархе у Украјини именовао двојицу архијереја Цариградске патријаршије, Данила и Илариона, који су рођени у Западној Украјини, а до тада су служили међу украјинском дијаспором у САД и Канади, која је највећим делом састављена од потомака припадника колаборационистичке Украјинске националне армије формиране на основи 14 дивизије СС Галичина.¹⁰

Почетком октобра 2018. године Синод Цариградске патријаршије потврдио је својом одлуком да је иницирао поступак додељивања аутокефалности тзв. УПЦ.¹¹ Синод је тада, противно канонском пропису о тридесетогодишњем року застарелости, званично опозвао акт Цариградске патријаршије из 1686. године о предаји Кијевске митрополије у јурисдикцију Московске патријаршије.¹² Синод Цариградске патријаршије је истовремено одлучио да узме у разматрање жалбе Филарета Денисенка и Макарија Малетича и њихових следбеника, како би на основу тобожње апелационе судске надлежности цариградског патријарха над клирицима свих аутокефалних цркава, укинуо пресуде Московске патријаршије о рашчињењу и анатемисању појединих расклоника.¹³

         Након ових неканонских одлука Синода Цариградске патријаршије, Московска патријаршија је 15. октобра 2018. донела одлуку о прекиду литургијског општења са Цариградском патријаршијом.¹⁴ Од тог тренутка, захваљујући неканонском неопапистичком деловању Цариградске патријаршије, васељенско Православље је задесио највећи раскол након 1054. године, који се у наредним годинама само додатно продубљивао.

_{Фото: заседање Светог Синода РПЦ у Минску (Оксана Манчук / БелТА / ТАСС), извор: rbc.ru}
 

         Потврда да су посао око додељивања аутокефалности украјинским расколницима, обједињеним око тзв. ПЦУ, предводили вођи кијевског режима, пре свих Порошенко, као и цариградских патријарх Вартоломеј, стигла је 3. новембра 2018. године, када су на Фанару Вартоломеј и Порошенко потписали споразум о сарадњи Украјине и Цариградске патријаршије.¹⁵ Начин на који је 15. децембра 2018. године у кијевској Светој Софији био организован рад тзв. ујединитељског сабора тзв. ПЦУ (уједњиње УПЦ КП и УАПЦ уз два претходно искључена епископа УПЦ МП), на коме је за првојерарх ове неканонске квазицрквене структуре изабран Епифаније Думенко, још једном је јасно показао да је додела аутокефалности украјинским расколницима била, пре свега, један политички мотивисан чин, чији су главни креатори седели на Фанару и у кијевском председничком офису, док су главни покровитељи тог чина били у вашингтонској председничкој администрацији. 

Наиме, службени језик "ујединитељског" сабора украјинских "православаца" био је енглески, у раду сабора су учествовала и четири архијереја Цариградске патријаршије, а сабором "уједињења" преседавао је лично Петро Порошенко.

Њега је архиепископ УПЦ КП, Епифаније Зорја, упоредио, ни мање ни више, него са Светим царем Константином.¹⁶ И устав тзв. ПЦУ, који је усвојен на сабору "уједињења" био је дело Цариградске патријаршије.¹⁷ Порошенко је важност добијања аутокефалности окупљенима испред цркве Св. Софије објаснио речима, да је она "део наше државне проевропске и проукрајинске стратегије, коју ми доследно спроводимо у живот скоро пет година уназад". А суштину аутокефалности Порошенко је објаснио на следећи начин: „Шта то значи за цркву? То је црква без Путина! Шта то значи за цркву? То је црква без Кирила! Шта то значи за цркву? То је црква без молитви за руску власт и руску војску! Зато што руска власт и руска војска убијају Украјинце! Али то је црква са Богом! То је црква са Украјином!“.¹⁸

         Коначна милост Цариградске патријаршије у виду неканонског томоса тзв. ПЦУ стигла је уочи православног Божића 2019. године, али је тзв. ПЦУ добила од Фанара мању самосталност него што је ужива аутономна УПЦ у оквиру Московске патријаршије. Цариградски патријарх, који је у својим неопапистичким амбицијама у суштини противник предањске установе атокефалије, задржао је у односу на тзв. ПЦУ статус „главе“ ове цркве. Пред Синодом Цариградске патријаршије одговоран је сваки члан Синода ПЦУ. Уз то, митрополит тзв. ПЦУ дужан је да тражи разјашњење од цариградског патријарха за свако спорно општецрквено, догматско или канонско питање. Цариградска патријаршија задржава своје егзархе на територији Украјине, као и манастире у непосредној власти цариградског патријарха (ставропигије), с правом оснивања нових таквих манастира. Тзв. ПЦУ нема право да врши службу у дијаспори, већ се украјинска дијаспора предаје у искључиву јурисдикцију Фанара. И најзад, тзв. ПЦУ не може сама да вари св. миро, већ га добија од Цариградске патријаршије.¹⁹

      Трећи део можете наћи овде.    

1. Н.Митрохин, «Атеисты Киевского патриархата»: украинский церковный вопрос при президентах Петре Порошенко и Владимире Зеленском (2018–2021), стр. 109. (приступљено: 24. 11. 2025.) Украина и Вселенский патриархат подписали соглашение о создании независимой украинской церкви, РБК-УКРАЇНА (приступљено: 24. 11. 2025.)
2. Глава государства: В гибридной войне Кремль рассматривает РПЦ как один из ключевых инструментов влияния на Украину, Президент Украины: Официальное интернет-представительство (приступљено: 24. 11. 2025.)
3. Н.Митрохин, «Атеисты Киевского патриархата»: украинский церковный вопрос при президентах Петре Порошенко и Владимире Зеленском (2018–2021), стр. 110.
4. Порошенко получил обращения УПЦ-КП и УАПЦ по предоставлению Украинской церкви томоса об автокефалии, с главой УПЦ (МП) провел встречу, Интерфакс-Украина Информационное агентство (приступљено: 25. 11. 2025.)
5. Митрополит Антоний: у ПЦУ нет большой паствы, РИА НОВОСТИ (приступљено: 25. 11. 2025.)
6. Н.Митрохин, «Атеисты Киевского патриархата»: украинский церковный вопрос при президентах Петре Порошенко и Владимире Зеленском (2018–2021), стр. 108.
7. Н.Митрохин, «Атеисты Киевского патриархата»: украинский церковный вопрос при президентах Петре Порошенко и Владимире Зеленском (2018–2021), стр. 111.
8. Торг уместен: Вселенский патриархат ответил на просьбу Порошенко об автокефалии, Украина.ру (приступљено: 25. 11. 2025.)
9. Мустафа Джемилев: "С удовольствием наблюдаю, как бесится Кремль из-за Томоса", BBS NEWS УКРАЇНА (приступљено: 26. 11. 2025.)
10. Константинопольский патриархат назначил своих экзархов на Украину, Интерфакс (приступљено: 26. 11. 2025.)
11. Константинополь вернул Украинскую Церковь в свое лоно, – коммуникат Синода, RISU (приступљено: 26. 11. 2025.)
12. В.Цыпин, «Да не вкрадывается надменность власти мирской в Церковь», Каноническая и экклезиологическая оценка действий Константинопольского Патриархата, Православие.ru (приступљено: 26. 11. 2025.)
13. П.Даровский, «Томосология» Константинопольского Патриархата, Православие.ru (приступљено: 26. 11. 2015.), //прим. ЖЦ: видети на српском овде/
14. РПЦ разорвала отношения с Константинопольским патриархатом, РБК (приступљено 27. 11. 2025.)
15. Порошенко подписал в Стамбуле соглашение с Вселенским патриархатом, РБК (приступљено: 27. 11. 2025.)
16. Объединительный собор Украинской церкви: как все прошло и кто такой митрополит Епифаний, BBC NEWS: РУССКАЯ СЛУЖБА (приступљено: 27. 11. 2025.)
17. В.В.Васлик, Что Томос Киеву готовит? РНЛ (приступљено: 1. 12. 2025); Еп. Сильвестр, Уставные документы Украинской Православной Церкви и ПЦУ: сравнительный анализ, Официальный сајт Московского патриархата https://www.patriarchia.ru/article/101367 (приступљено: 1. 12. 2025.)
18. Объединительный собор Украинской церкви: как все прошло и кто такой митрополит Епифаний, BBC NEWS: РУССКАЯ СЛУЖБА (приступљено: 27. 11. 2025.)
19. В.В.Васлик, Что Томос Киеву готовит? РНЛ (приступљено: 1. 12. 2025.)

проф. др Зоран Чворовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: Петро Порошенко (очево презиме му је Валцман) и митрополит Емануил Адамакис прдседавају расколничким скупом у Златокуполном сабору (није враћен УПЦ, већ је остао национализован и уступа се расколничким структурама) у Кијеву 2018. године, извор: фејсбук страница Порошенка.}

Текстови објављени у рубрици "Тачка гледишта" не одражавају нужно став Редакције