Српска православна црквена општина у Љубљани током летњих месеци организовала је у Парохијском дому дневни боравак за децу основношколског узраста. Последње две седмице протекле су у знаку узрастања у врлинама праведности и мудрости.

У наставку следи извештај координатора програма:

Има дана који се заврше у календару, али заувек остану у срцу. Такве су биле и последње две седмице летњег програма за децу ”Пут врлина”.

Иза нас су дани испуњени дечјим смехом, песмом, молитвом, игром, стварањем, новим пријатељствима и сусретима који су нас обогатили. Били су то дани у којима смо заједно учили, али и у којима смо једни од других учили оно најважније – како бити врлински човек. Током последње две седмице у којима су централне врлине којима смо се учили – праведност и мудрост, 55 малишана наставило је свој „Пут врлина“, стасавајући у мале праведнике и мудраце.

Када се и седма недеља програма завршила, спознали смо да врлине које смо учили не остају у нашим радионицама, играма и дипломама — оне остају трајне пратиље у нашим животима.

ШЕСТА НЕДЕЉА — ПУТ ПРАВЕДНИКА

У шестој недељи учили смо шта значи бити праведан. Откривали смо да праведност није строгост, нити потреба да увек будемо у праву.

Праведност је чистота срца. Поштење када нико не гледа. Храброст да кажемо истину. И снага да станемо уз онога коме је потребна наша рука. Кроз игру, разговор и заједничко стварање учили смо да није увек најлакше изабрати оно што је исправно, али да је управо тада наш избор најважнији.

Сваки дан започињали смо јутарњом молитвом, а затим време проводили у разговору, учењу и дружењу са нашим драгим свештеницима Александром Обрадовићем, Бориславом Ливопољцем и ђаконом Петром Козакијевићем.

Учили смо ћирилицу, разговарали о вери и врлинама, а наше мале руке стрпљиво су правиле бројанице од Богородичиних суза, уз помоћ брата Драгана Ђурђевића.

Кроз музику и песму са Невеном Лајић откривали смо да постоје осећања која је понекад лакше отпевати него изговорити.

Посебну радост донела нам је Лена Лау,  шампионка у плесу, која је својим знањем, вештином и невероватном енергијом покренула малишане показујући им да се до остварења снова стиже корак по корак уз рад, истрајност и веру у себе.

Сестра Касијана, монахиња из Манастира Рођења Пресвете Богородице код Новог Места, тихо и топло нам је одшкринула врата света молитве, тишине, мира и узвишеног монашког живота.

Била је то недеља у којој смо учили да праведност није само оно што чинимо за себе, већ и оно што смо спремни да учинимо за другога.

СЕДМА НЕДЕЉА — КРУНИСАЊЕ МУДРОШЋУ

У последњој седмици учили смо се мудрости. Сазнали смо да мудрост није само знати много, већ је мудрост знати шта је добро и имати снаге да то добро изаберемо. Знати када треба говорити, а када је мудрије сачувати тишину. Знати шта треба слушати, чему веровати и којим путем кренути.

Учили смо како да чувамо свој језик, своје писмо, веру и традицију, јер оно што нам је предато са љубављу једнога дана треба да предамо онима који долазе после нас.

Уз оце Радета Деспотовића, Борислава Ливопољца и ђакона Петра Козакијевића, откривали смо поучне детаље светих речи. До ћириличних слова стизали смо кроз игру „Лов на благо“. Певали смо, играли фолклор, славили рођендане и радовали се сваком новом дану. Направили смо и излете у свет музике — упознали се са клавиром, слушали, свирали и откривали радост музичког стварања. Научили смо и једну лекцију која ће им бити драгоцена и много након летњег распуста који је за нама: како да будемо мудри, опрезни и сигурни у свету интернета.

Посебан печат завршној недељи дао је и онлајн сусрет са песником, који нам је показао да реч може да буде слика, осећање, игра и мост између људи. А онда, као да је само лето пожелело да нам приреди последњи велики поклон — уследила је пловидба лађом по Љубљаници. Песма, осмеси, дружење и погледи пуни радости били су наша најлепша завршна слика коју ћемо понети са собом.

ЗА КРАЈ:

Када се осврнемо на све што је иза нас, тешко је пронаћи речи довољно велике да опишу ову радост. Зато данас кажемо само: хвала!

Хвала нашим дивним и неуморним волонтерима, који нису поклонили само своје време и труд, већ и нешто много вредније – своје срце. Захваљујемо се и драгим гостима, који су са децом поделили своје знање, таленат, искуство и љубав.

Наши мали праведници и мудраци у рукама су понели дипломе, али ми знамо да највредније што носе није на папиру. Носиће са собом успомене, нова пријатељства, речи које су чули, песме које су певали, молитве које су изговарали и лекције које ће тек временом добијати своје право значење.

Желимо да из овог лета понесу храброст да бране истину, мудрост да препознају добро, снагу да учине праву ствар и срце које никада неће заборавити да воли. Желимо да понесу свој мали, невидљиви штит доброте, истине, вере и љубави. Јер диплома ће једнога дана избледети, фотографије ће постати успомене, али оно што смо посадили у њихова срца може да расте читавог живота.

„Пут врлина“ не завршава се дипломом. Он се наставља сваки пут када дете изабере да каже истину, када пружи руку пријатељу, када опрости и када помогне ономе ко је сам, када чува своју веру, језик и писмо, када, иако може да изабере лакши пут, изабере добар пут.

И зато, драги наши Праведници и Мудраци, нека вам овај летњи пут буде тек почетак. А ми ако смо током ових седам недеља успели да макар једно мало срце учинимо храбријим, добријим и мудријим онда је наш „Пут врлина“ испунио своју најлепшу мисију.

Реализацију пројекта помогла је Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, на чему јој Црквена општина у Љубљани срдачно благодари.

Извор, фото: Фејсбук страница Српске православне црквене општине Љубљана