Митрополит вански Антоније објаснио избор патријарха Грузије: Нико од нас неће дозволити спољно мешање
Митрополит Антоније вански и багдатски, у објави на друштвеним мрежама, осврнуо се на поступак избора новог католикоса-патријарха Грузијске православне цркве.
У свом тексту он настоји, с једне стране, да јасно информише о фазама изборног поступка, а с друге да отклони забринутости у вези са могућим спољним утицајима.
У наставку доносимо поруку митрополита Антонија ванског и багдатског:
У овом тренутку почео сам да састављам списак (са свим детаљима) оних који ће учествовати у проширеном сабрању из епархија Ванија и Багдатија, када сам у исто време укључио телевизор.
У том тренутку појавиле су се особе које се, након упокојења Његове Светости и Блаженства, „са великом жалошћу“ баве питањима у вези са избором наредног католикоса-патријарха.
Потпуно је разумљиво да избор новог патријарха представља догађај од највећег значаја у животу Цркве, и то је случај свуда, не само у Грузији.
Пре него што, на свој начин, објасним шта ће се догодити 28. априла, желим најпре да се обратим свима:
Сви архијереји позивају вас да останете мирни и да не правите „олују у чаши воде“.
Нико од нас неће дозволити спољно мешање. А ако се нешто такво и примети, уверавам вас да нећемо учествовати у изборном поступку.
Свако мора да разуме где му је место и које су границе његове надлежности.
Дозволите ми, дакле, да једноставно објасним изборни поступак.
Процес избора кандидата за патријарха одвија се у два ступња.
Прва фаза патријарашких избора одржаће се 28. априла, на заседању Светог синода.
На том заседању биће изабрана три кандидата за патријарха. Тога дана окупиће се 39 архијереја и тајним гласањем ћемо одредити, по свом расуђивању, оне које сматрамо кандидатима за патријарашки престо.
Пре почетка заседања, свих 39 архијереја, по реду хиротоније, приступиће председнику изборне комисије, од кога ћемо примити гласачке листиће са патријарашким грбом и званичним печатом избора.
Након тога:
- Један по један ћемо улазити у гласачку кабину и пуним именом и титулом уписивати кандидата за кога се опредељујемо, наводећи и његову епархију; свако ко жели може гласати и за самога себе.
- Гласачки листић ћемо потом савити, ставити у посебну коверту, убацити у провидну гласачку кутију, а затим заузети своја одређена места.
По окончању гласања, чланови изборне комисије ће, пред Светим синодом, отворити гласачку кутију, након чега ће започети пребројавање гласова.
На основу броја добијених гласова, тројица са највише гласова биће проглашена кандидатима за патријарха.
Председник комисије ће један по један вадити гласачке листиће и предавати их најстаријем архијереју по хиротонији, који ће наглас читати име кандидата и јавно га показивати епископима.
Прочитани листић потом ће бити предат трећем члану комисије, који ће свако име уносити у записник и састављати званични извештај о гласању.
По завршетку пребројавања, гласачки листићи ће бити уништени спаљивањем у посебној посуди, у присуству свих.
У случају да два кандидата добију исти број гласова, биће одржан други круг гласања између њих.
Тиме се завршава прва фаза, из које произилазе три кандидата.
Поставља се питање: која би спољна сила, и на који начин, могла утицати на овакву процедуру? То је потпуно немогуће.
Тако ће 28. априла бити позната тројица кандидата за патријарха.
Та тројица кандидата приступиће проширеном сабрању, где ће бити одржан други круг избора. И тамо право гласа имају искључиво архијереји, јер једино они поседују изборно право.
Извор, фото: orthodoxtimes.com
Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"