Једно од најмрачнијих поглавља историје Албаније у XX веку јесте систематски прогон вере и свештенства током комунистичког режима. Атеистичка политика диктатуре настојала је да уништи верске институције и искорени духовни утицај који су оне имале у животу албанског друштва. У том трагичном контексту, многи клирици Албанске православне аутокефалне цркве суочили су се са затворима, мучењима, интернацијама и погубљењима без суђења. Међу њима се истиче и светли лик оца Мине Икономија, преданог свештеника и мученика вере.

Важни документи о прогону православног свештенства чувају се у досијеима бивше Државне безбедности. У досијеу број 61 Дирекције Државне безбедности, у предмету Другог сектора, под насловом „Досије предмета: Архиепископија и православно свештенство“, налазе се подаци о историји православног клира у Албанији, као и други документи о његовој делатности. Овај досије је отворен 28. јула 1958. године, а затворен 20. јуна 1965. године и садржи 115 листова документације.

На страницама 89–90 поменутог досијеа налазе се имена 18 свештеника који су били погубљени, затворени или интернирани. Међутим, уочава се намерно изостављање многих других православних клирика — њих више од 90 — који су убијени без суђења, мучени или су нестали без трага.

Историја ових мученика постепено излази на видело захваљујући истраживачима, историчарима и црквеним установама, међу којима је и Радио „Васкрсење“, који је покренуо иницијативу за документовање и објављивање ових заборављених прича. Један од тих мученика је отац Мина Икономи, свештеник из села Жепе, у близини Чарчове код Премета, на територији Митрополије ђирокастранске.

Живот и образовање

Отац Мина Икономи рођен је 11. новембра 1897. године од родитеља Илије и Јелене. Основно образовање стекао је у родном месту, након чега је наставио школовање у Солуну, где је завршио гимназију. Високе студије похађао је на Универзитету у Атини, на Факултету природних наука, где је дипломирао математику. Касније је наставио усавршавање и у Француској, припремајући се за позив професора математике.

У почетку је радио као учитељ, али га је духовни призив одвео ка црквеној служби. Рукоположен је за свештеника и почео је да служи у више села у областима Премета и Ђирокастре. Његова пастирска делатност обухватала је око десет села, од Дервишана до подручја Хљомоса.

Отац Мина није се ограничио само на вршење богослужења. Посветио се и образовању младих нараштаја, помажући у отварању и раду школа у удаљеним крајевима током периода владавине краља Зога. Када су у појединим местима школе биле затворене због недостатка учитеља, преузео је на себе да подучава децу, претварајући припрате цркава у места где се учило читање и писање.

Мештани овог краја памте га као ученог, праведног и преданог човека. Говорио је више страних језика и уживао велико поштовање међу народом. За свој значајан допринос и службу одликован је црквеним чином иконома, као и орденом Свете Марије.

Прогон током комунистичког режима

Након успостављања комунистичког режима у Албанији у новембру 1944. године, положај верских установа нагло се погоршао. Свештенство је посматрано као препрека успостављању атеистичке идеологије и идеолошкој контроли друштва.

Отац Мина Икономи, заједно са другим свештеницима, међу којима је био и отац Алекс Липе, нашао се на мети комунистичких власти. Отворено се супротстављао режиму и бранио верску слободу и достојанство вере. Због тога је први пут ухапшен 1946. године, али је, услед недостатка доказа, убрзо пуштен на слободу.

Међутим, Државна безбедност (Сигурими) није престала са прогоном. Године 1948, током богослужења у храму Светог Николе, који је био испуњен верницима, агенти Сигуримија насилно су интервенисали. Ушли су у храм током Божанствене литургије, зауставили свештеника, силом му скинули свештеничке одежде и, вукући га пред очима окупљених верника, одвели до свог возила. Овај понижавајући и нечовечан поступак дубоко је потресао читаву заједницу.

Отац Мина је потом одведен у злогласни затвор у Ђирокастри. Према сведочанствима његових сабораца по страдању, био је подвргнут бруталним мучењима и третиран као обичан злочинац. Многобројна мучења нанела су му тешке повреде које су довеле до његове смрти. Погубљен је без суђења, а место његовог гроба до данас је остало непознато.

Ипак, његова непоколебљивост остала је несломљена. Чак и пред нечовечним мучењима, одбио је да се одрекне вере и служења Христу. Када му је понуђена могућност да се одрекне свештенства и врати у цивилну службу у замену за слободу, храбро је изјавио:

„Мој живот нема смисла без Христа и Свете Марије.“

Ове речи постале су сведочанство његове непоколебљиве вере и његове жртве за Цркву.

Страдање породице

Прогон се није завршио смрћу оца Мине. Његова породица суочила се са дискриминацијом и дуготрајним страдањем. Његов син Нико Икономи сведочи да је породица била означена као „непријатељ народа“. Суочавали су се са притисцима, отпуштањима са посла и бројним ограничењима у свакодневном животу.

Ипак, и у таквим околностима чланови породице сачували су своју веру. Наставили су да се сећају и да поштују жртву оца Мине, сматрајући га мучеником за Христа и Његову Цркву.

Сећање на мученика

После пада комунистичког режима, сећање на оца Мину Икономија поново је оживело. У области Чарчове и у Ђирокастранској митрополији он се помиње са посебним поштовањем. У једном од храмова тог краја постављена је спомен-плоча која сведочи о његовом животу и жртви.

Историја оца Мине Икономија представља живо сведочанство истрајности православног свештенства у Албанији пред насиљем и репресијом комунистичког режима. Она је снажан пример вере и жртве за данашње и будуће нараштаје.

У времену када су многи били приморани да ћуте или да се покоре, отац Мина је изабрао да остане веран Христу и Његовој Цркви, све до жртвовања сопственог живота.

Како каже Свето писмо:
„Праведник ће се довека спомињати.“ (Пс. 111, 6)

Тако и сећање на оца Мину Икономија остаје живо у свести Цркве и народа, као трајно сведочанство вере и мучеништва за Христа.

Амин.

Извор, фото: media.ngjallja.org

Превод са албанског: редакција портала "Живот Цркве"