Да пројавимо радост Васкрсења и да се молимо за мир у свету!

Празник Васкрсења Господа Исуса Христа, односно Свете Пасхе, највећи је празник Цркве, јер је Васкрсење Христово почетак, односно залог васкрсења свих људи као коначне победе живота над смрћу. Зато се православни Символ вере завршава овом исповедањем: „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“.

Васкрсење Христово није повратак у земаљски људски живот, испуњен страдањем и страхом од смрти, већ улазак човека у други живот — у вечни небески живот. Зато Православна Црква у ноћи Пасхе пева: „данас празнујемо уништење смрти и почетак другог, вечног живота“.

Прве речи које је Господ Исус Христос изговорио у јутро Свога Васкрсења из мртвих биле су упућене женама мироносицама: „Радујте се! Не бојте се!“. А увече истога дана обратио се Својим ученицима речима: „Мир вам!“. Зато је Света Пасха празник радости и мира, праштања и заједништва у породици, у заједници, у народу и у читавом свету.

Празник Васкрсења Господа Исуса Христа позива нас да пројављујемо радост и мир, братску љубав и добра дела у свом окружењу — у породици и у друштву. Помажимо сиромашнима и усамљенима, молимо се за оне који страдају, али и за Румуне расејане широм света! Нарочито се молимо за мир и разумевање међу народима!

Поводом Свете Пасхе, упућујемо свима топле жеље за мир и радост, здравље и благостање, уз пасхални поздрав: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве

Беседа патријарха Данила на Васкрс, изговорена у патријаршијском саборном храму.

Васкрсење Христово је централна истина вере и живота хришћана

„Ако Христос није васкрсао, узалудна је онда проповед наша, узалудна је и вера ваша“ (1. Коринћанима 15, 14)

1. Вера хришћана у Васкрсење Христово и у васкрсење свих људи на крају векова била је најновија и најнеобичнија вера која се појавила у античком свету.

Стари Грци су веровали у бесмртност душе, али нису веровали у васкрсење тела, јер је оно сматрано тамницом душе (ср. Дап. 17, 31). У грчко-римској митологији, васкрсење се повезивало са пролећем, са озелењавањем и цветањем биљног света.

У Старом Завету, Јевреји су веровали у васкрсење мртвих, али као у њихов повратак у уобичајени биолошки, земаљски живот, без преображења васкрслог тела. Пророштво Језекиља, које се односи на опште васкрсење мртвих, често је тумачено више као обнова или препород живота јеврејског народа (ср. Јез. 37, 1–14). Такође, пророк Исаија (26, 19) и Псалми 15, 10 и 49, 1–4 говоре о васкрсењу из мртвих. Међутим, најјасније пророштво о васкрсењу мртвих налази се у 12. глави књиге пророка Данила: „И многи од оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни за живот вечни, а други за срамоту и вечни стид“ (Дан. 12, 2).

Ипак, да би се избегли утицаји митологија околних народа на Јевреје, у Старом Завету се мало говорило о васкрсењу, тако да су у време месијанске делатности Исуса из Назарета у јеврејском народу фарисеји веровали у васкрсење мртвих, док садукеји нису веровали у васкрсење.[1]

2. Васкрсење Христово није повратак у пролазни биолошки живот, већ уништење смрти и почетак вечног небеског живота.

Међу многим чудесним исцељењима која је учинио, Господ Исус Христос је васкрсао и три младе особе: кћер Јаирову, сина удовице из Наина и Свога пријатеља Лазара из Витаније. Међутим, сва та три васкрсења из мртвих која је извршио Исус била су повратак у временски ограничен, пролазан земаљски живот. Насупрот томе, Васкрсење Господа Исуса Христа суштински се разликује од ових васкрсења, јер је Својим васкрсењем Он отворио нови живот: вечни небески живот.

Као Богочовек, Господ Исус Христос је три пута предсказао да ће бити распет, али да ће трећега дана васкрснути из мртвих (ср. Мт. 16, 21; Мк. 8, 31; Лк. 9, 22; Јн. 2, 19–22). Такође, у разговору са Мартом, сестром Лазаревом, Господ је објаснио да ће опште васкрсење у Последњи дан бити извршено управо Њиме, јер Он дарује људима васкрсење и живот вечни: „Ја сам васкрсење и живот; који верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн. 11, 25). А раније је, у другом контексту, рекао Својим ученицима: „Ко једе тело Моје и пије крв Моју има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (Јн. 6, 54). Он може испунити све што је обећао, јер је Он вечни Син Божији, Који је постао човек, да би људе спасао и ослободио од греха и смрти и даровао им вечни небески живот.

Свети апостол Павле, који се раније звао Савле из Тарса, у почетку је био прогонитељ хришћана, али након што је, близу Дамаска, у блиставој светлости сусрео васкрслог Исуса са небеса (ср. Дап. 9, 3–8), постао је хришћанин и највећи сведок истине Васкрсења Христовог. Поставши апостол незнабожаца, Свети Павле сведочи да „Христос, васкрснувши из мртвих, више не умире; смрт више нема власти над Њим“ (Рим. 6, 9), да је „Христос васкрсао из мртвих, првенац оних који су уснули“ (1. Кор. 15, 20) и да „као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Кор. 15, 22).

Такође, Свети апостол Павле наглашава да је васкрсење мртвих дар милосрдне љубави Христове, али и чин божанске правде, „јер сви ми треба да се јавимо пред судом Христовим, да сваки прими што је у телу чинио, било добро, било зло“ (2. Кор. 5, 10). У том смислу, он појашњава да ће тела васкрслих задржати лични идентитет, али ће њихова плот бити преображена: тела васкрслих биће духовна, нераспадљива и бесмртна (ср. 1. Кор. 15, 42–44 и 50–54).

Као живљење у светлости истине Васкрсења Христовог и као припрема за опште васкрсење, Свети апостол Павле говори хришћанима којима се обраћа да је хришћански живот заједница са Христом, Распетим и Васкрслим, почев од Свете Тајне Крштења: „Погребени с Њим (Христом) крштењем, с Њим сте и васкрсли вером у дејство Бога, Који Га васкрсе из мртвих“ (Кол. 2, 12; 3, 1–5; Рим. 8, 11).

Наравно, и остали Свети апостоли проповедали су Јеванђеље Васкрсења Христовог и хришћански живот као заједницу са Христом, Распетим и Васкрслим, кроз веру, молитву, чист живот и добра дела.

3. Свети Оци и црквени писци из првих векова хришћанства бранили су истину о Васкрсењу Христовом и о општем, односно свеопштем васкрсењу.

У првим вековима Цркве, под утицајем старогрчке философије и других мисаоних струја, неки јеретици, нарочито гностици, негирали су вредност људског тела и одбацивали веру у васкрсење тела. Против ових јеретика посебно су иступали Свети Иринеј, епископ лионски (†202), у свом знаменитом делу Против јереси, као и латински црквени писац Тертулијан (†после 220), правник и апологета, у делу О васкрсењу мртвих.

Свети Иринеј Лионски, истичући достојанство и вредност људског тела као саставног дела човека створеног од Бога по лику и подобију Његовом (Пост. 1, 26–27), каже да је образац по коме је створен први човек (Адам) био Христос, Син Божији, Који ће се касније оваплотити, „у пуноћи времена“, ради спасења људи. „Бог — каже свети Иринеј — биће прослављен у ономе што је Сам створио и обликовао (у Адаму, прим. н.), када га је начинио сличним и подобним Сину Своме. Јер, кроз руке Очеве, то јест кроз Сина и Духа, човек — не један део човека — створен је по лику и подобију (Божијем). […] Савршени човек јесте спој и јединство душе, која је примила Духа Очевог, са телом сазданим по лику (Божијем)“.[2]

Такође, латински апологета Тертулијан супротставио се гностицима свога времена, почетком III века: Маркиону, Апелесу и Валентину. Он је показао да су тела васкрслих сједињена са душама личности које су живеле на земљи, али да су то преображена и бесмртна тела. Тертулијан такође наглашава да је васкрсење тела чин божанске правде који чува идентитет целовите људске личности, односно душе и тела[3].

У закључку, вера и богословље васељенске Цркве из првих векова, у погледу општег или свеопштег васкрсења, започетог Васкрсењем Христовим (ср. 1. Кор. 15, 20), изражени су у последњем члану православног Символа вере: „Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“.[4]

Кроз векове, са вером, надом и љубављу, Црква Светих апостола и Светих отаца проповедала је истину Васкрсења Христовог и сведочила наду у васкрсење свих људи. Како? Проповеђу и катихезом, химнографијом и литургијском иконографијом, али пре свега кроз период од седам недеља поста и молитве, покајања и чешћег евхаристијског причешћивања, као припреме за највећи празник Цркве — празник Васкрсења Господа Христа, односно Свете Пасхе. Овај „Празник над празницима“ просвећује и усмерава читав живот Цркве ка општем васкрсењу и ка вечној радости анђела и људи у царству љубави Пресвете Тројице. Зато се у песмама Свете Пасхе васкрсли Господ Христос назива „Вечна радост“. Њему се молимо да свима нама дарује радост и мир, здравље и спасење!

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве

Напомене

[1] Ср. одредницу „Васкрсење“, у: Библијски речник, Орадеа, 1995, стр. 704–705.

[2] Против јереси, V, 6, 1, Sources chrétiennes, бр. 153, Éditions du Cerf, 2013, стр. 73.

[3] О васкрсењу мртвих, гл. 54, DDB, Париз, 19, стр. 134–135.

[4] Члан Символа вере састављен на Другом васељенском сабору у Цариграду 381. године.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"