Христос посреди нас, драги моји читаоци!

           Данас Црква слави спомен на двојицу Божјих угодника – преподобног Агапита Печерског, лекара који је бесплатно лечио, и преподнобог Јустина Поповића, великог богослова из ХХ века. Обојица су сведоци исте истине о којој говори апостол Павле: све што имамо, а најпре оправдање пред Богом, добијамо „...даром, благодаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу“ (Рим. 3: 24).

           Размислимо о речи „даром“ („на дар“). Не за заслуге, не као награду за труд, не у замену за побожност. Амброзијаст објашњава: „Оправдани смо на дар, не учинивши ништа и не давши ништа у замену.“ Ми Богу нисмо донели ништа чиме бисмо могли да купимо опроштај. Како каже светитељ Теофан Затворник: „Ми, човечанство, са своје стране нисмо дали ништа и нисмо могли да дамо ништа да бисмо заслужили ово дивно оправдање.“ Све почиње од чистог листа – у крштењу, у покајању, сваки пут кад човек скрушеног срца приступа Богу. Цар Давид би дао сва своја богатства, само да једном осети оно што нам се даје на свакој исповести: потпуно оправдање и савршено омивање душе.

_{Фото: преподобни Јустин Ћелијски, извор: predanje.rs}

           Међутим, „на дар“ не значи „јефтино“. Иза овог дара стоји незамислива цена. Преподобни Јустин Поповић се целим својим богословским животом трудио да докаже да искупљење није правна условност, да није обично „књижење“ праведности на наш рачун, већ да је онтолошки догађај који је преобразио саму људску природу. Бог не може да поступи неправедно – у томе је кључ за схватање Голготе. Зло захтева одговор. Нажалост, јерес екуменизма против које се борио преподобни Јустин говори супротно. Међутим, грех не може остати без уздарја, иначе се руши само морално устројство бића, она истина, по којој, по речима Платона, стоје звезде. Како пише светитељ Теофан: „Људски род је кроз пад прародитеља доспео у ропство греху и ђаволу... Ради његовог спасења је требало скинути клетву давши праведну основу за његово оправдање.“

           И ево – једини Невини излази у сусрет овој бури. Христос преузима на Себе сву казну коју је ми требало да претрпимо. Он даје Крв за нашу крв. Душу за душу, Живот за живот. Не зато што је принуђен, већ зато што воли. „Он је био Онај Ко је у стара времена говорио пророчким гласом: Ја Сам изглађујем твоја безакоња,“ – подсећа светитељ Кирил Александријски. Као Бог Он преузима на Себе грехове свих људи из свих времена; као човек – постаје откуп, цена нашег ослобођења. Господ је Сам, идући на страдање, цитирао педесет трећу главу из Исаије: „И уврстише га међу безаконике“ (Лк. 22: 37). Знао је шта ради. Ишао је свесно, добровољно и с љубављу. Светитељ Јован Златоусти истиче да апостол не каже само „куповином“, већ „искупљењем“, да се не бисмо враћали у исто ропство. То је коначни, савршени откуп. Његова Крв „вапије више од Авељеве, али не призива одозго казну, већ савршено оправдање сваког верника“.

_{Фото: преподобни Агапит Печерски, извор: azbyka.ru}

           Оправдање није само брисање кривице. То је уливање истине у човека. Благодат улази у нас и преплављује нас. Нестворена сила Божја, сила Светог Духа, дејствује унутра чинећи нас реално, а не само формално праведнима. Ево зашто је за нас данас толико поучан лик преподобног Агапита Печерског. Овај монах-лекар никад није узимао новац за исцељење. Делио је здравље – на дар. Одакле му та снага? Сам ју је добио на дар – од Бога. Благодат коју је примио у смирењу, молитви и посту изливала се преко њега на страдалнике. Он је био живи сведок онога о чему пише Павле; Бог нам не даје Своје дарове зато што смо заслужили, већ зато што је Он Љубав.

           Браћо и сестре, живимо у свету где све мора да се плати. Међутим, усред овог света се налази Крст – знак јединственог уговора у којем је цену платио Сам Бог, а нама је понуђен дар. На нама је да га прихватимо с вером. Да дођемо на исповест и да схватимо шта се десило. Да приступимо Путиру и да постанемо свесни Чијом Крвљу смо омивени. Не да протрчимо поред благодати, не да прођемо равнодушно. „Каже ти се, – вели светитељ Теофан, – да је све већ готово; само дођи и узми.“ 

           Дођимо. Узмимо. На дар.

Митрополит запорошки и мелитопољски Лука

Извор и фото: t.me/lekarzpmluka, за портал "Живот Цркве" са руског превела: Марина Тодић