Свети епархијски синод Аустралијске архиепископије Цариградске патријаршије донео је одлуку да се озбиљно и одлучно супротстави све израженијој појави самопромоције појединих клирика на друштвеним мрежама, коју је означио као опасан облик секуларизације и изопачења пастирске службе.

На заседању одржаном од 14. до 16. априла 2026. године, под председништвом архиепископа аустралијског Макарија, Синод је, између осталог, посебну пажњу посветио феномену такозваних „свештеника-инфлуенсера“, који, како се наводи, све чешће наступају као јавне личности, градећи сопствени имиџ и тражећи личну популарност, уместо да сведоче Јеванђеље и брину о спасењу поверене им пастве.

У званичном саопштењу истиче се да је уочена „појачана тенденција код појединих клирика да се на друштвеним мрежама представљају као проповедници и учитељи, тражећи више славу савремених такозваних инфлуенсера него што показују истинску бригу за спасење душа“. Синод је нагласио да проповед и поучавање у Цркви нису ствар личне иницијативе и самопромоције, већ пре свега и суштински припадају епископу као носиоцу пуноће црквене службе.

С тим у вези, најављено је да ће бити упућено синодалну окружну посланицу свим свештеницима и монасима Аустралијске архиепископије, са конкретним смерницама, са циљем да се стане на пут овој појави, која, како се истиче, „више штети него што доприноси Цркви и њеној пастирској мисији“.

Синодска оцена указује на дубљи проблем: опасност да се свештеничка служба, уместо да буде сведочење смирења, крста и одговорности пред Богом и Црквом, претвори у средство личне афирмације у духу савремене медијске културе. Управо у томе Синод препознаје један од видова продора световног начина мишљења у живот Цркве.

На крају заседања, архијереји су упутили молитву за мир у целом свету, а посебно за мир у душама људи, подсећајући на литургијску прозбу: „за мир свише и за спасење душа наших“.

Овом одлуком Аустралијска архиепископија јасно је ставила до знања да Црква не може прихватити логику „популарности“ и „видљивости“ као мерило духовног ауторитета, већ да остаје верна свом предању, у којем је свештеник пре свега сведок, пастир и слуга, а не јавна медијска личност.

Извор, фото: greekorthodox.org.au

Приредила редакција портала "Живот Цркве"