У четвртак, 5/18. децембра 2025. године, Патријаршија је прославила празник преподобног оца нашег Саве Освећеног у Светој лаври коју је он основао, а која се налази на обали потока Кедрона, са десне стране при силаску ка Мртвом мору.

Свети Сава је дошао у Свету земљу из своје постојбине Кападокије 456. године, и постао ученик светог Јевтимија Великог и светог Теоктиста, под чијим руководством се дуги низ година подвизавао у монашком животу. Испунивши сва монашка послушања, украсивши се сваком врлином и примивши благослов, повукао се у пустињу и основао лавру за монахе напредне у аскетском животу, чиме је у Светој земљи утемељио лавриотски начин монашког живота.

Типик тог начина живота проширио се по читавом насељеном свету као монашко правило, а преподобни Сава је хиљаде монаха увео у живот у Христу. Заједно са светим Теодосијем Општежитељем, борио се против јереси монофизитства, бранећи православно учење о једној личности и две природе у Христу Богу, у складу са догматом Четвртог васељенског сабора у Халкидону.

Свеноћно бденије у част преподобног Саве

У част овог великог светилника монашког живота, у његовој лаври служено је свеноћно бденије, којим је началствовао Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил, отац и предстојатељ Јерусалимске Цркве.

Саслуживали су му:

Високопреосвећени архиепископ Константине Аристарх, старешина Канцеларије Патријаршије,

Високопреосвећени митрополит Акре–Птолемаиде Макарије, који је био предстојатељ целокупне тродневне празничне свечаности,

Високопреосвећени митрополит Јеленопоља Јоаким,

као и јеромонаси Светог Гроба, међу којима архимандрити Нифон, Маркел и Доситеј, свештеници из околних места Бејт Џале и Витлејема, представник Руске духовне мисије у Јерусалиму, архиђакон Марко и јерођакон Евлогије.

Појање је предводио главни појац Цркве Светог Гроба, ђакон Евстатије, уз учешће грчког хора са десне стране и арапског хора са леве стране, под управом господина Илије.

Верни народ је дошао из Витлејема, са Пастирских поља и из Бејт Џале. Свечаности су присуствовали и генерални конзул Грчке у Јерусалиму, г. Димитриос Ангелосопулос, као и г. Ипсилантис, под духовним старањем духовника лавре, архимандрита Евдокима.

Беседа Његовог Блаженства Патријарха Теофила

Пре Светог причешћа, Његово Блаженство је одржао беседу, започевши речима Псалмопевца:

„Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју: нека ме оне воде и нека ме доведу на гору свету Твоју и у станове Твоје“
(Пс. 42, 3)

Пречасни и свети оци и браћо,
побожни хришћани и ходочасници,

Благодат Светога Духа сабрала нас је у овој чувеној лаври преподобног Саве Освећеног да бисмо прославили његово пресвето спомен-славље и узнели благодарење Светој Тројици, Богу који прославља оне који Њега прослављају.

Преподобни отац наш Сава, који је од младости марљиво обрађивао поље врлине, постао је сасуд Светога Духа, који је управио његове кораке ка Светим местима. Тамо је упознао учитеље и грађане палестинске пустиње, светог Теодосија Општежитеља и светог Јевтимија Великог, који су га, по сведочанству његовог животописца Кирила Скитопољског, упутили блаженом Теоктисту, говорећи да се стара о њему као о ономе који ће, благодаћу Христовом, надмашити многе у монашком животу.

Под духовним руководством светог Теоктиста, богомислени Сава послушао је Давидову реч:
„Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју…“
И заиста, он би доведен на свету гору и у станове Господње.

Зато његов химнограф сведочи:

„Сачувавши лик неокаљан и ум поставивши за господара над разорним страстима, кроз аскетску борбу уздигао си се, колико је човеку могуће, ка подобију Божијем… Ти си се показао као врхунац монаха, житељ пустиње, васпитач подвижника и најтачније правило врлине…“

Према речи Премудрости Соломонове, праведни Сава примио је „венац славе и дијадему лепоте из руке Господње“, јер га је Бог испробао као злато у огњу и нашао га достојним Себе.

Његови подвизи — искушења, борбе и трпљење — учинили су га достојним Божије милости. Он је себе принео као жртву Богу, следујући апостолској речи:

„Угледајте се, дакле, на Бога као деца љубљена, и ходите у љубави, као што и Христос заволе нас и предаде Себе за нас као принос и жртву Богу на миомирис“
(Еф. 5, 1–2)

Љубав Христова води ка савршенству, како Сам Господ каже:

„Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“
(Мт. 5, 48)

Зато Црква пева:

„Богомнадахнут живот твој постао је божанствена лествица која води ка небесима… О блажени Саво, сажитељу анђела и сасужитељу праведних и светих…“
И у потврду ових похвала, химнограф такође помиње свештени кивот који чува његово благоухано тело, говорећи: „Твој гроб излива духовни миомирис, богато веселећи твоју децу која у искрености стоје око тебе, о Преподобни, сећајући се твога анђелског начина живота, сјаја и славе која ти је дарована и твога вечног наслађивања.“

Спомен нашег богоносног Оца Саве, који данас празнујемо кроз тајну Божанствене Евхаристије, не односи се тек на један догађај из прошлости, него на једну изузетну духовну личност међу збором подвижника — на онога који, као живо духовно огледало, прима и одражава славу Господњу. Тако божанствени апостол Павле сведочи: „А ми сви, откривена лица, као у огледалу гледајући славу Господњу, преображавамо се у исти лик, из славе у славу, као од Духа Господњег“ (2 Кор. 3, 18).

Тумачећи ове речи, Свети Јован Златоуст каже: „Као што сребро, када се постави пред сунчеве зраке, и само зрачи… тако и душа, када се очисти и постане светлија од сребра, прима зрак славе Духа и затим га одражава.“

Ово преображење јесте светост — то јест праведност и истина Христова — о Коме Свети Јован Богослов објављује: „У Њему беше живот, и живот беше светлост људима. И светлост светли у тами, и тама је не обузе“ (Јн. 1, 4–5).

Заиста, љубљена браћо, нема сумње да живимо у временима у којима преовлађује „дух заблуде“ (1 Јн. 4, 6), односно лаж, неправда и тама у својим многобројним облицима. А тај дух заблуде није ништа друго до дух Антихриста, како сведочи Свети Јован Богослов: „И сваки дух који не признаје да је Исус Христос дошао у телу, није од Бога; и то је дух антихриста, за кога сте чули да долази, и сада је већ у свету“ (1 Јн. 4, 3).

Зато се припремимо у току овог Божићног поста да бисмо достојно примили, у смиреној пештери Витлејемској, Христа који је дошао у телу, од чисте крви Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, осењењем Духа Светога. И заједно са химнографом завапимо: „Богомудри Саво… ти који си оборио духове прелести, чисти сасуде Духа Светога, вођо монаха, тачна мера уздржања, упадљива висино смирења, непресушни изворе, море исцељења: умоли Христа, моли Христа, о Преподобни, да Цркви буду даровани слога, мир и велика милост.“

Изнова и изнова моли Христа, о наш Преподобни оче Саво, да мир и праведност буду даровани нашој пострадалој области и читавом свету. Амин. На многа и благословена лета.
После отпуста, подељена је кувана пшеница, а затим је уследила монашка трпеза.

Одлазећи и дарујући свој благослов оцима Лавре, Његово Блаженство је, по обичају, прошао и кроз Свети манастир аве Теодосија Општежитеља.

Празник Светог Саве Освећеног прослављен је и у празничној Светој капели посвећеној њему при Светом манастиру Светих Архангела у Старом граду Јерусалиму, где су у вечерњим часовима служени вечерње богослужење и благосиљање хлебова, а ујутру Божанствена Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ катарски Аристовул, уз учешће монашког сестринства и бројних верника из Јерусалима. По завршетку Божанствене Литургије, верне је угостио игуман манастира, Његово Високопреосвештенство Архиепископ лидски Димитрије.

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"