Прослава канонизације протосинђела Кирила (Цветковића) започела је у суботу 11. октобра 2025. године у манастиру Бездину у којем је светитељ и исповедник Православља провео последње године свог овоземаљског живота. Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан заједно са Високопреосвећеним г. Тимотејем, архиепископом арадским Румунске Православне Цркве служио је свету архијерејску литургију у манастирском параклису Преображења Господњег. На крају свете Литургије, по древном свештеном обичају Православне Цркве, служен је последњи парастос протосинђелу Кирилу (Цветковићу). Истог дана његове свете мошти пренесене су у Саборну цркву у Темишвару.   

У  недељу  12. октобра 2025.  године, у Саборној цркви Вазнесења Господњег у Темишвару, служена је света архијерејска литургија на којој је извршен свечани чин канонизације Светог Исповедника Кирила Бездинског. Свету архијерејску Литургију служили су Високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, будимски Лукијан и далматински Никодим, уз саслужење бројног свештенства из више епархија Српске Православне Цркве. 

Следећи древну црквену праксу, која се врши током чина свечаног прослављења у лику светих, на малом входу, уз појање тропара двојица свештеномонаха темишварске епархије из припрате храма принели су икону Светог Кирила Бездинског. Затим је митрополит Никодим, пред кивотом светитеља, прочитао грамату Светог Архијерејског Сабора, коју је поводом уношења у диптихе светих свештеноисповедника Кирила (Цветковића) издао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Након читања Грамате, отпевано је величаније новопрослављеном светитељу док је митрополит Лукијан окадио икону. 

Поред свештенства, монаштва и верног народа темишварске епархије светој архијерејској Литургији присуствовали су и др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, гђа. Ивана Јакшић Матовић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Огњен Крстић, председник Савеза Срба У Румунији и посланик у Парламенту, др Дејан Попов заменик префекта у Жупанији Тимиш. 

Свети Кирило Цветковић (1791-1857) својим животом и исповедничким подвигом спојио је родну Боку Которску, Далмацију и Банат. Рођен је у свештеничкој породици у Баошићу, а монашки постриг примио је у манастиру Савини. Као свештеномонах служио је у Шибенику. Пошто се успротивио намерама тадашњег епископа далматинског Венедикта (Краљевића) да преведе српски православни народ у Далмацији на унију са римокатоличком црквом, оптужен као један од организатора побуне у Шибенику, и осуђен је на 20 година робије. Провевши године заточеништва по аустријским тамницама, напокон је, 1842. помилован од стране цара Фрање Јосифа и пуштен на условну слободу, али под условом да остатак казне проведе у Банату, у манастиру Бездин. Свети Исповедник је и након одслужења казне остао као сабрат у Бездинској Световаведењској обитељи где се и упокојио 1857. године. 

 Због своје верности Светом Православљу и спремности да до краја носи тежак крст исповедништва и страдања ради вере Отачке, Господ га је прославио светошћу, да би и у ове наше дане преко својих светих моштију и чуда сведочио истинитост Православља.