Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

Можда је једно од најтежих места у Твом Јеванђељу то што си допустио да пшеница расте заједно са кукољем до коначног суда. Тиме си нас научио да Твоја Црква на земљи није сабрање светих колико заједница оних који се подвизавају тражећи светост.

Неки је достижу; други је назиру издалека; а многи је уопште не виде.

Хтео си да Твоја Црква буде заједница тражитеља истине — а Истина си Ти, и у Теби се открива. Па ипак, питамо се зашто је Црква до краја времена гоњена и у непрестаним сукобима.

У нашим расправама и ревности — које погрешно приписујемо Теби — уображавамо да бранимо Тебе и Тело Твоје распрострањено по читавој земљи.

А истина је да више припадамо овоме или ономе од Твојих слугу, него што заиста припадамо Теби.

Ти си нас научио и томе да се светост не дарује никоме осим онима који је истински траже уским путем.

Тако смо схватили да треба да будемо строги према себи, а не према другима, и да од себе захтевамо истину и праведност пре свега.

Потом си принео Себе, да истина, чистота и саможртвовање заузму највише место у Твоме створењу. Твоја жртва постала је истинско остварење Твојих чистих речи.

И зато што си се смирио и учинио да Твој живот буде сагласан са Твојом речју, сав Твој живот био је силазак.

Узнео си се само два пута.

Први пут — да би мноштво чуло Твоју науку, када си се попео на гору да им даш нови закон.

Други пут — на Крсту. На Голготи си дозволио да будеш уздигнут као мученик, загрливши свет раширеним рукама.

Но и то уздизање било је врхунац Твога силаска, јер Те је одвело у гроб, у земаљску пећину.

И кроз тај крајњи силазак Ти си васкрсао и излио живот — онај живот о коме си говорио у Јеванђељу, рекавши да си дошао да нам га даш, и то у изобиљу.

А ми често поступамо супротно Теби.

Волимо показивање и самоузношење. Више нам прија да нас људи виде као вође него као слуге и оце.

Желимо следбенике, чак и ако их водимо у пропаст.

Јер смо изнутра мали, тражимо да постанемо велики — не кроз Тебе, него кроз њих — да бисмо се осећали делотворно, утицајно и важно.

Ако Твоја деца, из љубави према нама, виде само нашу спољашњост, какав изговор имамо ми, који знамо ко смо и свесни смо нискости, слабости и нечистоте у нама?

Научи нас, Господе, како да се снижавамо, да би нас Ти узвисио.

Упути нас да разумемо истинско уздизање које приличи Твом народу и Твојим слугама.

Зар нам није довољно да останемо код Твојих ногу?

Зар се пуноћа не налази у слушању Тебе, као што је Марија изабрала добри део који јој се неће одузети?

У опијености сопственом важношћу и егоизмом, често Те заборављамо, Господе, и замењујемо Те својим следбеницима.

Постајемо обузети ђаволом који у нама пребива, следујући његовим шапатима, па Те више нити видимо нити чујемо. Тако нас таштина наводи да чинимо оно што сматрамо исправним — а у ствари то су наши сопствени греси.

И тако, Господе, више не знамо да разликујемо своје страсти од ревности за Твој дом.

Не допусти, Господе, да нас немири наведу да поступамо противно Твом Јеванђељу.

Помилуј нас и наше окамењено срце. Излиј на нас још више Своје богате милости.

Поверио си нам страшну одговорност, јер си изабрао да положиш Свога Светога Духа у нас — у крхке сасуде који се лако разбијају.

Како да сачувамо те сасуде, када је пад лак, а варљива помисао да смо ми Твоји изабрани исправитељи Цркве и света тако привлачна?

Господе, колико смо пута били у искушењу да поступимо против Твог Јеванђеља, да бисмо „боље“ послужили Цркви?

Колико пута смо нарушили Твоје Јеванђеље оправдавајући средства циљем?

И колико пута смо Те издали, стављајући Те по страни и користећи Те као средство за своје интересе и жеље?

Научи нас, Господе, да нисмо већи од Тебе, јер слуга није већи од господара свога.

Помози нам да прихватимо Твој пример — пример Онога који страда, а не гони.

Управи кораке наше, да Ти будеш наша прва љубав.

Даруј нам да Те више слушамо него што о Теби говоримо, да бисмо могли разликовати Твоју вољу од својих страсти.

Господе мој, кроз историју си нас учио да допушташ и спољашња и унутрашња гоњења када скренемо са истине и напустимо прави пут.

Немој нас строго кажњавати, Господе, јер то једва можемо поднети.

Сачувај међу нама остатак који сведочи о Теби — о пуноћи живота коју си нам наменио и о радости коју су анђели објавили када си посетио нашу земљу.

Људи се умарају од Твоје Цркве због нас, Господе. Опрости нам и управи нас на прави пут.

Тебе желимо, Господе. Не допусти да нас од Тебе одвоји оно што припада Теби.

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba Esper

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"