митрополит Сава (Испер)

Задивљен сам тишином у којој си ушао у наш бедни свет, о преслатки Исусе мој.
Дошао си нам, Господе, у страхопоштовањем испуњеној смирености. Ниси се јавио у слави и сјају, него си нам приступио са прикривеним величанством и у тишини. Родио си се по телу у тихој ноћи, на пустом месту где људи не обитавају. И није било великог мноштва људи при Твоме рођењу.

Хтео си да објавиш тајну Свога доласка неколицини пастира који су, у ноћној тишини, отпочели одмор од дневног труда. Њима си послао анђеле да им са великом радошћу јаве: „Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ.“ И охрабрио си их мноштвом небеских сила које су певале: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља.“

Да ли си њих изабрао изнад свих других зато што си знао да ће једноставност њиховог живота омогућити да препознају Твоје Божанство и да, сходно томе, прихвате Твоју спасоносну поруку?

Својом тишином, о Христе, рекао си нам да бука не рађа живот, да задовољство оним што је привидно умножава проблеме, али их не решава.

+++

Тишина није била присутна само при Твоме рођењу, него си је хтео као сталну сапутницу током свих година које си провео међу нама. Зар ниси сакрио Своју месијанску тајну, одлучивши да је у потпуности откријеш тек на Крсту?

И док си чинио чудеса, зар ниси исцељене молио да не разглашавају оно што им се догодило, већ да једноставно прославе Бога?

Ниси тражио захвалност од људи. Ниси тражио похвале ни прослављање.

И само Твоје славно Васкрсење, Господе, збило се у тишини. Није било праћено виком ни буком. Догодило се земљотресно потресање, али га нико није осетио. За Твоје Устајање из мртвих сазнали смо од жена мироносица, које су дошле са мирисима и затекле камен одваљен од гроба. А Марија Магдалина није Те препознала док је ниси позвао по имену, јер је мислила да си вртлар.

Тишина, Господе мој, језик је који разумеју само они који су ослобођени буке својих страсти. То је језик будућег века, како је говорио Твој свети, Исак Сирин.

+++

Ти си се снисходљиво унизио, иако си Преузвишени Господ. Постао си смирен, иако си Свемогући Бог. Узео си тело и крв, иако си Светиња над светињама!

Постао си сиромашан да бисмо ми постали богати. Испразнио си Себе да бисмо ми били испуњени. Умро си да бисмо ми живели. Разделио си Себе нама да бисмо се Тобом хранили.

И зато што си Ти једини Милостиви, спасао си нас без помпе. Да, Христе, јер милосрђе се рађа из срца које је пуно, а пуно срце не треба украсе.

Када бисмо заиста били очарани Тобом, више не бисмо тражили живот ни од кога другог; цело наше биће било би испуњено Твојим присуством и више никада не бисмо пили воду која не гаси жеђ.

Када бисмо се на овај празник поклонили пред Твојим ногама да сагледамо Твоју јединствену лепоту, тада би „добри део“ био наш.

+++

Видео си нас како се давимо у болу и бедама, па си разапео Свој шатор усред нашег насеља — и он и даље стоји, да нам отвори врата истинског живота.

Дошао си нам у потпуној једноставности да нам, делом а не само речима, покажеш да си Ти све што нам је потребно.

Из Твојих смирених јасала научио си нас да Те не можемо наћи ако наше душе нису испражњене од сваке световне славе. Како да спознамо Твоју вредност ако не искусимо да се „новац стиди да се сабира у присуству Твога сиромаштва“?

Ојачај нас да не бежимо од суочавања са собом, него да Ти приступимо онакви какви јесмо, да би нас Твоја тишина очистила и да бисмо се придружили Твојим анђелима у славословљу.

Ојачај нас да не тражимо заборав у ономе што нас удаљује од истине о нама самима, него да јој пођемо у сусрет наоружани Твојом кротком силом, како бисмо пронашли сигурност која нам недостаје, а за којом истовремено чезнемо.

Буди са нама, о Свемогући и Милостиви Исусе, да се не бацамо у буку тела, ни новца, ни гордости, ни у било коју од варљивих бука овога света.

+++
Ниси расправљао, нити се препирао, нити си улазио у полемике да би доказао да си Ти Истина. Једноставно си рекао: „Ја сам Истина, и Пут, и Живот.“ И они који су Ти поверовали открили су истинитост Твојих речи. А нама, Твојим следбеницима, преостаје да се склонимо у сенку Твога смирења, са поуздањем у силу Твоју која делује у нама.

+++

На дан Твога Рођења, научи нас, Господе, да клекнемо и ућутимо, како бисмо се испунили Тобом.
Научи нас, Господе, да созерцавамо Твоје очигледно сиромаштво, да бисмо одбацили своје погубне жеље и окусили радост ослобођења од ропства њима.
Даруј, Господе, нашим срцима тиху спокојност која их чини независним од заводљивости овога света, да би у њој пронашла истински мир.

Чезнемо за миром на овај празник. Господе, управи кораке наше ка Твоме истинском Путу, да бисмо, када искусимо Твој мир, могли — по благодати Твојој — да га делимо делом, а не само речима.

Пастири су Ти се поклонили, не поседујући ништа осим своје потребе за Тобом. Господе, помози нам да одбацимо све оно за шта се држимо када Ти долазимо.

Даруј нам храброст, о Исусе, да прихватимо истину да не можемо заиста отворити своја срца Теби ако Ти не приступимо празних руку.

Извор, фото: Фејсбук страница митрополита Саве (Испера)

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве"