Љубљена у Христу браћо архијереји,

духовна чеда моја, љубљени презвитери и ђакони,

љубљени у Христу, синови и кћери Богом чуване Архиепископије,

поздрављам вас на овај велики Празник, кличући са вама: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Сваке године Пасха нам се враћа као време светлости, обнављајући у нама силу истинског живота и могућност нашег преображења и преображења света. То је оно за шта се свакодневно молим за вас. Нека увек пребивате у радости Васкрсења.

„Васкрсење и ја“

Моје овогодишње созерцање Твога Васкрсења, о Христе мој, доведе ме до крајњих дубина, те се запитах: зашто Пасха остаје годишњи спомен, а не постаје свакодневна стварност мога живота? Одговор нађох у своме забораву вечнога живота. Јер увидех да, када живим на равни земаљскога, Васкрсење видим тек као радостан догађај; али када вечни живот постане моје назначење и моја жеља, ја га већ сада живим, овде и сада, силом живота који ми је Твоје Васкрсење даровало, Господе мој и Боже мој.

Ти си нам рекао: „А ово је живот вечни: да познају Тебе, јединога истинитога Бога, и кога си послао — Исуса Христа“ (Јн 17, 3). Познање Тебе или је лично — на нивоу самога бића, а не само ума — или није познање које води у живот вечни. То познање рађа чежњу за Царством Твојим небеским, које, што се више распламсава у мени, све више га већ овде на земљи окушавам.

Пребивај са мном, Господе, да се укрепим силом Твога Васкрсења и да се више не бојим смрти; јер живот са Тобом јесте истински живот, а одсуство Твоје — истинска смрт. Све око мене и у мени тражи живот, али радост његова брзо ишчезава. Иако верујем да је истински живот, чија радост не пролази, у Теби и од Тебе, ипак се бојим цене коју треба да платим.

Желим радост Васкрсења Твога без проласка кроз Крст; зато још увек посрћем и колебам се између тога двога. Научи ме да управим поглед свој ка Васкрсењу Твоме, да у светлости његовој сагледам Крст као пролаз ка победи над смрћу и свим што је с њом везано.

Оснажи ме да победим све што ме спречава да кренем ка Теби и све што ме везује за варљиву сладост и сјај овога света, да бих окусио благодат Твоју када ме се дотакнеш, и да моја духовна чула више не буду отупела.

Данас сам налик двојици ученика на путу за Емаус — сметен, узнемирен и уплашен због онога што се збива у свету. Чезнем да будем са Тобом, јер је то далеко боље, али сам не могу. Потребан си ми, и као она двојица ученика призивам Те: „Остани с нама, Господе“ (Лк 24, 29), јер вече овога света је већ наишло и дан његов је на измаку.

Пребивај са мном, Господе, да се стари човек у мени обнови и да постанем нови човек, газећи све што ме спречава да Ти пребиваш у мени.

Пребивај са мном, Господе, да познам силу Васкрсења Твога, да са радошћу носим Крст Твој и да сведочим свету да је он пут који води у Васкрсење.

Пребивај са мном, Исусе, да свет сагледавам светлошћу очију Твојих и да у њему будем сведок радости, мира и утехе.

Пребивај са мном, да силом Васкрсења Твога победим грехе своје, погазим своју духовну мртвост и сатрем своје слабости и страсти.

Пребивај са мном, преломи хлеб Свој и дај ми га, да ми се отворе очи и да срце моје гори љубављу према Теби, те да сведочим шта Твоје присуство чини у мени.

И када узвикнем да си Васкрсао, Васкрсао заувек, нека они који ме чују поверују и познају да не понављам само песму коју волим.

Обнови мене и народ Твој, о Христе мој, у непролазној Пасхи, да наш свакодневни поздрав постане: Радости моја, Христос васкрсе!

Твој отац у Васкрслом Христу,

† САВА
Архиепископ њујоршки и митрополит све Северне Америке

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"