Пречасни и преподобни оци,

Почев од вечерње службе ове свете вечери, која се с правом назива и „Вечерњом праштања", ступамо у свети и спасоносни подвиг Великога поста, који обухвата седам седмица. Седам седмица уздржања и умножене молитве, које нас постепено припремају да достојно примимо дарове Васкрсења: мир и радост души, здравље и укрепљење телу. Дарови Божји примају се по мери нашег труда; колико се више молимо и подвизавамо у посту, толико се више отварамо за обиље благодатне помоћи Божје.

У овим седмицама духовног подвига ми сапутујемо са Спаситељем нашим Господом Исусом Христом на путу Његовог страдања ради спасења света. Читав Његов земаљски живот био је обележен страдањем: тек што се родио у пећини Витлејемској, цар Ирод тражаше да Га погуби; а потом, током целокупне Његове проповеди, књижевници, фарисеји и старешине народне противљаху Му се, све док Га не ухватише и не осудише на смрт распећем на Крсту — на најболнију и најсрамнију смрт коју је осуђеник могао поднети.

Господ Христос, оваплоћена Љубав, који је људе учио да љубе једни друге и да од срца праштају сагрешења својих ближњих, па и непријатеља; Господ који је учинио безбројна чудеса, исцељујући болесне, изгонећи демоне и васкрсавајући мртве — управо Он, једини Безгрешни, добровољно прима смрт на Крсту и моли се за оне који Га распињу: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине" (Лк. 23, 34).

„Веће љубави од ове нико нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје", каже Господ у Јеванђељу по Јовану (Јн. 15, 13). А Он, Господ и Спаситељ света, положио је живот и за непријатеље Своје! Он непрестано полаже живот за све који Га изнова распињу сваки пут када греше. Јер сваки грех који учинимо речју, делом или мишљу, вољно или невољно, јесте као нови клин забијен у срце Господње, ново распеће Његово. „Исус ће бити у агонији до краја света", записао је некада велики француски философ Блез Паскал (XVII век).

Нарочито грех мржње према ближњима, па чак и само злопамћење, изобличава нашу душу и лишава је унутрашњег мира и тишине. Не можемо имати мир и спокојство ако из срца не опростимо онима који су нам сагрешили. Ако не опраштамо од срца, примићемо плату за сопствене грехе. „Тако ће и Отац Мој небески учинити вама, ако не опростите од срца сваки брату своме сагрешења његова" (уп. Мт. 18, 35). Пост и молитва нису угодни Богу ако из срца не опростимо онима који су нам учинили зло.

Зато започнимо подвиг Великога поста тражећи опроштај од оних које смо ожалостили или им на било који начин нанели неправду, макар и нехотице, и опростимо од срца онима који су се о нас огрешили. Не тражимо опроштај само сада, на почетку Великог поста, него сваки пут када некога повредимо или саблазнимо. У манастирима монаси и монахиње много пута у току дана траже опроштај једни од других, сваки пут када се мимоиђу. „Благословите и опростите" — то је свакодневни поздрав монаха. Каква дивна установа коју су нам оставили свети Оци! „Јер сви много грешимо...", каже свети апостол Јаков (Јак. 3, 2). Стога је свакоме од нас потребан опроштај — и од људи и од Бога. На питање светог апостола Петра: „Господе, колико пута, ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам ли пута?" — Спаситељ одговара: „Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам" (Мт. 18, 21–22), то јест — да опраштамо увек, безусловно и без ограничења.

Да би молитва сишла у срце и учинила нас кроткима и праштајућима, и телу је потребан пост. Православна Црква је Црква подвига, молитве и поста, као што је то и била Црква Христова од самих својих почетака. Више од половине дана у години јесу дани поста. Постимо средом и петком, у спомен издаје Господа од стране Јуде и Његовог распећа; постимо четири годишња поста: Велики пост, Божићни пост, Посту Успења Пресвете Богородице и Апостолски пост светих Петра и Павла — јер пост смирује тело и омекшава срце, чинећи га праштајућим и милостивим.

Пост је уједно и извор телесног здравља. Савремена медицина препоручује потпуни пост два дана у седмици. Потрудимо се, дакле, да постимо читав Велики пост, сваки према својој снази, са свешћу да постимо ради здравља душе и тела. Постимо са радошћу и љубављу, јер све што се чини из љубави постаје лако.

Данашње Јеванђеље завршава се позивом Спаситеља: „Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа кваре и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не кваре... Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше" (Мт. 6, 19–21). Ако добро размислимо, видећемо да је читав наш живот често непрестана трка за материјалним добрима: храном, пићем, одећом, домом, превозом... што само по себи није зло, јер Свето Писмо каже: „Човек излази на дело своје и на посао свој до вечера" (Пс. 103, 23), и: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој док се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити" (Пост. 3, 19). Грех почиње онда када се срце наше страствено прилепи за материјална добра, када заборави на Бога и на ближње у потреби и када сабира оно што није неопходно за умерен и побожан живот.

Само умерен живот у јелу, пићу и одевању дарује нам здравље и унутрашње задовољство. Све што је сувишно постаје бреме. Свети апостол Павле каже: „Имајући храну и одећу, овим да будемо задовољни. А који хоће да се обогате, упадају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које потапају људе у пропаст и погибао. Јер је корен свих зала среброљубље; неки, желећи га, одступише од вере и сами себе прободоше многим мукама" (1 Тим. 6, 8–10). Да бисмо се избавили од страсти среброљубља, потребно је да творимо милостињу, да помажемо ближњима у невољи, нарочито онима са бројним породицама у нашој отаџбини коју смо напустили — не зато што нам је недостајало најнужније за живот, већ из жеље да имамо више.

Стога вам стављам на срце да, од онога што имате — било много или мало — увек помажете онима којима је помоћ потребна. Нека нам срце буде милостиво, саосећајно и осетљиво на страдање ближњих. Народна мудрост каже: „Ко даје, себи даје" или „Ко даје, Богу позајмљује" — а Бог никада не остаје дужан. Он узвраћа стократно, и овде на земљи и у Царству небеском. Ако желимо да нам буде помоћ указана у часу потребе, „позајмимо" Богу чинећи добро својим ближњима: „Блажен је онај који разуме сиромаха и убогога; у дан зли избавиће га Господ", каже Псалмопојац (Пс. 40, 1).

Молећи од вас опроштај за све у чему сам вас, можда, ожалостио желећи да учиним добро — јер и онда када намераваш добро, можеш повредити оне који не прихватају ни опомену — молим се Господу да вас благослови миром и здрављем и да вам дарује срце смирено и милостиво.

Свима вам желим лак и спасоносан пост.

† Митрополит Серафим

Извор и фото: Pastorala Mitropolitului Serafim la începutul Postului Mare 2026 - Mitropolia Ortodoxă Română a Germaniei, Europei Centrale și de Nord

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"