Дана 3. априла 2026. године, уочи празника Уласка Господњег у Јерусалим, из Државне Третјаковске галерије у саборни храм Христа Спаситеља у Москви пренете су Владимирска и Донска икона Пресвете Богородице. Ове иконе спадају међу најпоштованије чудотворне образе Пресвете Богородице у Русији.

У саопштењу Правног одељења Московске патријаршије наводи се да су иконе предате на бесплатно коришћење у трајању од 49 година.

У погледу Владимирске иконе закључен је уговор између Третјаковске галерије и Патријаршијског подворја саборног храма Христа Спаситеља у Москви, у складу са типским обрасцем који је одобрило Министарство културе Руске Федерације, а који предвиђа поштовање свих неопходних услова ради очувања светиње.

Под истим условима, икона „Богоматер Донска“ дата је од стране Третјаковске галерије на бесплатно коришћење Донском ставропигијалном мушком манастиру, уз њено привремено смештање у саборном храму Христа Спаситеља. По окончању рестаураторских радова у Великом саборном храму Донског манастира, Донска икона Пресвете Богородице биће постављена у иконостас тог храма.

Према саопштењу Телеграм-канала Третјаковске галерије, обе иконе остају део државног Музејског фонда Руске Федерације и настављају да се воде у фонду галерије. У складу са условима уговора, стручњацима Третјаковске галерије омогућен је несметан приступ иконама ради редовног прегледа и праћења њиховог стања, док ће саме иконе бити смештене у специјалним витринама које обезбеђују одговарајуће климатске услове и искључују сваки ризик од оштећења.

Икона Пресвете Богородице „Владимирска“ донета је у Русију из Константинопоља око 1130. године као дар кнезу Мстиславу Владимировичу, који ју је поставио у један од храмова Вишгорода, кнежевског града у близини Кијева. Средином XII века, кнез Андреј Богољубски, син Јурија Долгоруког, пренео је овај поштовани образ у североисточне земље Русије, а по завршетку изградње Успенског саборног храма у Владимиру поставио га је у тај храм. Поштовање иконе временом је расло, те је названа Владимирском, по граду у којем се прославила чудесима и исцељењима, одакле је у XV веку пренета у Москву. Од тада је пребивала у Успенском саборном храму Московског кремља. После револуције, 1918–1919. године, икона је очишћена од наслага чађи и каснијих преписа, а нешто касније предата је Државној Третјаковској галерији. Од 1999. године налазила се у храму-музеју светог Николаја у Толмачима, у посебно опремљеном киоту.

Донска икона Пресвете Богородице доспела је у Третјаковску галерију 1930. године из Државног историјског музеја, где је била предата Комисији за откривање и очување споменика староруског сликарства. Комисија је извршила њену рестаурацију након што је икона 1919. године извађена из локалног реда иконостаса Благовештенског саборног храма Московског кремља. Према мишљењу истраживача, икона је првобитно била насликана за Успенски саборни храм у Коломни, где се налазила до средине XVI века, када је, по заповести цара Ивана Грозног, пренета у Москву. Широко поштовање стекла је крајем истог века: за време најезде Каза-Гиреја, цар Фјодор Јоанович молио се пред њом у пољској цркви, на месту које је, у спомен на заступништво Богородице и повлачење кримске војске, касније постало Донски манастир. Према манастирском попису, 1593. године са древне иконе начињен је препис, који је постављен са десне стране царских двери саборног храма Донског манастира (данас се тај образ налази у Великом саборном храму манастира).

Извор, фото: patriarchia.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"