На редовном заседању од 1–2. јула 2025. године, Свети Синод Румунске православне цркве одобрио је канонизацију 16 жена светога живота, међу којима се налази и схимонахиња Јелисавета Лазар из манастира Пасареја. Тим поводом, у петак, 16. јануара 2026. године, извршено је обретење часних моштију Преподобне мати Јелисавете из Пасареје на манастирском гробљу, у присуству комисије коју је одредио Његово Блаженство патријарх Данило, а којом је руководио Његово Преосвештенство Тимотеј Праховеану, викарни епископ Архиепископије букурештанске. Окружен сабором свештенослужитеља, јерарх је извршио литургијски чин који је предвиђен за овај свечани тренутак.

_{Фото: вађење чесних моштију преподовне Јелисавете Пасарејске из гроба, извор: basilica.ro} 

У подне, комисија коју је одредио румунски патријарх окупила се на гробљу Манастира Пасареја у жупанији Илфов, на месту где је 2014. године сахрањено тело схимонахиње Јелисавете Лазар. По хладном времену, у присуству сестринства манастира, појединих чланова породице Преподобне и других верника, Његово Преосвештенство Тимотеј Праховеану, окружен сабором свештенослужитеља, извршио је посебан литургијски чин који се врши у оваквим свечаним тренуцима. За то време, земни остаци схимонахиње извађени су из места починка, очишћени од земље, покривени и, са побожношћу и пламеном љубављу, положени у нови дрвени кивот. Потом су кивот монахиње овога манастира у литији пренеле у главну цркву манастирског комплекса, где је узнета молитва, завршена појањем тропара и кондака Преподобне Јелисавете Пасарејске.

На крају литургијског чина, Његово Преосвештенство изговорио је поучну беседу у којој је призвао у сећање релативно кратак, али духовно изузетно интензиван живот ове наше савремене светитељке:

„Ко би могао, у неколико речи, да говори о подвигу једне душе која је горела за Богом? Ако ми нисмо могли ни један час, овде на манастирском гробљу, да поднесемо ове релативно ниске температуре, колико ли је тек тешко било онима који су се подвизавали по нашим планинама да издрже зиме и хладно време, а онима у Египту, у Светој Земљи или на другим местима да се суоче са температурама које понекад прелазе и 50 степени? Подвиг пустињака је Богу угодан зато што они свој живот посвећују Њему, а човечанске страсти замиру пред овим подвигом.

У овај дан, у средини месеца јануара, који у календару има тако много светитеља из реда преподобних монаха, по благослову Његове Светости патријарха Данила извршили смо обретење моштију Преподобне схимонахиње Јелисавете, познате у својој породици као Родика, по крштеном имену, а затим као Теодора, од тренутка монашења. Верујемо да је схимонахиња Јелисавета била дар Божији за оне који су је познавали, за њену породицу и за манастир у којем је започела свој монашки подвиг и у којем га је, пре дванаест година, и окончала."

Епископ је говорио о ходочашћима која је, у детињству и младости Преподобне рођене 1970. године, њена бројна породица предузимала ка манастирима у области Молдавије:

„Ако нам је отац Клеопа говорио да је у његово време било преко 60 монахиња које су се подвизавале у шумама у близини великих манастира, ето и у наше време постоје такви примери подвижница које су наставиле исихастичку традицију било у планинама Њамца, било у влашком крају, било у планинама у близини манастира Рарау, Воронец или других места. Једна девојка која је ушла у манастир са 15 година имала је такву високу тежњу, јер је њена чиста душа, од времена када је посветила свој живот Спаситељу Христу, имала узвишене жеље, сличне онима који су се у историји Цркве уподобили анђелима.

Знамо да је, после једног периода послушања и искушеништва проведеног у овом манастиру, била позвана да служи далеко од отаџбине, у румунској цркви у Јерусалиму, при Представништву Румунске патријаршије код Светих Места, где је остала годину дана, у периоду 1996–1997. Тада је имала десет година монашког подвига.

После периода проведеног у Јерусалиму, прошла је кроз једно искушење које бисмо могли назвати и откривењем, јер је, након тешке кризе, запала у клиничку смрт. Лекари су очекивали уобичајени исход после таквог страдања, али се за кратко време монахиња повратила и дала сведочанства која су све задивила о њеном путовању у Рај и у пакао и о помоћи коју је примила од Светог Преподобног Јована Румуна. (...)

Вративши се у отаџбину, још је неко време вршила послушање у овом манастиру, а потом је отишла у пустињу. Била је то жеља појединих монаха и монахиња да се усавршавају. Тражила је поучне речи од великих духовника, као што је и сама научила у младости, од времена када је, заједно са породицом, одлазила великим старцима у планински крај Њамца да би чула душекорисне речи. Али једна од тих речи затражила је од ње да се у потпуности одрекне света, што је и учинила, поставши у једном тренутку схимонахиња, јер схимници имају тајанствено делање: дар готово непрестане молитве и тиховање.

Један од духовника којем се обраћала, отац Арсеније Папачок, дао јој је благослов да се побратими са пустињом. (...) Тако је мати Јелисавета живела свој живот у подвигу седамнаест година. Остала је у пустињи све док је тешка болест није приморала да сиђе са планина, иако човек који је провео само неколико месеци у таквој молитви и тишини више не може да се одвоји од радости коју осећају они који се сусрећу са истинском молитвом и који имају чудесна откривења."

На крају, Његово Преосвештенство је додао:

„Овде постоје чињенице које нас подстичу на размишљање, нас који живимо у свету који тражи удобност како у домовима људи, тако и у монашким обитељима. 

Често заборављамо оно што је суштинско. Лик схимонахиње Јелисавете блиста попут примера из житија древних пустињака. Она подстиче свакога од нас да ценимо време и да га што више посвећујемо Господу. Она подстиче монахе да не воле ништа више од Бога, како нам се и говори у тренутку монашења.

Због свих ових дарова, мати Јелисавета је од стране Светог Синода Румунске православне цркве, 1. јула 2025. године, уврштена у ред светих преподобних. Иако је прошло мало година откако је отишла у небеска обиталишта, пример њеног живота посебно долази до изражаја. Њена главна врлина била је служење Спаситељу Исусу Христу у хору преподобних жена.

Зато ми, на овај дан, извршавамо чин вађења из гроба њених моштију, које ће бити припремљене да буду положене у посебан кивот. У одговарајућем тренутку извршиће се општа прослава  ових светих жена, а потом ће се на сваком месту, дакле и овде, у Манастиру Пасареја, извршити и чин локалне канонизације."

Извор: ziarullumina.ro, превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"

^{Света Јелисавета Пасарејска кратко житије}

Рођена је 16. јула 1970. године у месту Молдова-Сулица, округ Сучава, и на крштењу је добила име Родика. Њени родитељи, Василе и Марија Лазар, имали су једанаесторо деце, од којих су двоје преминули у раном детињству. У септембру 1986. године, са навршених 16 година, ступила је у манастирско сестринство Манастира Пасарeје, после једног ходочашћа са две рођаке, током којег су тражиле духовни савет од више духовника.

Дана 12. децембра 1990. године, замонашена је у чин расе и камилавке од стране архимандрита Макарија Јонице, духовника Манастира Пасарeје, добивши име Јелисавета, и поверено јој је послушање у радионици за израду и украшавање богослужбених предмета при Патријаршији Румунске цркве у Манастиру Пасарeја.

Године 1996. премештена је у Румунску мисију у Јерусалиму, где је служила као црквењак и појац за певницом. У Светој Земљи тешко се разболела, а лекари јој више нису давали наду у преживљавање. Помолила се Светом Јовану Јакову из Њамца (Светом Јовану Румуну), при чему се њена душа одвојила од тела и прошла кроз пакао и рај, и примила савет од Светог Јована Јакова да му следује у животу молитвеног тиховања и пустиње.

Вратила се у отаџбину, где је проводила пустињачки живот у планинама Гјумалај и у Њамцким планинама. Дана 6. августа 1998. године, на празник Преображења Господњег, примила је малу схиму и име Теодора, а дана 19. априла 2006. године примила је и велику схиму са именом Јелисавета.

Године 2014., болујући од рака, телесне снаге су јој ослабиле и вратила се у Манастир Пасарeја, где је наставила молитвено правило и подвиг који је стекла у пустињи. Са свега 44 године, дана 5. јуна 2014. године, преселила се у небеске обитељи.

Извор: basilica.ro, превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: молитва пред чесним моштима преподобне Јелисавете Пасарејске у главном манастирском храму, извор: basilica.ro}