Пасха Господња – празник новог вечног живота, празник и нашег васкрсења, истински смисао наше вере.

Честитајући читаоцима овај Празник над празницима, редакција портала „Руски Атон“ сабрала је десет изрека светогорских светитеља и стараца о светлом и сверадосном Васкрсењу Христовом.

1. Током читавог Великог поста усрдно смо се, у покајању и молитви, припремали за сусрет са Празником над празницима и торжеством над торжествима – Светлим Христовим Васкрсењем. И ево, тај дан је дошао! То је Велики Дан љубави и милосрђа Божијег према Његовом створењу... Шта год да се догађа, какве год нас жалости, искушења или испити задесили, треба да памтимо да је „Бог љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (I Јн. 4,16)... Господ наш Исус Христос у Својој искупитељској жртви, у добровољним крсним страдањима за наше грехе и у Свом Светом Васкрсењу открио је и дао нам као заповест овај непроцењиви дар. Зато се управо на овај дан срца хришћана на посебан начин испуњавају љубављу, радошћу и миром.

^{— Схиархимандрит Јеремија (Алехин)}

2. Мироносице су имале велику веру у Христа, имале су духовно расположење, зато ни на шта нису обраћале пажњу. Да нису имале такво духовно расположење, зар би се усудиле на то? У свитање, у рани час, када још није било допуштено излазити на улице, оне су, са мирисима у рукама, пошле ка светом Гробу Господњем из љубави према Христу. Зато су се и удостојиле да од анђела чују радосну вест Васкрсења.

^{— Преподобни Пајсије Светогорац}

3. Потрудимо се, дакле, да очистимо осећања своје душе, да будемо трезвени, како их не бисмо оскврнили, да бисмо, благодаћу Божијом, могли да у своме срцу угледамо светлост Божанског Васкрсења. … Подвизавајмо се свим силама своје душе — тако да још у овоме свету душом познамо Онај свет. Наш успех у монашком животу састоји се у томе да познамо, окусимо живот онога света, да достигнемо такву љубав према Христу да увек горимо жељом да созерцавамо Његово Божанско Лице. Свети оци говоре да ће у ономе свету храна људи бити љубав — љубав према Христу и једних према другима. Један човек ће гледати другога и у томе осећати у души истински рај.

^{— Архимандрит Ефрем (Мораитис)}

4. Христос нас Својим Васкрсењем није просто превео на другу обалу реке, канала или језера. Он нас је извео из хаоса који сам човек никада не би могао да превазиђе. Превео нас је из смрти у живот. Христос васкрсе, и сада све ликује. Јеси ли видео у пролеће јариће како се радосно играју на зеленој трави? Мало посисају мајку, па опет настављају весело да скачу? Тако и ми треба да се радујемо неизрецивој радости Васкрсења Христовог и нашег сопственог васкрсења. Могу да ти дам један савет — наставио је. — Када те снађе нека жалост или неуспех, сабери се у себи и полако, врло полако читај тропар: „Смрти празнујемо умртвљење…“. И видећеш да је највећи догађај, како у твом животу тако и у животу целога света, већ извршен. То је Васкрсење Христово, наше спасење. И схватићеш да је неуспех који те је задесио сувише мали да наруши твоје добро духовно устројење.

^{— Преподобни Порфирије Кавсокаливит}

5. О, кад бисмо само започели да живимо новим животом који приличи онима који су саваскрсли са Владиком Христом, како нам објављује апостол Павле: „Да као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо“ (Рим. 6,4). Данас смо од Васкрслога познали нови живот. Само да га сачувамо до краја, имајући нове помисли, изговарајући нове речи и чинећи нова дела, достојна новог Васкрсења Христовог — а не да се предајемо гозбама и раскалашности, не да певамо стидне и ђавоље песме, не да се подсмевамо и играмо, не да падамо у сластољубље и славољубље, пијанство и блуд, среброљубље и друге грехе. … Помолимо се, љубљени, Васкрслом Христу да умртви страствене помисли које се гнезде у нашем срцу и демоне, да Га молимо да Сам васкрсне међу нама, прелазећи, као печате, страстне утиске у нашој души и прилоге греха.

^{— Преподобни Никодим Светогорац}

6. Много пута сам се сусретао са таквим појавама да је Пасха за неке била време искушења… „Христос васкрсе, и ниједан мртви не оста у гробу“, а ја одједном осећам да сам под влашћу смрти! Не само онда када осећате стварну надмоћ страсти над собом, него и у самој борби памтите да ништа коначно не постоји осим Христа, и на Њега се ослањајте. Може се јавити осећање: „Ето, дошла је Пасха, а ја и даље пребивам у смрти страсти.“ Али не треба подлећи том искушењу, већ треба веровати да ћемо заиста васкрснути; и не само веровати, него и надати се, како дивно говоре свети оци у Символу вере. Ја не само да верујем да ће мртви васкрснути — не! — него то васкрсење и очекујем. Изговарајте те речи са дубоким осећањем, преиспитујте себе и упознајте природу тих стања! Ако у Символу вере говоримо „чекам васкрсење мртвих“, и у молитвама за упокојене: „у нади на живот вечни упокојеног слугу Твога упокој“, тиме наглашавамо да, умирући, очекујемо своје васкрсење, а дотле: „у руке Твоје предајем дух свој“ (Лк. 23,46). Свима вама желим да заиста живите Пасху са тим ишчекивањем нашег општег васкрсења.

^{— Преподобни Софроније (Сахаров)}

7. Стално болестан, у потпуном сиромаштву, одрекавши се сваке радости коју човеку пружају ствари овога света, отац Георгије је увек пребивао у духовној радости, поздрављајући госте пасхалним: „Христос васкрсе“. „Ми смо деца Васкрсења“, волео је да говори отац Георгије. „Нама, монасима, без пасхалне радости ни живети ни спасавати се — није могуће.“

^{— Схимонах Георгије (Витковић)}

8. Васкрсли Христос Бог наш с правом објављује: „Ко верује у Мене има живот вечни“ (Јн. 6,47). Без Христа — јединог Свемоћног, апсолутног Живота и Бесмртности — простор и време у којима пребива наш свет постају неподношљив терет. Само кроз Христа и са Њим они постају лаки и пријатни. Страшан и тежак је јарам човеков, и бреме његово је неподношљиво. Само уз помоћ Свеблагог и Свемоћног Богочовека Христа тај „јарам“ постаје „благ, а бреме лако“ (уп. Мт. 11,30). Када се силом и благодаћу васкрслог Богочовека разруше окови и узроци трулежности и отуђености човека од корена живота и бића, тада се све преображава у срећу, радост и ликовање.

^{— Старац Јосиф Ватопедски}

9. Реч Господња, слађа од меда и саћа: „Ко верује у Мене, ако и умре, оживеће; и сваки који живи и верује у Мене неће умрети довека“ (Јн. 11,25–26), у потпуности се испунила у Његовом Божанском Васкрсењу. Али треба рећи још нешто. Без Васкрсења Господњег не може се разумети тријумф свих праведника од постања света, а нарочито Његових ученика и апостола, мученика, исповедника, подвижника — јунака у Христу, који су благодаћу Божанског Васкрсења „затварали уста лавовима, гасили силу огња, избегавали оштрицу мача, од немоћи постајали снажни, били силни у рату“ (Јевр. 11,33–34), и уопште победили началства и власти таме, погазили саму смрт. Награда и венац за све те подвиге било је за њих Васкрсење Господње, које ће до свршетка века остати символ и ишчекивање свих поколења. Најслађи Господ наш Исус, васкрсли Богочовек, пребива као једино Биће и под небом и изнад небеса, удостојивши човека, заточеног у долини плача, да победи смрт, ђавола и сам грех, да постане блажен, бесмртан и причасник Његовог вечног Царства. Зато је за нашу природу васкрсли Господ постао „све у свему“ (I Кор. 9,22). Он је постао прекрасан, добар, истинит, вољен, радостан, божански, премудар, вечан — наша једина љубав, наша радост, све наше добро, сав наш живот, све наше ишчекивање и наш покој.

^{— Старац Јосиф Ватопедски}

10. Само у Христу човек налази истинску, праву радост, јер једино Христос дарује радост и духовну утеху. Где је Христос — тамо је истинска радост и рајско ликовање. Они који су далеко од Христа немају истинску радост. Могу се препуштати маштањима: „Учинићу то и то, отпутоваћу тамо, отићи ћу овамо“, могу им указивати почасти, могу се одати разонодама и у томе осећати радост, али та радост не може заситити њихову душу. Та радост је материјална, световна, а световна радост не испуњава душу, те човек остаје са празнином у срцу. Знаш ли шта каже Соломон? „Саградио сам куће, засадио винограде, уредио вртове, сабрао злато, стекао све што је моје срце пожелело, али сам на крају схватио да је све то сујета“ (уп. Проп. 2,4–11). Световна радост даје нешто пролазно, што је пријатно само у том тренутку, али не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост — то је рајски живот. Они који су прошли Крст и духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. „Пасха, Господња Пасха!“

^{— Преподобни Пајсије Светогорац}

Извор, фото: pravoslavie.ru

Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"