Отац Стивен Фримен је православни свештеник у Сједињеним Америчким Државама и један од најчитанијих савремених православних духовних писаца на енглеском говорном подручју. Након дужег богословског и пастирског искуства у англиканској заједници, прешао је у Православну Цркву и примио је свештенички чин у Православној Цркви у Америци. Ширу публику стекао је посредством свога блога „Glory to God for All Things", на којем на приступачан, али богословски утемељен начин тумачи теме из области православне духовности, светоотачке мисли и односа између вере и савремене културе. У свом богословском приступу посебно наглашава светотајински поглед на свет, значај исихастичке традиције и искуствено познање Бога. Његови текстови и књиге допринели су ширем представљању православне духовности западној, превасходно протестантској и секуларној публици.

           Мало је ствари у савременом свету које су тако тешке као пост. Није проблем само у промени начина исхране — проблем је у самом појму поста и у ономе што он заиста подразумева. Он припада другом свету.

           Разумемо дијету — промену начина исхране ради побољшања изгледа или здравља. Али променити начин исхране ради богопознања или ради правилног празновања црквеног празника — то нам је страно. Прво питање које постављамо обично гласи: „Како то функционише?" Живимо у култури утилитаризма — желимо да знамо чему нешто служи. А иза тог питања крије се захтев да нешто има смисла по нашим мерилима, да њиме можемо управљати, употребити га како желимо и обликовати по сопственим потребама. Можда би се и пост могао „унапредити"?

           Савремено схватање човека види личност пре свега као индивидуални центар избора и одлуке. Човек се посматра као производ својих одлука — наш живот се потврђује кроз сопствени избор. У том смислу, ми смо управитељи.

           Са становишта класичног хришћанства, овакво виђење има бројне недостатке. Иако смо слободни да доносимо одлуке, наша слобода није неограничена. Највећи део нашег живота није резултат самосталног избора. Савремена реторика најчешће је усмерена ка онима који имају богатство и моћ, велича њихове приче, док слабост оних без моћи прикрива обећањима која се ретко, ако икада, остваре.

           Наш живот је дар Божији, а не дело сопственог стварања. Класични хришћански духовни живот није обележен самовољом и самодетерминацијом, већ самоиспражњењем (кеносисом) и путем Крста.

           Када се савремени хришћанин суочи са временом Великог поста, питање често гласи: „Чега желим да се одрекнем у посту?" Намера је добра, али је питање погрешно постављено. Велики пост тако брзо постаје још један животни избор, потрошачки пост.

           Практиковање традиционалног поста знатно је умањено током последњих векова. Римокатоличка црква изменила је своје прописе и поједноставила Велики пост (данас он подразумева само уздржање од меса петком током Великог поста, што га чини сличним осталим петцима у години). Протестантске заједнице које обележавају период Великог поста не нуде формална правила поста. Појединац је препуштен самоме себи.

           Православље и даље чува пуни традиционални поредак поста, иако се у пракси често врше извесна прилагођавања (сама „правила" првенствено су настала у монашком контексту). Пост се у основи састоји од уздржања од меса, рибе, вина и млечних производа, односно подразумева начин исхране сличан веганском. Неки уз то ограничавају број оброка и начин припреме хране. Наравно, једно је имати установљен пост, а друго заиста га држати. Није ми познато да постоји истраживање о томе како православни хришћани у савременом свету заиста посте. Моје пастирско искуство показује да се људи, углавном, труде да уложе озбиљан напор.

           Да ли све то уопште има значаја? Зашто би се хришћани савременог доба бавили једном традиционалном праксом?

           Оно што је у савременом свету доведено у питање јесте наша човечност. Представа да смо самопотврђујуће индивидуе које саме себи дају идентитет — једноставно није тачна. Ми очигледно не доводимо себе у постојање — живот нам је дарован. И највећи део онога што чини наш живот такође је датост — дар. Тај дар не доживљавамо увек као нешто са чим смо задовољни — често бисмо желели да будемо другачији него што јесмо. Али мит савременог света гласи да ми сами стварамо себе и сопствени живот, да је наш идентитет производ наше воље и избора. Ми смо, наводно, само оно што одлучимо да будемо. Тај мит је изузетно погодан као темељ културе засноване на потрошњи. Идентитет се може „купити". Богати имају далеко већи избор могућих идентитета; сиромашни су углавном приморани да остану оно што заиста јесу.

           Међутим, једини истински аутентичан људски живот јесте онај који примамо као дар од Бога. Духовност избора и потрошње, која се представља као слобода, у суштини је празнина. Идентитет који сами конструишемо пролазан је и несталан, плод маште и тржишта. Навике тржишта поробљавају човека — Велики пост је позив на слободу.

_{Фото: пољско црквено гробље у Њујорку, извор: pgsnys.online}

^{Савремени Велики пост}

           Почетак истинског Великог поста у савременом добу јесте одрицање од духа овога света. Под тим подразумевам одрицање од идеје да сте самостворена и самопотврђујућа индивидуa. Ви нисте одређени својим изборима и одлукама, а још мање својом каријером и потрошачким навикама. Полазиште је у признању да је једино Бог Господ, а не човек. Ваш живот има смисао и циљ само у односу према Богу. Најосновнији израз таквог богоусредсређеног живота јесте благодарење.

• Одбаците настојање да „побољшате себе" и постанете нешто друго. Ви нисте пројекат у настајању. Ако сте „дело", онда сте дело Божије. „Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред припреми да у њима ходимо" (Еф 2,10).
• Не планирајте да имате „добар пост" нити унапред замишљајте шта би то значило. Одреците се осуђивања — нарочито осуђивања самих себе. Изађите из средишта сопственог света. Велики пост није усмерен на нас, него на Христа и Његову Пасху.
• Постите према Предању, а не према сопственим замислима. Ово може бити тешко онима који нису део традиционалне Цркве и немају предањско правило поста. Многи римокатолици имају другачија правила поста од православних. Ако сте католик, постите као католик; не дивите се туђем начину поста.

           Ако сте протестант и желите да живите традиционалније, размислите о приступању Православној Цркви. У међувремену, договорите се са другима (породицом, пријатељима) да заједнички држите традиционални пост. Не будите ни престроги ни превише попустљиви, и ако је могуће, држите пост у складу са заједничким договором, а не по приватно осмишљеном правилу. Будите одговорни, али не живите у осећању кривице.

• Молите се. Пост без молитве назива се „пост демона", јер демони не једу, али се и не моле. Ми постимо да бисмо се приближили Богу. Ваш пост и ваша молитва треба да буду уравнотежени. Ако постите строго, продужите време молитве; ако је пост умеренији, и молитвено правило може бити скромније. Смисао је у јединству — да молитва и пост буду једно.
• Посту и молитви треба придодати милосрђе (делатну љубав, давање — нарочито материјалне помоћи). У милосрђу не може бити претераности. Нека ваше милосрђе буде што неприметније другима, осим по доброти коју показујете свима. Трошите мање, а дајте више.

           Једење, пијење, молитва и милосрђе веома су природне делатности. Погледајте свој живот. Колико је природан ваш начин исхране? Да ли се ваша исхрана заснива на индустријски произведеној и прерађеној храни (нарочито оној која се служи у ресторанима и објектима брзе хране)? Такав начин исхране може бити дубоко неприродан и обесчовечујући. Јело захтева време. Није губљење времена провести и до шест сати у току дана у припремању хране, заједничком обедовању и поспремању. Чак и животиње узимају време да једу.

• Идите у цркву много чешће (ако ваша црква има додатна великопосна богослужења, присуствујте им). Ово може бити изазов за протестанте, будући да је већина протестантских богослужења у савременом облику — усмерена на појединца, а не на Бога; добронамерна, али суштински различита од богослужења у предањском смислу. Ако вам богослужење није „досадно", вероватно је савремено. То не значи да је класично хришћанство по својој природи досадно, већ да тако може изгледати онима који су навикнути да буду потрошачи. Класично хришћанство богослужи у складу са Предањем и усредсређује пажњу на Бога. Оно није ту да бисте из њега „нешто извукли".
• Мање се забављајте. У традиционалним православним земљама забаве се често одлажу током Великог поста. Савременом човеку то може бити веома тешко, јер живимо у култури потрошње и ухваћени смо у круг бола и задовољства. Нормална телесна кретања, као што су вежбање или шетња, нису оно на шта се овде мисли — мада је карактеристично за савремено доба да постоје читаве индустрије посвећене помагању људима да раде нешто што је природно (попут ходања или вежбања), тако да и најобичније активности постају роба за конзумирање.
• Постите од гледања и читања вести, као и од непрестаног изношења мишљења. Вести се не приказују првенствено ради истинитог информисања. Често су нетачне и служе политичкој пропаганди и подстицању потрошачке грознице — а ни једно ни друго није здраво за душу. Мишљења могу бити веома штетна по духовно здравље. Већина мишљења нису пажљиво размотрена, неопходна уверења; она су страсти које се представљају као мисли или ставови. Потреба да их стално изражавамо открива њихову страствену природу. Иако су мишљења саставни део живота, лако могу овладати нама. Смањивање потребе да непрестано изражавамо своја осећања о свему што нам долази у сусрет (уместо да ћутке промишљамо, разборито разматрамо и стрпљиво говоримо оно за шта знамо да је истинито) важан је део подвига и самодисциплине.

           Сасвим је разумљиво да савремен човек, читајући овакву листу, осети преоптерећеност и запита се шта уопште остаје. Остаје — бити човек. То што толики део нашег живота није истински човечан, већ пролазна расејаност, у великој мери објашњава нашу исцрпљеност и тескобу. У ономе што није човечно нема хране за нас.

           И зато на ум долазе речи пророка Исаије:

„О, сви који сте жедни, ходите на воду;
и који немате новца, ходите, купите и једите;
ходите, купите без новца и без цене вина и млека.
Зашто трошите новац на оно што није хлеб,
и труд свој на оно што не засићује?
Послушајте ме пажљиво, и једите што је добро,
и душа ваша нека ужива у изобиљу" (Ис 55,1–2).

           „И душа ваша нека ужива у изобиљу..."— ето ироније Великог поста.

Извор: A Modern Lent - Glory to God For All Things

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото са: wadiocese.org