Црквени скандал који је избио између Хелсинкија, Истанбула и Цетиња отворио је ново поглавље у „дипломатији“ Фанара. Док се фински архиепископ Илија на друштвеним мрежама гневно ограђује од контаката са расколницима, црногорска штампа објављује протоколарне детаље њиховог заједничког рада у Риму. Коме веровати у овој причи, где „случајни сусрет“ сумњиво подсећа на већ виђени украјински сценарио?

            Громка вест, која је стигла из Рима средином јануара 2026. године, изазвала је ефекат бомбе у православном свету. Реч је о сусрету челника такозване Црногорске православне цркве („ЦПЦ“) „Бориса“ Бојовића са високим представницима финског хришћанства, укључујући архиепископа хелсиншког Илију (Валгрена) — поглавара Финске православне цркве, која се налази под директном јурисдикцијом Константинопољске патријаршије (Фанара).

^{Верзија бр. 1: „Званичан сусрет“ и протоколарне фотографије}

            Ако је веровати црногорским медијима, који се позивају на званично саопштење „ЦПЦ“, ни о каквој случајности нема говора. Издања Pobjeda, Antena M, CdM и Portal ETV једногласно су известила да је делегација на челу са „митрополитом“ „Борисом“ обавила „званичну посету“ Риму и Ватикану.

            У извештајима са Цетиња, педантно, у најбољем маниру црквене бирократије, наведени су чланови „екуменске делегације из Финске“ са којима су вођени разговори. Међу њима је црно на бело наведен архиепископ Илија, и то са пуном титулом и навођењем његове потчињености васељенском патријарху.

            Штавише, сусрет се не представља као мимоилажење у ходнику, већ као део свечане литургијске церемоније у римском Пантеону, посвећене 148. годишњици Националног института почасне гарде краљевских гробница. У саопштењима расколника директно се наводи да је циљ посете био „јачање међународног дијалога“. Сложићете се, тешко је „јачати дијалог“ за два минута, случајним сударом на вратима.

_{Фото: због једног коментарисања званичног саопштења "ЦПЦ" цео свет је сазнао за "случајни састанак" архиепископа Илије у Риму. Од свих језика посебно му је засметало извештавање на енглеском, те је изабрао овај материјал за своју преемотивну фејсбук објаву.}

^{Верзија бр. 2: „Бесрамна дезинформација“ и нервни слом}

            Реакција самог архиепископа Илије је уследила одмах и била је изненађујуће емотивна. На свом фејсбук налогу јерарх Фанара назвао је вести о сусрету „бесрамном дезинформацијом“. Према његовој верзији, догодио се само „једнострани двоминутни контакт“ на маргинама великог догађаја.

            „Никаквих преговора није било. Никаквог састанка није било“, категорично је изјавио архиепископ.

Међутим, управо та жестина и претерана оштрина демантија изазивају сумњу у искреност представника Фанара. Уобичајена пракса у таквим случајевима је суво саопштење прес-службе или игнорисање „лажних вести“. Лична, гневом испуњена реакција архиепископа више личи на покушај правдања када је тајно прерано постало јавно.

_{Фото: архиепископ Илија путем друштвене мреже назива добро јутро својим пратиоцима из Рима, потом их извештава о екуменској молитви која се одржала протекле вечери, и пре пута у Асизи поставља питање: да ли би ово била погодна боја кола за владику? (Фрагмент изворне фото)}

^{Зашто верзија о „случајности“ пуца по шавовима}

            Постоје најмање две важне чињенице које иду на штету верзије архиепископа Илије и указују на то да нема дима без ватре.

            Чињеница прва: Још много пре римског скандала, сам „Борис“ Бојовић се у интервјуу украјинском унијатском ресурсу РИСУ излануо о детаљима које је немогуће измислити ниоткуда. Вођа расколника тада је изјавио да су посматрачи са Фанара већ долазили у Црну Гору са конкретном мисијом — да проуче унутрашњи систем и живот „ЦПЦ“. Такав степен детаљизације говори о томе да контакти између Фанара и црногорских расколника имају системски, а не епизодни карактер. Ако су посматрачи већ радили на терену, онда је сусрет у Риму логичан наставак процеса, а не „двоминутна случајност“.

            Чињеница друга: Историја Константинопољске патријаршије последњих година обилује примерима двоструке игре. Сценарио је увек исти: јавно негирање контаката са расколницима, уверавања у верност канонском поретку, а затим — изненадна легализација раскола. Управо тако су се развијали догађаји у Украјини. Дуги низ година представници Фанара су одржавали закулисне контакте са лидерима УПЦ КП и УАПЦ, јавно их називајући шизматицима, док их у једном тренутку нису ујединили у структуру „ПЦУ“, издавши им томос.

_{Фото: архиепископ фински Илија поздравља своју паству из Рима. После обилажења знаменитости а на путу за ручак и касније увече католичку мису, запитао се: да ли би ово могао бити његов следећи ауто? Извор: facebook.com}

^{Закључак}

            Дакле, ко лаже?

            Ако лаже „Борис“ Бојовић, онда он поседује феноменалну машту која му омогућава да саставља званична саопштења са учешћем стварних јерарха Фанара, ризикујући да буде ухваћен у лажи већ кроз пет минута.

            Међутим, ако „лукави“ архиепископ Илија, покушавајући да сакрије чињеницу преговора иза паравана „случајног сусрета“, онда ситуација изгледа много злокобније. То значи да је Фанар у Црној Гори покренуо „украјински сценарио“ и да посматрамо фазу легализације раскола кроз „међународне контакте“, које за сада једноставно нису спремни званично да признају.

Превише нервозна реакција Хелсинкија и самоуверен тон прес-службе на Цетињу сугеришу да је друга верзија много ближа истини. Фанар поново игра са обележеним картама, а „двоминутни сусрет“ у Риму могао би православну Црну Гору коштати деценија мира.

Богдан Деспотовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: архиепископ фински Илија и сергеј Думенко, Кијев, Михајловски сабор, 30. септембар 2025. извор: facebook.com}

_{-Текстови објављени у рубрици "Тачка гледишта" не одражавају нужно став Редакције}