У центру Атине се 11. јуна 2026. године догодио инцидент који је потресао православни свет и претворио се у велики скандал за Александријску цркву. Тог дана је од стране грчке полиције приведен један од њених највиших свештенослужитеља – митрополит птолемаидски Пантелејмон.

Шта се тачно догодило на улицама главног града Грчке?

Средином дана становници насеља Петралона почели су да зову полицију. Пријављивали су чудног, мршавог мушкарца са брадом, обученог скроз у црно. Око два сата је бесциљно лутао улицама са раскопчаним панталонама и намерно показивао своје полне органе случајним пролазницима.

Мушкарац није реаговао на огорчење и повике људи. Најшокантније је било то што су се међу невољним посматрачима његових поступака нашли не само одрасли мушкарци и жене, већ и малолетна деца.

Полицијска патрола на мотоциклима која је стигла на лице места ухапсила је преступника на делу. Тек у полицијској станици, приликом утврђивања идентитета, откривено је да је ухапшени 52-годишњи мушкарац заправо митрополит Пантелејмон, који заузима важну функцију главног секретара Светог синода Александријске патријаршије.

На саслушању је епископ покушао да објасни своје понашање, али су његове речи звучале крајње контрадикторно. Полицији је изјавио да се годинама бори са „лошим мислима” и да редовно иде на исповест код свог духовног оца. Свој боравак далеко од куће јерарх је објаснио тиме да похађа мастер студије на престижном универзитету ПАНТЕОН, а двосатно лутање улицама у непристојном издању правдао је тиме да је заборавио где је паркирао аутомобил. Стручњаци и лекари у оваквом понашању не виде духовни проблем, већ класичне знаке тешког психичког поремећаја. Реч је о егзибиционизму.

Сазнавши за хапшење, руководство Александријске цркве је реаговало брзо. Патријарх Теодор II је 15. јуна издао указ о суспензији митрополита Пантелејмона из службе на неодређено време, до потпуног разјашњења свих околности. Црква је обећала да ће му пружити правну помоћ, али је у својим изјавама покушала да се максимално дистанцира, називајући инцидент његовим „личним нерешеним правним питањима”.

Према грчким законима, поступци митрополита потпадају под члан 337 Кривичног законика – „увреда полног достојанства”. Присуство деце на улици у тренутку извршења кривичног дела чини оптужбе много озбиљнијим. Суђење је требало да се одржи брзо, али се адвокат јерарха позвао на заузетост, па је рочиште одложено за 4. фебруар 2027. године.

Најтужније у овој причи је то што су се знакови упозорења јављали и раније. Митрополит Пантелејмон је годинама био „заштитно лице” православне мисије у Централној Африци. Градио је школе, болнице и храмове, добио је највише државно одликовање од председника Конга и активно је водио друштвене мреже, објављујући стотине фотографија са афричком децом.

Међутим, још у периоду од 2013. до 2015. године, током службовања у Републици Конго, епископ се нашао у центру сличног скандала. Тада је био оптужен за вређање јавног морала, јер је, како се тврдило, био приведен од стране полиције у главном граду Конга у компромитујућој ситуацији у друштву младог локалног становника. Локални судови су га на крају ослободили оптужби, а грчки суд је 2020. године те оптужбе чак прогласио клеветом.

_{Фото: патријарх Теодор са својим секретаром митрополитом Пантелејмоном (десно) на пријему у седишту Александријске патријаршије, извор: patriarchateofalexandria.com}

Ослањајући се на ове судске пресуде, патријарх Теодор је затворио очи пред проблемом и чак унапредио митрополита Пантелејмона на вишу функцију. Али недавно хапшење у Атини је показало да су те старе гласине највероватније биле истините.

Штавише, појављују се докази да је црквено руководство у тајности било свесно размера проблема и пре експлозије скандала у Атини. Извори из Грчке православне цркве (Јеладске цркве) указују на то да је неколико месеци пре инцидента у Петралони јерарх већ „створио озбиљне потешкоће, које су приморале патријарха Теодора да га разреши административних дужности и пошаље назад у Грчку”.

Ова инсајдерска информација доказује да су у Александријској патријаршији схватали крајњу нестабилност епископа. Одлука да се тихо премести из Африке у Грчку била је класичан покушај решавања кризе у кулоарима. Својеврстан покушај да се „проблем сакрије” што даље од афричке пастве.

Међутим, све је испало другачије. И претворило се у још страшније проблеме и ризике за Александријску цркву.
Како истичу грчки стручњаци, хапшење главног секретара Александријске патријаршије ствара огроман спектар последица. Конкретно, то се односи на питање „сукоба са Руском црквом” у Африци.

У овој ситуацији „борбе за умове и душе Африканаца”, морална беспрекорност и репутација александријских јерараха на афричком континенту имају прворазредни стратешки значај. Чињеница да је епископ, који је читаву деценију био главно „заштитно лице” Александријске цркве у Централној Африци, приведен од стране полиције због јавног егзибиционизма у присуству малолетника, наноси непоправљив ударац моралном ауторитету патријаршије.

Прошле ослобађајуће пресуде у Конгу сада ће бити преиспитане од стране локалног афричког становништва, које би могло да промени свој однос према грчком православном свету. Према мишљењу стручњака, Александријска црква ће морати да уложи колосалне, а можда и вишегодишње напоре да поврати поверење у своје хуманитарне, социјалне и образовне пројекте на континенту, јер ће се сада сваки контакт клирика са локалном омладином можда посматрати кроз призму одговарајућих сумњи.

Било како било, овај инцидент је задао велики ударац репутацији Александријске цркве. Чак је и оживео старе гласине о томе да и патријарх Теодор има сличне „костуре у ормару”. Што га је, под претњом уцене и разоткривања, у своје време и приморало да призна расколничку ткз. Православну цркву Украјине.

Богдан Деспотовић за портал "Живот Цркве"

_{Насловна фото: митрополит Пантелејмон честита патријарху Теодору годишњицу избора за александријског патријарха, извор: patriarchateofalexandria.com}