Богословска конференција о великом светилу Православља: Архиепископ Анастасије Албански (1929–2025)

27-02-2026 10:37:18
4 минута

Пише: отац Џон Хрисавгис

Међународни догађај са ширим одјеком

Хафингтонски екуменски институт при Хеленском колеџу и Грчкој православној богословској школи Часног Крста, у сарадњи са Институтом за мисију Православног хришћанства (такође под окриљем HCHC), организује међународну конференцију посвећену животу и наслеђу блаженопочившег архиепископа Анастасија Албанског, савременог црквеног поглавара који се залагао за међурелигијско разумевање, мисионарско сведочење Јеванђеља и екуменско помирење.

Конференција под називом „Анастасије: Архиепископ, богослов, мисионар“ биће одржана од 2. до 4. марта 2026. године у Културном центру „Малиотис“ при Хеленском колеџу. Програм ће окупити истакнуте јерархе и угледне научнике из Сједињених Америчких Држава, Африке и Европе, међу којима су архиепископ Јован Тирански, Драчки и све Албаније, архиепископ Елпидофор Амерички, архиепископ Димитрије, умировљени архиепископ Америке, митрополит Игњатије Димитријадски и епископ Неофит Елдоретски и Северне Кеније.

На конференцији ће учествовати и предавачи са Универзитета у Солуну, Волоске академије за богословске студије, Богословског семинара „Гордон–Конвел“ и Бостон колеџа, као и са Богословије  Светог Тихона и Грчке богословске школе Часног Крста. Поред тога, своја излагања имаће и православни клирици и мирјани са искуством у мисионарском раду у Албанији и Африци, као и богослови који обављају руководеће дужности у Светском савету цркава и Конференцији европских цркава.

Врхунац конференције несумњиво ће представљати главно излагање Његовог Блаженства архиепископа Јована Тиранског, Драчког и све Албаније, који је дипломац Богословске школе Часног Крста и који први пут долази у Сједињене Америчке Државе као предстојатељ једне аутокефалне Православне Цркве, и то искључиво ради молитвеног и меморијалног одавања почасти своме духовном учитељу и непосредном претходнику.

Поред званичног отварања и учешћа у целокупном програму конференције, посета архиепископа Јована Бостону пружиће прилику за низ значајних догађаја, међу којима је и свеправославна Света Литургија у Недељу Православља (која ће бити служена и директно преношена из храма Свете Катарине у Брејнтрију, Масачусетс), као и пастирски сусрети са локалним заједницама и верницима из региона.

Непоновљиво служење и јединствена мисија

Ко је био архиепископ Анастасије (Јанулатос)? Чувам безброј успомена на њега као на свог професора током основних студија и дугогодишњег духовника: харизма његовог држања, благост гласа, искра у оку, оштрина ума, ширина визије, способност да пажљиво слуша и топлина његове љубави остају неизбрисиви.

Упокојио се у 95. години живота и сахрањен је у крипти величанственог православног Саборног храма Васкрсења Христовог у главном граду Албаније, Тирани — храму који представља снажан симбол препорода Православне Цркве, који је он предводио након деценија тоталитарне атеистичке власти у време комунизма.

Он је уистину био утемељивач нових путева. Као професор религије предавао је о утицају и успону ислама у време (још средином седамдесетих година прошлог века!) када је мало ко био заинтересован, а још мање упознат са његовим израстањем у глобалну стварност и снагу. Као мисионар, ретко ко је могао тако несебично служити у Африци; а готово нико није могао преузети вођство Цркве у Албанији, која је била десеткована притисцима и прогоном. Не би било претеривање рећи да је мало, ако уопште и има, верских вођа — унутар и изван Православне Цркве — који се уздижу изнад других као што је то чинио архиепископ Анастасије Албански.

У Грчкој је био харизматични професор упоредне религиологије (1972–1997) на Универзитету у Атини. Његов научни опус обухвата око 400 студија, укључујући најмање петнаест књига и безброј чланака, објављених у међународним и научним часописима, на више језика.

У Африци је током једне деценије (1981–1991) надгледао изградњу десетина храмова и школа, болничких амбуланти и омладинских кампова, као и образовних установа и социјалних програма. Рукоположио је више од шездесет свештеника и произвео у чин чтеца четрдесет верних.

А у Албанији (1992–2025), након слома последњег бастиона комунизма, покренуо је и предводио свеобухватан програм обнове и препорода Православне Цркве: образовао је Свети Синод, донео нови Устав и основао Богословију, подигао и обновио стотине храмова, школа и манастира, основао штампарију, медицински центар, институт за стручно образовање и радио-станицу.

Архиепископ Анастасије био је дубоко укључен и у екуменски покрет — што је у овом осетљивом и конзервативном времену представљало храбар и редак подухват за једног православног богослова. Био је члан Међународне комисије за мисиолошке студије при Светском савету цркава, модератор Комисије за светску мисију и евангелизацију, члан Централног комитета и Председништва Светског савета цркава.

За Анастасија је сваки тренутак био позив и прилика за сведочење Јеванђеља. И данас се сећам прозора у његовој канцеларији, који је описао Николас Гејџ у магазину Parade листа Sunday World Herald (Атланта, 27. јул 2003):

„Метак је задржан у прозору скромне канцеларије архиепископа Анастасија у Тирани — поглавара Православне Цркве у Албанији — заустављен двоструким стаклом док је летео према њему. Испаљен је од стране снајперисте током политичких немира 1997. године, који су Албанију гурнули у хаос и умало коштали архиепископа живота. ‘Држим га ту,’ говорио је Анастасије, ‘да ме подсећа колико је живот крхак. Не смемо изгубити ниједан дан.’”

Извор, фото: orthodoxobserver.org

Превод са енглеског редакција портала "Живот Цркве".