^{Проблеми са којима се суочавају хришћани у Светој земљи | децембар 2025.}

Извршни сажетак:

• Хришћанска заједница у Светој земљи наставља да се суочава са ескалацијом насиља, економским тешкоћама и ограничењима богослужења, при чему цркве, школе и болнице трпе значајна оштећења.
• Претње хришћанском наслеђу — нарочито у Јерусалиму, на Западној обали и у Гази — заједно са питањима неоправданог опорезивања, представљају извор трајне забринутости који угрожава опстанак заједнице и Цркава.
• Неопходна је хитна акција ради јачања, подршке и очувања тренутног примирја у Гази, заштите верске слободе, очувања хришћана као „живог камења", као и пружања економске и дипломатске подршке како би се одржале њихове заједнице широм Свете земље.

^{Утицај рата на хришћане у Гази и обнова}

Хришћанска заједница у Светој земљи и даље пролази кроз тешка страдања, која су ратом драстично погоршана. Храм Свете Породице у Гази погођен је у јулу, када су три особе које су тамо нашле уточиште погинуле, а десет их је рањено. Након овог напада, патријарх Теофил III и кардинал Пицабала посетили су цркве у Појасу Газе, изражавајући солидарност са својим заједницама. У извештају УН из маја 2025. године процењује се да је половина свих верских и културних објеката у Гази оштећена или уништена. Више хришћанских локалитета — Храм Свете Породице, Храм Светог Порфирија и баптистичка болница Ал Ахли — претрпело је оштећења од почетка рата. Мање од 600 хришћана и даље налази уточиште у ове две цркве, које су, чак и након примирја, добиле тек незнатно повећање хуманитарне помоћи. Болница Ал Ахли, која је током рата примала пацијенте у обиму пет пута већем од својих капацитета, и даље оскудева у медицинској опреми и није у могућности да прима лекове због ограничења у уласку хуманитарне помоћи у Газу. Један хришћанин из Газе сведочи да је од примирја уочио тек „благо побољшање свакодневног живота".

Препорука: Позвати одговорне актере на одговорност како би се постигнуто примирје ојачало, подржало и одржало, уз обезбеђивање адекватног прилива помоћи локалном становништву. Истражити могућности за економску подршку обнови болница, школа и добротворних установа којима управљају Цркве, као и омогућити приступ Појасу Газе поглаварима Цркава. Такође, конструктивно укључити Цркве као партнере у међурелигијски дијалог предвиђен у тачки 18 Мировног плана председника Трампа.

^{Напредовање насељеника и притисак на хришћанске заједнице и наслеђе на Западној обали}

У јулу 2025. године, израелски насељеници изазвали су пожар у близини хришћанског гробља и вековима старе Цркве Светог Георгија у Тајбеху, последњем потпуно хришћанском месту на Западној обали. Ово одражава растући и све интензивнији тренд који погађа заједницу. Насељеници су учинили неке маслињаке неприступачним и оштетили усеве, настојећи да ослабе локалну економију хришћана. Након сличних поступака у Тајбеху, израелски насељеници почели су да продиру и у простор Манастира Светог Герасима у близини Јерихона. Ови систематски напади постају све учесталији широм Западне обале и појачавају притисак на хришћанску заједницу у Светој земљи.

Препорука: У сарадњи са израелским партнерима позвати да насељеници буду позвани на одговорност од стране израелских власти и обезбедити заштиту хришћанског верског и културног наслеђа под њиховом надлежношћу.

^{Верска слобода и приступ Светим местима}

Ове године, насиље и строга ограничења око Старог града и Храма Васкрсења Христовог били су без преседана током прославе Благодатног огња. Вековима старе литије биле су прекидане и нападане од стране радикалних Израелаца у Старом граду и његовој околини током Страсне седмице. Хришћански обреди и традиције нису били поштовани, а мање од 2.000 хришћана добило је дозволу да дође до Храма Васкрсења, након још једне године строгих ограничења и барикада широм Старог града. Дипломате и верници — сви са важећим дозволама за улазак у Стари град — били су изложени вишесатном чекању, а понекад и насилном поступању полиције. Многим хришћанима из околних градова и насеља, такође са важећим дозволама, улаз је био ускраћен. Ове године, деца су била погођена на до сада невиђен начин. Извиђачи, историјска служба и традиција Цркава, били су спречени од стране полиције да учествују у богослужењу. Полиција је чак потегла оружје на једног вођу извиђача, пред децом и унутар Грчке православне патријаршије. У оштром контрасту, исте седмице, током јеврејског празника Пасхе, Стари град Јерусалима био је отворен за све јеврејске породице из Свете земље и иностранства, које су у великом броју могле да присуствују прославама. Од 7. октобра 2023. године, израелске власти су ограничиле приступ палестинским хришћанима. Од више од 40.000 хришћана који су тражили дозволе за улазак у Јерусалим ради различитих празника, само је 6.000 дозвола одобрено.

Препорука: Извршити притисак на израелске званичнике да се обавежу да ће свим хришћанима, без обзира на порекло, бити омогућено мирно учешће у обреду Благодатног огња, без ограничења, у складу са Статусом кво и њиховим правом на богослужење. То укључује уклањање прекомерних баријера и обезбеђивање обуке полиције у области верске писмености, како би се разумела важност овог обреда за локалну заједницу. Верници морају имати могућност да до Храма Васкрсења дођу у духу достојанства и поштовања.

^{Опорезивање црквене имовине (Арнона)}

Текућа ситуација у вези са наметањем општинских пореза, познатих као арнона, на црквену имовину и даље представља озбиљну забринутост и значајан финансијски терет за Цркве. Израелске општинске власти захтевају да Цркве плаћају арнону за црквене објекте. Ове црквене непокретности угошћују разне службе које служе широј заједници, чиме се крше споразуми и уговори који постоје вековима. Током 2025. године, израелске општине су задржале средства намењена образовању у црквеним школама и ову казнену меру класификовале као дуг по основу арноне. Јерменска патријаршија се такође суочава са поступком принудне наплате од стране општине Јерусалим због дугова по арнони. Поред тога, у августу је општина Јерусалим замрзла банковне рачуне Грчке православне патријаршије у Јерусалиму. Након апела и заузимања савезника широм света, блокада је укинута и започети су разговори са општином Јерусалим.

Препорука: Упутити представке Министарству спољних послова — које у израелској влади води овај предмет — као и локалним општинама, како би се наставио смислен дијалог са Црквама о овим питањима и кренуло ка свеобухватном и трајном решењу.

^{Маслинска гора}

Предложени план проширења Националног парка „Зидине Јерусалима", који би обухватио и црквену имовину на Маслинској гори, поново је уврштен у дневни ред за разматрање у Локалном одбору за планирање и изградњу општине Јерусалим. Након низа одлагања, разматрање је било заказано за 30. јун 2025. године, али је поново померено за 31. децембар 2025. Упркос бројним одлагањима, план није измењен. Заједничко деловање организације Елад — радикалне групе која настоји да јудаизује Стари град — и Израелске управе за природу и паркове довело би до гушења приступа светим местима и ограничило кретање свештенства и верника. Овај план надовезује се на друга територијална проширења у околини, укључујући подручје Е-1, и одражава образац активности уочен током претходних година код Јафанске капије, на Сионској гори и у другим зонама, као што су жичара и подручје Силвана, укључујући и Силоамску бању. Свако од ових проширења додатно задире у црквену имовину, нарушава светост светих места и угрожава ходочасничке путеве.

Препорука: Упутити представке посланицима Кнесета и државним званичницима ради потпуног укидања овог плана, поштовања светости и духовног значаја хришћанског присуства на Маслинској гори, као и изражавања писане забринутости због последица које би овај план имао по приступ хришћана Светим местима и слободу богослужења.

^Решење

Како би се очувао мултирелигијски карактер Старог града, Цркве настављају свој позив да се заштите Хришћанска и Јерменска четврт и да се очува статус кво. Хитна потреба за заштитом хришћанских заједница и наших богомоља простире се широм Западне обале, где напади насељеника све чешће погађају наше цркве, људе и имовину. Како отпочиње обнова Газе, са благодарношћу истичемо службе и постојаност наших заједница тамо, које су наставиле да служе упркос свим тешкоћама. Позивамо међународну заједницу да нам помогне у обнови ових виталних служби и да допринесе обезбеђивању трајне наде, која је у нашој Светој земљи предуго била тако далека. Цркве остају кључни чинилац у стварању одрживог мира и за Израелце и за Палестинце, помажући у обликовању будућности у којој сви могу да напредују. Спољни актери и владе снажно се охрабрују да хитно подрже црквене институције и хришћанско присуство кроз економску помоћ и дипломатски притисак по наведеним питањима.

Извештај је издао Савет патријараха и поглавара Цркава у Јерусалиму.

Извор: oikoumene.org, превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: Савет патријараха и поглавара Цркава у Јерусалиму, 14. фебруар 2025. (Јерусалимска патријаршија)