^{Беседа чувара патријарашког трона, 
Митрополита сенакског и чкороцкуског Шија (Муџирија) у прву недељу Великог поста, на Победу православља}

У име Оца и Сина и Светога Духа!

           Драги оци, браћо и сестре, честитам вам данашњу недељу и Победу православља.

           Овај дан је посвећен коначном утврђивању православног поштовања светих икона, коначној победи у Цркви, која се догодила на Седмом васељенском сабору 787. године. На том Сабору оци је требало да одговоре на веома сложено питање које је мучило тадашњу религиозну савест: да ли је могуће невидљивог Бога приказати бојама или другим средствима?  

           И ето, оци Сабора су на то питање дали потврдан одговор: да, могуће је, јер се догодило оваплоћење Бога – Син Божији је примио људску природу, „обличје слуге узе“ (Фил. 2,7), како пише свети апостол Павле, „и по обличју се нађе као човек“ (Фил. 2,7).

           Бог је по својој природи и суштини недоступан, невидљив и, наравно, немогуће Га је приказати, како каже свети апостол Јован Богослов: „Бога нико никада није видео“ (Јн. 1,18), али одмах додаје: „Јединородни Син, који је у наручју Очевом, Он Га објави“ (Јн. 1,18), то јест, у оваплоћењу је дошло до откривења Божанства у Христу и невидљиви Бог је постао доступан нашем чулном опажању. Дакле, то што се Бог оваплотио постало је могуће зато што је човек створен по лику и подобију Божијем. 

           Стога је човек икона неизрециве славе Божије, упркос свом палом стању, ранама од греха и последицама које су постале део у људске природе. Ето шта нам данас благовести света Црква – подсећа нас на блискост Бога и човека, на доброту, славу и светлост које су уткане у нас као наша неизбрисива и унутрашња природа, као темељ нашег бића.

           То што нас света Црква на ово подсећа управо у прву недељу Великог поста такође је веома важно, јер је Велики пост време покајања. А истинско покајање могуће је само онда кад човек запажа добро, кад верује у добро, кад га види, осећа и воли. Ако у човеку видимо само грехове и ништавило, то штети нашем духовном животу уколико не сагледамо и ову добру страну. Штети макар зато што човека доводи до унинија, туге, очајања и паралише чудесни дар који нам је Бог дао – наше стваралачке силе.

           Зато у Великом посту, када снажније доживљавамо своју палу природу, постоји и већа опасност да паднемо у такву чамотињу. Света Црква нас зато штити овим подсећањима и указивањима, сведочећи о могућности приказивања Бога; она нас подсећа на лик Божији у нама као на велики и чудесни темељ наше природе и као да нам говори: „Погледај какво је велико добро даровано човеку! На какву се чудесну висину човек може уздићи духовном лествицом, чак и са самог дна крајњег пада!“

           Ова подсећања, ова символична указивања која почињу од данашње недеље, наставиће се у наредним недељама (то ће бити учење Светог Григорија Паламе, поклоњење Часном Крсту, недеља Светог Јована Лествичника и Свете Марије Египћанке). Она нас духовно укрепљују, утврђују нашу православну веру у Бога и човека и позивају нас на делатну љубав. Зато и ми треба да одговоримо, драга браћо и сестре, на ове позиве и подсећања духовним подвигом и делатном љубављу, благонаклоношћу према људима, према њиховом животу и њиховим искреним и добрим стремљењима.

           Још једном вам честитам овај велики празник.

_{Фото: патријарх Димитрије додељује Томосе патријарху Илији 1990. године, извор: sazu.ge}

           Желим да вас подсетим на то да данас обележавамо још један значајан догађај: 1990. године, уз помоћ Божију и захваљујући неуморном труду и залагању Католикоса-Патријарха све Грузије Илије II, Цариградска патријаршија је признала и потврдила аутокефалију Грузијске Православне Црква, која постоји од најстаријих времена. Управо на овај дан, на Победу православља, Његова светост васељенски патријарх Димитрије I цариградски свечано је предао Католикосу-Патријарху Илији II, а преко њега и целој нашој Цркви, два томоса: акт о признању и потврди древне аутокефалности Грузијске Православне Цркве и акт о признању титуле католикоса-патријарха. То је била велика победа наше Цркве – коначна победа у великој борби и подвигу који су повезани са стицањем и признавањем аутокефалије.

           Данас изражавамо велику благодарност Његовој светости, свјатешјем Католикосу-Патријарху Илији II због његовог великог подвига, јер је управо он својим трудом крунисао рад и борбу коју су започели наши велики преци. Желимо му дуг живот, здравље и духовну снагу.

^{Видео: молитвено-свечани сусрет са патријархом Илијом на недељу Победе православља}

           Још једном вам честитам овај празник. Нека Бог благослови нашу земљу и наш народ, који је увек настојао да буде веран истини и православној вери. Захваљујемо Господу што и данас остајемо верни Христовој Цркви и православној вери.

           Знате да ове године обележавамо 1700 година од проглашавања хришћанства за државну религију у Грузији. Нека нам Господ помогне да и убудуће наш народ буде веран Господу нашем Исусу Христу и Његовој Цркви, као највећем и драгоценом дару који нам је Бог дао и који је увек био и остаје главни темељ спасења нашег народа. Амин.

           Нека вас Бог благослови и ојача.

           С нама је Бог!

Патријаршијска црква Свете Тројице у Тбилисију
1. март 2026. године
Електронску верзију припремили су Анзор Чикобава и Тамара Асатијан

Извор и фото: sazu.ge, превод са грузијског: Марина Тодић за портал "Живот Цркве"