Митрополит Шио (Муџири): Беседе на Божић и прву недељу по Божићу
Божићна проповед Митрополита сенакског и чкороцкуског Шија (Муџирија)
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Господине председниче, господине премијеру, господине председниче парламента, свештенство, драги оци, браћо и сестре, честитам вам велики празник Рођења Христовог!
Данас се радујемо и веселимо, јер Бог, Који је дошао на земљу, уједињује небеско и земаљско. Он је толико заволео човека да је Својој Божественој природи придружио људску природу и везао их је невидљивом и нераскидивом везом.
И ево, Творац као Младенац лежи у бедним јаслама у Витлејему, које зраче божанском светлошћу. Збуњени овим тајанственим догађајем, анђели су славили Бога и певали: „Слава в вишњих Богу и на земљи мир, в человјецех благоволеније!“
Тако се открива безгранична љубав Бога према човечанству. Управо због те љубави је Господ створио човека. Управо том љубављу је у њега утиснуо Свој лик, и управо том бескрајном љубављу се оваплотио, тако да сваки човек, ма колико да је пао, ма колико да изобличи лик Божији у себи, може да устане и поврати првобитну славу. Зато се радујемо и веселимо.
Данас, заједно с јеванђељским пастирима и мудрацима, и ми стојимо покрај витлејемских јасли, испуњени љубављу и поштовањем према Богу; и нас обасјава витлејемска звезда, којом се руководимо. Та звезда, која је светлела у светој ноћи Рођења, и данас сија и обасјава; осветљује наш живот, весели, осветљује и радује душу, јер у њој нам се открива божански мир, који превазилази сваки разум.
Ако желимо, као мудраци, да Господу принесемо дарове, да му принесемо сјајно злато своје душе, то је тежња наших стваралачких моћи; ако желимо да Му принесемо искрену молитву, која се као кад тамјана уздиже ка висинама, и ако желимо да му принесемо миомирис, симбол љубави Бога и човека, тај дар треба да носимо путем мира и доброте, као што су анђели певали у светој ноћи Рођења, јер нема другог пута који води до светлих јасала у којима лежи Богомладенац!
Још једном вам честитам велики празник Рођења Христовог. Нека вас Бог благослови, обрадује и укрепи. Нека Господ, по милости овог дана, спасе, укрепи, обрадује и оснажи целу Грузију. Амин!
Са нама је Бог!
Патријаршијска црква Пресвете Тројице, 7. јануар, 2025. година
Електронску верзију је припремила Тамара Асатијан
Беседа чувара патријарашког трона, Митрополита сенакског и чкороцкуског Шија (Муџирија), у 31. недељу по Духовима, прву по Божићу
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Свечасни владико, драги оци, браћо и сестре, честитам вам недељу по Божићу и преносим вам молитвени благослов католикоса-патријарха целе Грузије, Илије II.
Данас Света Црква слави спомен на светог Јосифа Праведног Заручника, као и на светог апостола Јакова, брата Господњег, као људе који су били најближи Господу Исусу Христу.
Заједно са њима сећамо се и светог пророка Давида, који је, осим тога што је био предак Спаситеља, у поређењу са другим пророцима највише пророковао о Спаситељу. Такође се, више него друге личности из Старога завета, приближио, ако могу тако да кажем, духовном расположењу Новог завета. То се испољило у његовој изузетној смирености, покајању и другим врлинама.
Данас је такође славимо спомен на 14.000 витлејемске деце, нека нам њихова благодат буде у помоћи.
Из живота поменутих светих људи сазнајемо да им је Божја помоћ даривана на посебан начин. И данашње Јеванђеље сведочи о томе да човек понекад Божју помоћ може добити на неочекивани начин.
Праведном Јосифу јавио се анђео и рекао му да узме Богомладенца Исуса, и Пресвету Дјеву Марију и да их одведе у Египат, што је Јосиф и учинио. Касније, после смрти цара Ирода, анђео се поново јавио Јосифу и рекао му је да се с њима врати у отаџбину. Јосиф је устао и вратио се, али је отишао у Назарет, да би се испунило све што је у Светом Писму написано о Господу Исусу Христу. Тамо се говори и о Витлејему, и о Египту (данас се читао овај одломак из Јеванђеља), и о Назарету (Мт. 2, 13–23).
Праведни Јосиф није морао да поверује анђелу, али му је поверовао, као што су поверoвали и пастири који су у ноћи Рођења дошли у ону пећину у којој се родио Господ наш Исус Христос; као што су и мудраци поверoвали чудесној звезди која их је довела до исте пећине… Али свети анђели не помажу само изабраним светим људима, него и свима онима који стреме ка Богу, ка Небу. Увек су спремни да нам помогну.
Подсетимо се речи Господа Исуса Христа: „Од сада ћете гледати отворено небо и анђеле Божје како узлазе и силазе на Сина Човечијега“ (Јн. 1, 51). Ове речи се односе на све, свима су упућене; али да бисмо се тога удостојили, потребно је да и ми верујемо у анђеле и да им будемо послушни, као што су били мудраци, пастири и праведни Јосиф. Такође, на сваки начин треба да се трудимо да живимо по Божјим заповестима. Тада нас свети анђели никад неће напустити, увек ће бити с нама и њиховој помоћи неће моћи да се супротстави ниједна зла сила. Они нам помажу да примимо божанску и спасоносну благодат – дарове Духа Светога које је Господ Исус Христос донео на земљу и које нам је овде оставио.
Они нам помажу да у дубини своје душе пронађемо злато. То злато које су мудраци донели новорођеном Спаситељу и симболизује стремљење човекових стваралачких сила, које се испољава у стваралачком деловању по којем се постајемо слични Богу.
Анђели нам помажу у молитви, која се као тамјан уздиже навише, ка Богу. Јер тамјан је симбол срдачне и искрене молитве, коју су мудраци такође принели Спаситељу.
Напослетку, свети анђели нам помажу да у својој души откријемо најдрагоценију и најузвишенију врлину: љубав. То је љубав према Богу и према човеку. То је она љубав која нас подстиче да изађемо у сусрет Богу Који нам долази, Који је дошао на земљу да би сваки од нас постао онакав какав је у почетку изашао из руку Творца. Амин!
Са нама је Бог!
Патријаршијска црква Пресвете Тројице у Тбилисију, 11. јануар, 2025. година
Електронску верзију су припремили Анзор Чикобава Тамара Асатијан
Насловна фото: sazu.ge
