Први део можете наћи овде.

^{VII О домовини}

… Куд год човек да оде не сме раскидати везу с домовином. Треба да се сећа где се налазе његови преци, његови родитељи. Грузија треба да буде у нашем срцу и ми треба да је носимо у срцу.

… Шта је домовина и како схватамо шта то значи?
Наша домовина је наш ген. Родила ју је љубав према Господу и према ближњима.
Наша прошлост, садашњост и будућност.
Грузија је сложна породица. Родбинска веза и блискост.
Грузија је земља у којој су људи ради друга спремни да се опросте од живота, а сусед се сматра чланом породице.
Где су кумовске везе и пријатељска заклетва јачи од родбинских веза.
Грузија је наша јединствена флора и фауна, наше планине и наше низије, наша вода и наше море. Грузија је непоколебљива као Воља Господња.
Свако од нас је носи у себи. Грузија сам ја. Она је у мени и ја сам у њој.

^{VIII  О православљу, хришћанству и вери}

… Православље није формирало само јединствену Грузију и јединствену грузијску културу, већ је одредило животне ставове и схватање грузијског човека као таквог.

… Неки због незнања или маловерја изједначавају православље с другим религијама. Треба заувек да запамтимо да је Црква мистично тело Господа Исуса Христа, да је то Сам Бог утврдио. „На овом камену сазидаћу Цркву Моју и врата пакла је неће надвладати“ (Мт. 16: 18). Тако је заповедио Господ. Само благодат православља нам омогућава да се приближимо апсолутној истини, усхођењу духовном лествицом, оно штити веру и традиције Саборне Апостолске Цркве. Свети Иринеј Лионски је говорио: где је Црква – тамо је Свети Дух, а где је Свети Дух – тамо је Црква са својом савршеном истином.

… Бити хришћанин пре свега значи схватити да је Христово васкрсење – моје васкрсење, мој живот у Христу.

… Хришћанство по својој суштини није теорија, већ живот, општење с Небом, религиозно искуство; човек не може да научи ову религију усвојивши извесне идеје, догме и правила. Ако у људском срцу постоји религиозно зрно, оно ће дати изданак из којег ће се разгранати дрво које ће рађати добре плодове. То је духовна сила која се зачела у недрима личности, која не преображава само ову личност, већ утиче на свет, мења историјско лице света. То је божански огањ који чисти, пали и сажиже свет, који свету даје нове животне импулсе. Спаситељ о томе каже: „Дођох да бацим огањ на земљу и како бих желео да се већ разгорео“ (Лк.12:49).

… Хришћнство је религија савршене љубави, вечне радости и изобилне божанске енергије. Желим вам да имате савршену љубав која све побеђује: љубав према Богу, љубав према ближњем, љубав према нашој драгој домовини, љубав према својој бесмртној души, љубав према добру, љубав према вечном животу, љубав према свему ономе што ће помагати нашем духовном прогледавању и васкрсењу.

… За веру није страшна полемика која је негира, није страшно њено искушавање нашим умом или знањем – ово искушавање је издржавала у току векова и издржаће и данас. Њој је страшна слабост нашег духа, индиферентност, наша млакост. Равнодушност верника је много сташнија ствар од чињенице да постоје неверујући.

^{IX  О Цркви Христовој}

… Господ наш Исус Христос каже – на овом камену сазидаћу Цркву Моју и врата паклена је неће савладати. Живимо у врло тешко време кад се зле силе боре против Цркве. Али морамо имати на уму да Црква не би издржала ову борбу кад би била установа коју су створили људи. То је тело Исуса Христа, непобедиво тело. Због тога Исус каже да је врата пакла неће надвладати.

… Молитва Цркве има огроман значај. Човек дарове Светог Духа може добити само у њиховој истинској целовитости, односно у Цркви. Управо Црква је божански организам који уједињује Небо и земљу, Бога и човека, човека и човека.

… Господ Исус Христос нас у Цркву не окупља насилно, већ само оне који желе да иду за Њим и уједињује их Својом Божанском љубављу. „Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за Мном иде“ (Мт.16:24). Како је тешко одрећи се себе, одрећи се уског егоизма, нечистих мисли и осећања; како је поднекад тешко савладати све то, збацити са себе стару одећу старог човека и обући одећу истине, љубави, самилости и смирења. Црква је једино место нашег духовног преображаја.

… Глава Цркве је Господ Исус Христос, душа Цркве је Свети Дух, удови Цркве смо сви ми који верујемо у Свету Тројицу, који смо крштени, примамо свештеноначалије и тајне. Кроз Цркву верујући људи добијају благодати Божју и дарове Светог Духа.

… Црква је једна, дакле, у њој све треба да буде јединствено: један Глава – Господ Исус Христос, један Дух Божји Који делује у свим њеним удовима, једна веронаука, једне спасоносне тајне обвезне за све. Црква је једна, али је истовремено подељена на делове, на поједине помесне или националне Цркве које су чланови једне, Свете, Апостолске и Васељенске Цркве. О овоме дивно говори свети Кипријан: „Сунце има мноштво зракова, али је светлост једна, на грани има много дрвећа, али је стабло једно, које се држи на корену; много потока извире из једног извора… али се на самом извору чува јединство. Ако се сунчев зрак одвоји од почетка – јединство неће дозволити да постоји одвојена светлост; ако се грана одвоји од дрвета – одвојени део ће изгубити способност да расте; ако се поток одвоји од извора – одвојени поток ће пресушити. Исто тако и Црква обасјана светлошћу Господњом, по целом свету шири своје зраке; али светлост која се свуда разлива је једна, и јединство тела остаје неподељено. Она по целом свету шири своје гране отежале од плодова; њене обилне струје теку у далеке просторе; притом глава остаје једна, један почетак, једна мајка богата рађањем плодова.“

^{X О крсту}

… Живот хришћанина је ношење крста, то је живот у Христу, то је пожртвована љубав ради ближњег, то је, како каже апостол Павле, појава духа и силе (уп.:1 Кор.2:4). Главно је да човек пронађе свој крст и да не тежи ка ношењу туђег. Само у том случају ће Христов јарам бити благ и Његово бреме лако. Међутим, да би човек достојно носио крст, да би био Христов војник, треба да схвати дубоки смисао Христовог Крста. Ми у молитви читамо: „Непобједимаја и непостижимаја, и Божественаја сило Честнаго и Животворјашчаго Крестан, не остави нас грјешних.“ Хришћанине! Ако си схватио сву дубину ових речи и ако си их прихватио својим срцем, ти си непобедив. Цео човеков животни пут је признавање силе Светог Крста и на крају свог пута човек може да каже: „Са Христом се разапех. А живим – не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал.2:19-20).

… Крст је наша сила на путу очишћења; он свима помаже: подиже оне који леже, утврђује оне који стоје и даје им снагу, немоћне и болесне лечи. Крст је штит и ограда против ђавола и против сваке непријатељске зле видљиве и невидљиве силе. Он је знамење победе над силама таме и неисцрпни извор животворне, благодатне силе. Ако немамо довољно снаге да носимо свој крст, да се боримо против греха, против сопственог егоизма, ако паднемо под тежином свог крста, уперимо поглед на Часни Крст Онога Ко је претрпео страдања за све нас, и овај невиђени подвиг ће нам бити подршка. Другим речима, крст сваког човека који прихвата Христово учење састоји се у томе да живи на земљи као што је Христос заповедио, да на земљи настави Његово дело служења људима. Ако не желиш да будеш хришћанин само по имену, већ ако желиш да будеш истински Христов следбеник, дубоко се замисли над Његовим речима: „Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој, и за Мном иде“ (Мк. 8: 34).

… Дешава се да човек који има тежак крст пада под његовом тежином и не може да иде даље. И наизглед као да је све већ завршено за њега и он мисли да ће се његов живот завршити на томе. Али… он треба да сакупи снагу и замоли Господа. И тада Сам Господ долази и помаже човеку да носи крст.

… Човеков живот чини крст. Човек од свог живота треба да направи крст. Вертикала је тежња ка Богу, а хоризонтала је тежња ка човеку. Ове две линије, две тежње, формирају крст. И срећан је човек који од свог живота направи крст.

… Нека вам Господ да снаге и Своју благодат. Благодат Светог Духа која исцељује немоћне и испуњава несавршене. Има мноштво примера у животу – и из данашњице, и из прошлости: како су неки људи имали тежак крст, али су по милости Божјој успели да га донесу до краја. И ми ћемо замолити Господа да нам да да свој крст донесемо до краја. С овим крстом ћемо морати да изађемо пред Лице Божје.

^{XI  Речи утехе}

… Цело човечанство је уморно, али милост Божја превазилази овај умор. Господ је с нама, Бог је с нама. Будите благословени и срећни, немојте се плашити умора, Господ шаље искушење човечанству, али му даје и радост и силу. Нека Бог благослови вас, Грузију и цео свет. Бог је с нама!

… У људском животу нема ћорсокака. Увек постоји излаз, и наравно, увек постоји нада.

… Ако се испунимо истинском вером и љубављу, ако пустимо Господа у своју душу, савладаћемо све незгоде и победићемо.

… „Слава Богу за све“, – рекао је свети Јован Златости. Попут њега и ми за све благодаримо Богу: за Крст, за искушење, за Његову бескрајну љубав, за Његову самилост према нама. Нека Господ благослови све вас.

… Људски живот је пун искушења. Ми искушење дочекујемо с вером, стрпљењем и надом у то да ће се ово искушење лакше завршити. Вероватно су искушења потребна људима. Вероватно се по Промислу Божјем човек тако више прекали и учврсти. Али морамо имати на уму да се искушење завршава радошћу. Тешко је поднети искушење, али се оно завршава радошћу.

… Ми се налазимо у чамцу где је Господ поред нас. Замолимо Спаситеља да умири мир, да умири људе. Човек ће се наћи спокој само онда кад се прибижи Господу. Господ ће очистити срце и ум човека и доћи ће успокојење. Вероватно сте приметили да у човекову душу долази мир кад се добро моли. Нека вас Господ благослови и нека вам да мир! Нека Господ умири човека! Нека вас Господ благослови и обрадује. С нама је Бог! Отац Небески ће вам дати благословену радост!

… Трудите се на славу Божју за ваше духовно усавршавање, ради мира и благостања наше отаџбине. Трудите се како бисте постали наследници Царства Славе, како би ваша имена била уписана у Књигу Живота. Сам Господ каже: „Онај који побеђује наследиће све, и ја ћу му бити Богом, и он ће Ми бити син“ (Откр. 21: 7).

^{Молитвени вапаји патријарха Илије II}

I

Господ говори свакоме од нас: „Тражите и даће вам се“ (Мт.7:7). Спаситељу света, данас Те молимо: васкрсни нашу веру, ону веру по којој су живели наши славни праоци; верујемо да си био разапет и да си васкрсао за нас, за грехове света уништивши њихову погубну моћ, Ти си победио њихову непобедивост и Својим Васкрсењем си дао почетак новом животу који почиње овде, на земљи, и наставља се у вечности. Надо света! Ти си наша једина нада, знамење победа добра над злом, нада у победу у овом свету који се брзо мења. Надамо се да ћеш нам дати снагу да можемо постепено да усходимо ка идеалу духовног савршенства, да ћеш нам дати снагу и упутити нас. Сјају Божанске љубави! Загреј човека Својом љубављу, загреј и обнови наша окоштала и окорела срца како бисмо осетили потребе свог ближњег, како би наш живот био жртва на добробит других.

II

Даруј нам, Божански Учитељу, снагу вере наших предака, несакрушивост њихове наде и огањ њихове љубави! Дај нам да кроз буку световне испразности чујемо тишину и мир Вечности, како бисмо се заувек слили и радовали с Тобом! Кад на тамном животном путу станемо не знајући куда да идемо, уморни, збуњени и залутали, дај нам да усред бура овоземаљског мора угледамо Твој светли лик и да чујемо Твој тихи, охрабрујући глас: „Ја сам с вама до свршетка света“ (Мт. 28: 20).

III

Господе, Боже наш! Ти си Пут, Истина и Живот. Води нас исправним путем, уским, али спасоносним путем; дај нам мудро срце да спознамо шта је истина, и да јој служимо. Наш живот је тренутак, то је искушење; овоземаљско море често покушава да нас преплави. Не остави нас кад нам је тешко; подигни нас кад падамо. Ми смо немоћни, али смо Твоји. Општење с Тобом је највиша награда и радост за нас; удостој нас вечног живота у обитељи Твојој. Амин.

^{Из Божићне посланице Његове светости патријарха Илије II:}

„Нажалост, данас живот, како у нашој земљи, тако и у целом свету све више личи на Вавилон и Ниниву. Подстичу се необузданост, блуд, клевета, лаж, неморал, вређање осећања верника и атеизам, а ако је неко присталица ових радњи он се сматра примером за углед. Док живимо у зависти, мржњи, страху и осуђивању и тражимо само оно што се свиђа нашем земаљском ‘ја’ бићемо немоћни да постанемо становници Неба, али је Богу све могуће и чудо које је учинио Јона може бити учињено у сваком људском животу…

Како је лако започети нови живот! Главно је да човек има покајање и да научи да буде захвалан Господу, да буде захвалан за дар живота, да буде захвалан за радост и патњу, за срећу и бол, за здравље и немоћ, јер ако погледамо духовно, све је то дато само за наше добро…

Проблеми које је пандемија данас донела свету дошли су по Божјем допуштењу. Чудна природа вируса приморава људе да се повинују одређенм правилима. То је неопходно, али је такође неопходно да свако од нас буде ближи Богу, јер нико не зна шта ће донети сутрашњи дан… Тако да треба да будемо умерени, такође треба да слушамо савете лекара, али је главно да поштујемо Божје заповести и да пред Богом живимо врлинским животом.

Пратите Витлејемску звезду, нека њен сјај испуни наше душе Божјом благодаћу, и постаћемо чисти извор у простору који треба да пређемо у свом земаљском животу.“

Извор: stepenna.blogspot.com

Превод са руског и уступање порталу "Живот Цркве": Марина Тодић

Насловна фото: патријарх грузијски Илија 2001. Национална библиотека Грузије / Дигитална библиотека “Iverieli” / из колекције  Елептера Лапачија, извор: oc-media.org