У среду, 6/19. августа 2026. године, Јерусалимска патријаршија прославила је празник Преображења Господњег на гори Тавору, месту на којем се овај догађај збио.

На овај празник цела Црква, а нарочито Јерусалимска патријаршија, сећа се да је Господ, непосредно пре Свог страдања, према јеванђелским казивањима (Мт 17, 1–9; Мк 9, 2–9; Лк 9, 28–36) и тумачењима Светих Отаца, повео тројицу Својих ученика, „изабраних“, и насамо се са њима попео на високу гору. Тамо се пред њима преобразио, прикривши у извесној мери Своју човечанску природу и откривши Своју божанску природу, „колико“ су ученици могли да виде и појме. Његово лице засијало је сјајније од сунца, а хаљине Његове постале су беле као светлост. Заклонио их је светао облак, а из облака се зачуо глас Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте!“ (Мт 17, 5). Са Њим су се појавили и Мојсије и Илија, који су разговарали са Њим и наговештавали Његов „излазак“, односно страдање које је требало да се догоди у Јерусалиму.

Ученици су, испуњени страхопоштовањем, пали на земљу. Петар је предложио Господу да начине три сенице, једну за Њега, једну за Мојсија и једну за Илију, и да остану тамо, говорећи: „Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш, да начинимо овде три сенице: Теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији“ (Мт 17, 4). Господ их је потом повео са Собом и сишли су са горе, заповедивши им да никоме не говоре о овом виђењу. Господ је ученицима открио ово виђење желећи да им покаже првобитну лепоту коју је човек имао пре пада и коју у Њему може поново да задобије.

Тим поводом, претходне вечери служено је вечерње богослужење којим је началствовао митрополит птолемаидско-акрски Макарије, а потом је на посебно припремљеном простору који је служио као олтар служена Света Литургија, којом је началствовао Његово Блаженство патријарх јерусалимски Теофило III.

Патријарху су саслуживали митрополит акрско-птолемаидски Макарије и главни секретар Патријаршије, архиепископ константински Аристарх. У богослужењу су учествовали и секретар Светог и Свештеног синода архимандрит Христодул, свештеници из Галилеје и гостујући свештеници из других православних земаља, као и архиђакон Марко и јерођакон Продром.

Богослужењу су присуствовали локални верници и поклоници којима су израелске власти дозволиле да се попну на гору. Појао је византијски хор из Акре. Присуствовала је и амбасадорка Грчке Маја Солому са сарадницима из Амбасаде, као и представници амбасада других православних земаља.

Његово Блаженство патријарх Теофило обратио се сабраним верницима беседом следеће садржине:

„И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост“ (Мт 17, 1–2).

Љубљена браћо и сестре у Христу,

Благочестиви хришћани и поклоници,

Благодат Светога Духа сабрала нас је са свих крајева земље на овој узвишеној гори Тавору, где „Исус изиђе на гору да се помоли Богу“ (Лк 9, 28), како бисмо прославили велики догађај Његовог божанског Преображења, које се догодило пред апостолима Петром, Јованом и Јаковом, као и у присуству пророка Мојсија и Илије.

„И док се мољаше постаде изглед његовог лица другачији, и одело његово бело и блистајуће“ (Лк 9, 29), пише јеванђелист Лука говорећи о Преображењу Христовом. Он се преобразио док се молио. Другим речима, када се Христос смирио прибегавајући молитви, тада се и прославио преобразивши се. Стога Свети Кирило Александријски каже: „[Исус] показује да ниско настројен ум никада не може бити способан за созерцање, него онај који се уздигао изнад земаљских ствари и постао виши од свега што припада телу, који се удаљио од животних брига, утврдио се у тиховању и уздигао изнад власти страсти.“

Према богоносним и великим Оцима Цркве, Преображење Исуса Христа на овој светој гори Тавору имало је двоструки циљ. Прво, требало је да припреми Његове ученике за предстојеће страдање на Крсту и Његово Васкрсење у трећи дан, као што каже Свети Кирило Јерусалимски: „Мојсије је био у раселини стене“ (Изл 33, 22), а и Илија је такође био у раселини стене (уп. 3 Цар 19, 13). Они [Мојсије и Илија], присутни са Њим док се преображавао на гори Тавору, говорили су ученицима о изласку који је требало да се испуни у Јерусалиму.

Друго, циљ је био да се апостолима и пророцима који су били са Њим јасно покаже Његов будући долазак, односно Његов Други долазак, као што каже и химнограф:

„Желећи да јасно покажеш Свој неизрециви Други долазак, када ће се Бог Вишњи јавити стојећи усред богова, Ти си на Тавору неизрециво засијао апостолима, заједно са Мојсијем и Илијом. Зато Те сви величамо, Христе.“

Тумачећи ове речи химнографа, Свети Никодим Светогорац позива се на Светог Дионисија Ареопагита, који Преображење представља као праобраз и предокушај будућег блаженства, говорећи: „Тада, када постанемо нетрулежни и бесмртни и достигнемо христолики и преблажени крај, бићемо свагда са Господом, као што каже божанствени Павле (1 Сол 4, 17), испуњавани видљивим Богојављењем кроз свесвета созерцања, док нас буду обасјавали најсјајнији блесци светлости, као што су обасјавали ученике при оном најбожанственијем Преображењу“ (О божанским именима, I).
Према Светом Григорију Палами, у слави која је откривена Христовим ученицима на гори Тавору не учествују само анђели него и свети међу људима. Отац и Син, заједно са Светим Духом, поседују ову славу и Царство по природи, док их свети анђели и људи задобијају по благодати, примајући просвећење из тог извора. Управо су нам то показали Мојсије и Илија, који су се са Њим јавили у тој слави.

„И гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте!“ – каже јеванђелист Матеј (Мт 17, 5). Тумачећи ове речи, Свети Григорије Палама пита: „Али шта је овај облак и како их је, будући светао, заклонио? Није ли то неприступна светлост у којој Бог обитава, светлост којом се Он одева као хаљином? [...] Јер се каже: ‘Постави таму за скровиште своје; око њега је сеница његова’ (Пс 17, 12), док, како каже Апостол, Он ‘једини има бесмртност и живи у светлости неприступној’ (1 Тим 6, 16); тако је овде исто и светлост и тама, која заклања својим преизобилним сјајем.“

Значајно је да Свети Јован Дамаскин истиче да је „облак јасно означавао благодат Светога Духа, која их је осенила и најочигледније се пројавила на Тавору“. „Покривени светлошћу неприступне славе, апостоли на гори Тавору клицаху: Благословен си, Боже отаца наших“, пева Свети Козма Песмописац.

Кроз „светлост неприступне славе“ Христос је открио и показао лепоту првобитне красоте, али не у свој њеној пуноћи; открио је онолико колико је било довољно да увери апостоле, а истовремено је остало скривено оно што нису могли поднети, како заједно са виђењем не би изгубили и живот. Показао им је, дакле, онолико колико су били способни да приме, гледајући телесним очима, како поново објављује химнограф.

Другим речима, љубљена браћо и сестре, Христос се Своме створењу, односно човеку, открио не само као у некој слици, него онакав какав Он Сам јесте по Својој суштини, будући Бог и човек. „Слава није дошла телу споља, него изнутра, из надбожанственог Божанства Бога Логоса, неизрециво сједињеног са њим по ипостаси“, учи Свети Јован Дамаскин.

Стога и ми, љубљена браћо и сестре, који смо се божанском благодаћу приближили и учествујемо у божанској и свештеној тајни бескрвне евхаристијске Жртве овде на гори Тавору, рецимо заједно са химнографом:

„Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју колико могаху. Нека засија и нама грешнима светлост Твоја вечна, молитвама Богородице, Светлодавче, слава Теби.“

Света Литургија служена је ујутру и у светом храму, који је обновио и украсио блаженопочивши игуман архимандрит Иларион, заслужан за његову обнову и уређење, под надзором митрополита назаретског Киријака.

У подне је нови игуман, архимандрит Маркел, приредио трпезу са рибом за патријаршијску и архијерејску пратњу и вернике.

Празник Преображења Господњег свечано је прослављен и у Храму Преображења Господњег у Рамали, где је Светом Литургијом началствовао архиепископ пелски Филумен. Игуман архимандрит Галактион указао је гостопримство присутнима, а богослужењу је молитвено присуствовао велики број верника из града.

Празник је прослављен и у Гетсиманији саборном архијерејском Литургијом, коју су служили митрополит капитолијски Исихије и архиепископ лидски Димитрије, уз саслужење јеромонаха Светог Гроба и свештеника, у молитвеном присуству великог броја верника.

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"