Презвитер Никола Гонидакис: „Варалица нашега срца“
Догађаји, драга моја у Христу браћо, све више достижу свој врхунац. Данас је Велики петак и протеклих дана посматрали смо како се пред нама одигравају призори бола, неправде, али пре свега саможртвене љубави Самога Бога, ради нас и ради наше победе.
Видели смо Га како, после свечаног уласка у Јерусалим, долази на удар народних старешина и духовних вођа. Поучавао је, указујући на истинске основе вере — без неправде, лицемерја, осуђивања и клеветања, са мерилом праштања, јединства и љубави.
Установио је Тајну над тајнама, Свету Евхаристију, на Тајној вечери, као везу непрестаног и нераскидивог јединства са Њим, а потом се добровољно предао безаконицима да суде Безгрешноме.
Поднео је понижење, подсмех и нечовечна мучења, која човек пролазан не би могао издржати, а врхунац је била крсна смрт. Знате, тумачи кажу да су глад, неспавање и исцрпљеност, од којих је страдао Господ наш, толико ослабили Његове човечанске силе да, да није био Сам Бог, не би ни стигао до Голготе, већ би много раније издахнуо.
И дође час велики — девети, када је благослов Божији, који су дотле имали Израиљци, био одузет.
Завеса храма раздре се надвоје, од врха до дна, и Христос отпоче Свој силазак у Ад, да уништи онога који има власт над смрћу — ђавола, да поучи и поново сједини са Богом човека, враћајући га у Отаџбину — у Рај.
Каквог Бога имамо? Како можемо да Му окрећемо леђа и да се удаљујемо од Њега, када Га ових дана гледамо како трпи сва страдања, понижава се и умире, да би нама даровао живот?
Браћо моја, у дванаестом Јеванђељу слушамо како првосвештеници и фарисеји долазе Пилату и забринуто говоре: „Сетисмо се да онај варалица рече још за живота: после три дана устаћу“, бојећи Га се чак и мртвог.
И заиста, „варалица“ нашега срца ускоро ће васкрснути из трулежности. И за њих тада, и за нас данас, „варалица“ постаје пут нашег спасења од обмане пролазности.
„Варалица“ страда за прелашћене кроз векове те и даље, као „варалица“, привлачи душе милиона људи, који, следујући Му, бивају „очарани“ величином Његове простоте, смирења и љубави, којом све прихвата, дарујући човечанству — које је Сам створио — највећи дар: живот са Њим, у вечном боговиђењу и заједници бесмртности и покоја.
За њих — варалица. За нас — Отац, сапутник, пријатељ, брат, сила, вера, нада, живот и Васкрсење.
Амин.
Срећно и благословено Васкрсење!
Извор, фото: romfea.gr
Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"