Александро-Невски Ново-Тихвински манастир

„Читајте отачке књиге и бавите се њиховим учењем:
оно ће вам користити за познање сопствене немоћи
и за стицање смирења, трпљења и љубави,
и поучиће нас како да се противимо страстима,
како да чистимо своје срце од тог трња
и да у њему засађујемо врлине.“

Преподобни Макарије Оптински

„Треба бирати из књига не оно најузвишеније,
него оно што је најближе нашем стању,
што излаже делање које је примерено нашем стању.

Свети Игњатије (Брјанчанинов)

Данас са радошћу посматрамо како се развија издавачка делатност у манастирима – исконским културним средиштима, од којих су многа управо захваљујући свом књижевном послушању стекла широку славу. Поред тога што се изнова објављују класична дела древних отаца, која, без сумње, представљају темељ за сваког православног хришћанина, појављују се и нова издања која уводе читаоца у мудрост светоотачких списа у облику приступачном савременом човеку. Управо су та издања за нас право откриће: будући разумљивија људима XXI века, она и даље надахњују на подвиге и распламсавају дух.

На нашем порталу већ смо представили књиге које су прошле године изашле у издању Оптинске обитељи, а сада желимо да читаоца ближе упознамо са још једним дивним манастирским издавачким пројектом који већ дуги низ година остварују сестре Александро-Невског Ново-Тихвинског женског манастира у Јекатеринбургу. Непосредан повод за овај разговор било је објављивање прва два тома тротомника „Тумачење архимандрита Емилијана (Вафидиса) на ‘Слово о трезвењу и молитви’ преподобног Исихија Јерусалимског“. О раду на овој и другим душекорисним књигама замолили смо да нам говоре сестре које се баве преводилачким послушањем у Ново-Тихвинској обитељи.

Архимандрит Јефрем Аризонски, ученик прослављеног подвижника XX века старца Јосифа Исихасте и сам познати духовник, у једној беседи са братством приметио је: „Данас смо сви ми ‘тројкаши’ у поређењу са древним оцима“. Ова мисао као црвена нит провлачи се кроз дела отаца како XX, тако и нашег века. Сви једнодушно истичу да је савременом човеку, па чак и монаху, аскеза о којој пишу оци „Добротољубља“, или коју видимо у житијима древних подвижника, тешко достижна. На пример, „Слово о трезвењу и молитви“ преподобног Исихија Јерусалимског, који се подвизавао у палестинским пустињама у V веку. Ово кратко, надахнуто дело светог Исихија улази у II том „Добротољубља“ и представља једно од његових главних аскетских списа. Ипак, савременом читаоцу оно може деловати не сасвим јасно. Човеку нашег времена потребно је више живих примера, подробније разјашњење ових или оних духовних поука, које му може дати личност вишег духовног стања – онај ко је сам искуствено познао оно о чему пише. Таква личност био је архимандрит Емилијан (Вафидис), наш савременик, који се упокојио 2019. године и оставио драгоцено наслеђе у традицији светоотачке егзегезе. И како је важно што књиге, објављене на грчком језику, може читати и руски читалац! Већ дуги низ година у зидинама Александро-Невске Ново-Тихвинске обитељи преводе се беседе и проповеди авве Емилијана. Реците нам, молимо вас, како је настала та идеја.

Иначе то се не може назвати другачије до посебним Промислом Божијим! Са старцем Емилијаном, игуманом светогорског манастира Симонопетра у периоду од 1973. до 2000. године, упознали смо се око 2007. године. Наравно, то није било лично познанство – јер је у то време старац већ био у тешкој болести. Са аввом Емилијаном упознали смо се посредно, кроз његове беседе. Сестре су читале његове прве књиге објављене на руском језику. Потом су неке сестре, које знају грчки језик, почеле да читају дела старца и у оригиналу, започевши са књигом „Тумачење подвижничких слова авве Исаије“ – изузетно корисном. Данас је она већ објављена и на руском језику. Пре свега нас је задивило то што се у речима архимандрита Емилијана осећа огромна духовна сила, живо искуство истинског сусрета са Богом. Његове речи могу се назвати новим „Добротољубљем“, написаним савременим језиком за савременог човека, а истовремено се у њима осећа дубина списа древних отаца. Постепено је у нама сазрела жеља да те драгоцене беседе преведемо на руски језик, како би и они који не знају грчки, а желе да воде озбиљан духовни живот, могли из њих да црпу корист и утеху.

У оквиру вашег издавачког рада до сада је објављен немали број књига које упознају читаоце са духовним наслеђем старца. Свака од њих носи у себи непроцењиву корист, јер су преводи изашли разумљиви и доступни чак и онима који се нису дубље упуштали у проблеме аскетике и монашког живота. Реците нам, како је успело да се организује ова преводилачка делатност, ко се њоме бави, и да ли сестре морају да стичу неко додатно образовање?

Код наших духовних наставника — настојатељице игуманије Домнике и духовника схиархимандрита Авраама — од самог почетка постојала је жеља да се у обитељи обнови традиционално за манастире послушање — књижевна делатност. На пример, познато је да је код преподобног Пајсија Величковског у његовом огромном манастиру (са хиљаду монаха!) око сто братије било ангажовано на превођењу светоотачких списа. Преводилачке трудове подржавали су и оптински старци, захваљујући којима је до револуције објављено немало душекорисних књига.

У нашој обитељи превођењем књига, укључујући и дела старца Емилијана, бави се неколико сестара. Наравно, када сестре долазе у манастир, оне пре свега мисле о спасењу душе, а не о томе на каквом ће се послушању наћи. Сестре које су на преводилачком послушању углавном су се језицима почеле бавити већ након доласка у обитељ.

У почетку су училе старогрчки и црквенословенски језик, а за превођење књига старца Емилијана било је потребно да савладају и новогрчки. У томе им је у великој мери помогла сарадња са дивним људима, стручњацима за новогрчки језик: А. Ј. Никифоровом и К. А. Климовом. У проучавању старогрчког језика незаменљиву помоћ сестрама пружили су часови са професорком Православног светотихоновског универзитета Н. Г. Головнином.

Осим тога, сестрама много помаже и читање светоотачких дела и савремене православне литературе сабране у манастирској библиотеци.

На превођењу књига старца наша преводилачка група ради заједно. То је веома занимљив и стваралачки посао, нарочито онда када дође до „дотеривања“ превода. У тој завршној фази окупљамо се све заједно, читамо превод наглас, проверавамо да ли звучи јасно, течно и разумљиво, да ли не одступа од оригинала и да ли преноси дубину мисли старца. Ви, наравно, знате да је на манастирским трпезама уобичајено да се књиге читају наглас, како би се не само телесне снаге окрепљивале, него и душа хранила. Књиге старца Емилијана, како нам је познато, радо се читају за трпезом у манастирима, и зато се често међусобно питамо да ли је све јасно, да ли смо све успели да пренесемо читаоцу. Неретко је на тим нашим читањима присутна и мати Домника, и то нас увек надахњује.

У нашој беседи желели бисмо да се подробније задржимо на издању „Тумачење на ‘Слово о трезвеноумљу и молитви’ преподобног Исихија Јерусалимског“, које је обитељ до сада објавила у два тома: први обухвата созерцатељна поглавља, а други практична. Са каквим су материјалом сестре радиле: са живом речју сачуваном у записима, са готовим рукописима старца или са нечим другим? Да ли је подела на делове настала током рада на списима архимандрита Емилијана, или је била предвиђена од самог почетка? Напоменимо да је оваква подела на делове веома погодна за читање и продубљено проучавање.

Треба рећи да старац није писао књиге — он је беседе излагао усмено. Посао њиховог дешифровања, уређивања и објављивања на грчком језику преузео је женски манастир Благовештења Пресвете Богородице у Ормилији, који је основао старац Емилијан. Та обитељ је метох манастира Симонопетра; управо ту је старац одржао мноштво беседа. Ту је боравио и током своје тешке болести, све до упокојења 2019. године, и у тој је обитељи и сахрањен. Сестре нашег манастира користе већ објављене књиге на грчком језику.

У оригиналу је књига подељена на два неједнака дела: созерцатељна поглавља и практична поглавља. Иако је на грчком језику тумачење старца објављено као једна целина, ми смо се одлучили да га издамо у три дела, јер је обим прилично велики. Желели смо да што пре обрадујемо читаоце овом дивном књигом, па зато руски превод објављујемо постепено, како поједини делови буду готови.

Пошто све сестре, укључујући и оне на преводилачком послушању, учествују у свакодневном богослужењу и обављају послушања у трпезарији и у манастирској вешерници, разумљиво је да рад на преводима напредује постепено и не брзо. Осим тога, као што сте и сами приметили, сестре веома пажљиво приступају уређивању текстова, како би превод речи старца — који понекад говори о изузетно узвишеним стварима — био што јаснији и разумљивији, али и пријатан за слух рускојезичног читаоца.

У наше дане издања са речју аве Емилијана постају својеврсно духовно откриће за читаоца који је већ искушан обиљем литературе — како за монаха, тако и за мирјанина. Као што сте и сами истакли у опису књиге, „у својим беседама старац Емилијан даје нови живот наслеђу преподобних отаца“. Управо у томе и јесте њихова посебна вредност: то је поглед на искуство древних подвижника из XX века, поглед човека који је и сам живео подвижнички и који то искуство излаже имајући у виду особености нашег времена. С тим у вези желели бисмо да вас упитамо и о духовној користи коју саме сестре добијају у раду са списима схиархимандрита Емилијана. Какво је њихово лично искуство доживљаја поучних речи старца?

Наравно, та корист је огромна! Читајући књиге старца, човек схвата да духовни живот није нека апстрактна представа, него конкретно делање које води ка конкретним плодовима. О књигама старца Емилијана све сестре говоре са великом топлином: у њима налазе одговоре на многа своја питања и, кроз благодатну реч старца, подстичу се на духовне подвиге. Уосталом, готово је немогуће прочитати књигу оца Емилијана а да се човек не распламса духом!

И сам избор „Слова о трезвенију“ за тумачење показао се изузетно успешним у сваком погледу. Тешко је наћи нешто практичније и потребније за духовни живот.

По учењу преподобног Исихија, основу духовног трезвенија чине четири делања која он подробно разматра у својим списима: пажња, безмолвије, Исусова молитва и сећање на смрт. Међу њима је нарочито важна Исусова молитва. Она треба да буде нераздвојна од нас „као наше дисање“. Другим речима, треба да постане део нашег бића, да нам буде подједнако природна као удисање и издисање ваздуха. Непрестано творење Исусове молитве са пуним срдачном пажњом, по речима оца Емилијана, јесте „највећи успех до кога човек може да достигне на земљи“.

Наравно, о старцу и његовим делима могло би се говорити бескрајно. Али, вероватно је најбоље препустити реч самом старцу. Јер ако жедном човеку причамо о томе на каквом се живописном месту налази извор и каква је у њему чиста и слатка вода — хоћемо ли тиме утолити његову жеђ? Ево, на пример, само неколико малих зрнаца из поука оца Емилијана:

„Трезвеноумље је прво слово азбуке духовног живота; од њега треба започети, као што у школи свако дете почиње да учи азбуку словом ‘А’. Свети Василије Велики саветује родитељима да доводе децу на поклоњење у манастире у најранијем узрасту управо из разлога што, што више времена пролази, тим је теже научити се трезвеноумљу. Нажалост, ми не разумемо важност трезвеноумља.“

„Човек не може да води нормалан живот ако је све време нечим оптерећен. На пример, ако дете види да су његови родитељи увек погружени у своје бриге, да немају времена да се с њим поиграју, да га изведу у шетњу — онда ће, одрастући, стално негодовати на живот, осећати се несрећним и ускраћеним. Таквог човека бриге ће много више прогутати него његове родитеље. А у стварности ће се иза свих његових брига скривати жеља да нађе некакав излаз, да се освети за своје несрећно детињство. А све то зато што његови родитељи нису нашли за њега ни мало времена. Зато родитељи треба да посвећују своме детету што више времена од најранијег детињства, па чак и од оног тренутка када се оно још налази у утроби мајке.“

„Име Исусово, непрестана Исусова молитва, слични су светиљци који осветљава наше срце, дајући нам да у њему разазнамо све греховне мрље и да их очистимо. И не само то. Име Христово је и мач којим се може лако поразити непријатељ, то јест ђаво, грех. Поучавајмо се да непрестано призивамо име Исусово, како бисмо сасвим истребили своје непријатеље. Када призивамо име Христово, тада се у нама уништава грех и ми задобијамо чистоту.“

‘Слово о трезвеноумљу’, чини се, више је усмерено на монаштво, јер се и сам старац Емилијан у својим тумачењима ослања на примере из живота у обитељи. Созерцатељна поглавља, наравно, почетнику није лако да усвоји — она су надахнута, али савети које садрже нису увек лако применљиви. Практична поглавља, како нам се чини, могу свима бити велика помоћ у духовном животу, јер свако може да примени написано на себе и да га испроба у пракси. Шта ви мислите: у чему ће ова књига бити корисна за мирјанина — у свим својим деловима или пре у неком посебном?“

Наравно, старац Емилијан је своју реч пре свега упућивао монасима. Али за све људе, било у манастиру или у свету, духовни живот је један и исти. Монах и мирјанин стреме истом циљу; и средства која треба да користе иста су, само их примењују на различите начине.

На пример, старац каже: „Ако су твоји односи са братом увек на ивици прекида, како онда можеш мислити да љубиш Бога? Зато све што нарушава наше односе са браћом мора бити уклоњено, јер ће то неминовно нарушити и нашу везу са Богом.“ Ова поука, упућена општежитељном монаху, може се сасвим применити и на човека који се подвизава у свету. Јер под речју „брат“ може се разумети сваки ближњи: сарадници на послу, суседи, рођаци…Наравно, неке поуке односе се искључиво на монаштво, на пример она о одсецању сопствене воље, о нестицању, о строжијем посту. Ако мирјанин пожели да се руководи овим саветима старца, пре тога је неопходно да се посаветује са својим духовником.

„Како нам је познато, за издање се припрема и трећи део тумачења на ‘Слово о трезвеноумљу’. Можете ли нам укратко рећи о чему ће он бити, у чему ће се састојати његова особеност и разлика у односу на претходне делове, и када читаоци могу очекивати његов излазак?“

Заиста, последњи, трећи део тумачења на „Слово о трезвеноумљу“ тренутно се налази у фази прелома, и веома се надамо да ће бити објављен у наредних неколико месеци. По свом садржају он представља наставак другог дела — тумачења практичних поглавља преподобног Исихија. Што се тиче особености овог трећег дела, чини се да је у њему сабрано све што је неопходно за духовни живот. Старац наставља да говори о томе како чувати ум у чистоти, објашњава како се у пракси стиче сећање на смрт а да се при томе не падне у униније, и даје поуке о томе шта чинити када човек изгуби ревност за духовни живот. Старац надахнуто поучава свакога: и онога који живи породичним животом — у књизи има много примера из живота породице и супружника — и монахе који живе у општежитељним манастирима, којима се старац од самог почетка и обраћао.

Надамо се да ће књигу са радошћу примити читаоци који су већ упознали и заволели старца Емилијана.

Разговор водила Дарја Филатова

Извор, фото: monasterium.ru

Превод са руског редакција портала "Живот Цркве"