Мирјана (Теодоровић) Шакота, истакнута српска историчарка уметности и водећи српски ауторитет за манастирске ризнице, упокојила се у Београду јуче 21. јануара 2026. године у својој 99. години живота. 

Рођена је 1927. године у Сомбору. Своју љубав према уметности и  наслеђу неговала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је студирала на Одељењу за историју уметности и археологију и дипломирала са запаженим успехом 1953. године. Након студија, Мирјана Шакота је посветила свој животни рад очувању културе, радећи као кустос у Институту за заштиту и научно проучавање споменика културе Републике Србије. Ту се специјализовала за заштиту покретних културних споменика, са посебним нагласком на богате ризнице српских манастира.

Током своје блиставе каријере, Шакота се истакла као један од најистакнутијих српских историчара уметности, позната по детаљном истраживању и дубоком разумевању византијске и средњовековне српске уметности. 

Међу њеним значајним публикацијама су Дечанска ризница (првобитно објављена на српском 1984. године, са енглеским издањем заснованим на српском издању из 2017), Студеничка ризница (1986), и Ризница манастира Бање код Прибоја (2007). Такође је коауторка књиге Манастирске ризнице у Србији (1994). Ова дела су објављена на више језика, укључујући енглески, француски, руски и немачки, чиме је проширен њихов утицај и доступност научницима широм света. Њена књига Дечански фермани (2017) представља сепарат њених опсежних истраживања архиве манастира Дечани и једину студију о богатој збирци османских докумената. 

Њени налази опширно су цитирани у академским радовима, укључујући номинације за УНЕСКО за као у случају манастира Високи Дечани.

Мирјана Шакота је одиграла кључну улогу у документовању и очувању српског црквеног наслеђа и оставила трајан утицај на генерације историчара уметности и конзерватора. Њен рад је истакао синтезу византијских и западних традиција у српској средњовековној уметности, као што се види у њеним анализама и стручним описима црквеног намештаја, реликвијара, литургијских предмета, вотивних дарова. 

Са дубоким поштовањем и преданошћу Српској православној цркви за коју се толико трудила током целог живота, Мирјана Шакота је успоставила и неговала дубоке везе са манастирима којима се стручно бавила, посебно са игуманима и монаштвом манастира Високи Дечани и Студенице, где је њена посвећеност очувању духовног и културног блага била нарочито изражена. 

Живећи тихо у Београду до свог упокојења, Мирјана Шакота својим животним опусом и трајном посвећеношћу културном и духовном наслеђу наставиће да надахњује све који желе да више сазнају о богатом уметничком наслеђу наше Цркве.

Опело ће се служити на Новом гробљу у Београду у суботу, 24. јануара, у 15:00 часова.

Извор, фото: Манастир Високи Дечани/Митрополија црногорско-приморска