Епоха слободног и безименог интернета, каквог смо познавали последњих тридесет година, одлази у прошлост. И сахрањују је у самом срцу западне демократије.

Британски државни регулатор за комуникације Ofcom званично је представио строга правила провере корисника, која улазак на популарне друштвене мреже практично претварају у пандан пасошкој контроли на аеродрому.

Да би само прелистали вести на рецимо Инстаграму, ТикТоку или мрежи X, становници Британије сада ће морати да докажу свој идентитет и узраст на један од четири начина (да отпреме фотографију пасоша или возачке дозволе и направе „живи” селфи камером, прођу проверу преко своје банке, искористе државну дигиталну личну карту или скенирају лице помоћу неуронске мреже). Борци за људска права из организације Big Brother Watch већ су ову меру назвали пузећим увођењем националног система надзора у духу дистопије Џорџа Орвела „1984”, која ће заувек уништити приватност и анонимност на мрежи.

_{Фото: имиџ везан за систем Known Traveller Digital Identity, снимак екрана пдф материјала}

Зашто су се британске власти одлучиле на овако радикалан и непопуларан корак управо сада?

Званични разлог звучи максимално племенито и ослања се на недавно усвојене законе о безбедности на интернету и добробити деце. Од 2027. године у Британији ступа на снагу потпуна забрана коришћења друштвених мрежа за тинејџере млађе од 16 година. Вишегодишњи покушаји да се ИТ корпорације натерају да добровољно филтрирају децу пропали су, будући да је сваки школарац лако заобилазио забране тако што би при регистрацији једноставно навео измишљену годину рођења. Али иза лепе пароле о бризи за дечју психу крије се једноставно и сурово техничко правило – да бисте гарантовано спречили улазак 15-годишњег тинејџера на друштвене мреже, мораћете да проверите документа апсолутно сваком одраслом грађанину земље. Осим тога, држава има и очигледан политички мотив. У светлу све учесталијих уличних протеста у Европи, информационих ратова и ширења радикалних позива преко лажних налога, власти настоје да успоставе потпуну контролу над дигиталним простором, где ће уз сваког коментатора и блогера стајати право име, презиме и кућна адреса.

Последице ове одлуке веома брзо ће на својој кожи осетити милиони обичних корисника.

Као прво, јавља се директна претња по безбедност личних података.

Предавање милиона скенираних пасоша, банковних извода и 3Д отисака лица у руке приватних технолошких компанија и независних сервиса за проверу створиће гигантски мамац за хакере и телефонске преваранте. Једно велико цурење такве базе података – и човек ризикује да изгуби не само налог на друштвеној мрежи, већ и приступ свом новцу или дигиталну репутацију.

Као друго, на удару ће се наћи најугроженији слојеви становништва. Само међу британским тинејџерима од 16 и 17 година око 150 хиљада њих нема ни пасош ни возачку дозволу, а међу сиромашним и старијим грађанима таквих људи има још више. И зато они ризикују да једноставно остану на маргинама савременог дигиталног живота.

Коначно, нестанак права на псеудоним неизбежно ће изродити оштру аутоцензуру. Обични људи ће се плашити да отворено критикују надређене, расправљају о грешкама власти, жале се на корупцију или деле личне здравствене проблеме, знајући да је њихов профил на друштвеној мрежи директно повезан са подацима из пасоша.

Ако се британски експеримент сагледа шире, он сведочи о фундаменталној глобалној прекретници и почетку потпуне „пасошизације” светског интернета. Дуго се сматрало да је интернет уз лични документ одлика затворених система попут Кине, али данас истим тим путем синхронизовано иду и западне земље (слични закони се већ гурају у Аустралији, низу савезних држава САД и земљама Европске уније, где се пуном паром стварају јединствени дигитални новчаници идентитета).

Овај процес има и други, мање очигледан узрок – најезду вештачке интелигенције. У свету у ком су неуронске мреже способне да за неколико секунди генеришу милионе лажних страница, гласова и видео-снимака који се не могу разликовати од правих људи, стари интернет се једноставно гуши у ботовима и преварантима, па биометријска „пропусница” за државе и корпорације постаје једини начин да разликују живог човека од програма.

_{Фото: имиџ везан за систем Known Traveller Digital Identity, снимак екрана пдф материјала}

У наредним годинама овај тренд ће коначно поделити глобалну мрежу на два неједнака дела.

Основни, легални интернет (са друштвеним мрежама, банкама, куповином и државним услугама) постаће потпуно транспарентан излог у ком се бележи сваки корак грађанина, а за кршење правила понашања на мрежи може се добити права новчана казна или блокада дигиталног пасоша.

С друге стране, они који буду желели да сачувају приватност почеће масовно да прелазе на затворене апликације за размену порука, да користе VPN сервисе и алтернативне путеве. Међутим, државе се већ спремају да објаве рат и тим рупама у закону, коначно претварајући светску мрежу из простора безграничне слободе у строго чувану дигиталну територију.

Георгиј Данов за портал "Живот Цркве"

Насловна фото: Офком имиџ, снимак екрана е-публикације