Предстојатељ Јерусалимске цркве говори за грчки лист „То Вима“ о изазовима са којима се суочава Јерусалимска патријаршија, њеној историјској мисији, „дипломатији духа“ и грчком православном присуству у том региону.

Који је највећи изазов са којим се данас суочава помесна Црква и како Јерусалимска патријаршија прилагођава своје служење како би одговорила на потребе оних који пролазе кроз тешка искушења?

„Није никаква тајна да наша заједница пролази кроз изузетно тежак период. Исцрпљени смо ратом. Заједно са осталим патријарсима и поглаварима Цркава у Јерусалиму објавили смо саопштење у којем смо ситуацију описали као ‘непрекидни круг смрти, разарања и ужасне људске патње’. Као Савет Цркава, обнављамо наше напоре да деци у Гази која болују од рака обезбедимо медицинско лечење неопходно за спасавање њихових живота. Успостављање хуманитарног коридора представља неодложну потребу.

Истовремено, три године током којих је број поклоника био изузетно мали довеле су до затварања предузећа у власништву хришћана и принудног исељавања породица из њиховог завичаја. Све учесталији напади израелских досељеника, између осталог и у граду Тајбеу, додатно продубљују атмосферу непријатељства и обесхрабрености. Неопходни су већа свест о овим проблемима и конкретна помоћ како би хришћани могли да остану на земљи својих предака.“

У свету у којем све више преовладава логика рата, Црква је често позвана да одржава осетљиву равнотежу. Како одговарате верницима који се, суочени са ужасима ратних сукоба, питају: „Где је Бог?“

„Темељећи нашу мисију на њеној духовној димензији, избегавамо уплитање у политичка сукобљавања. У Старом граду Јерусалима налази се Пресвети Гроб Господњи, најузвишеније сведочанство наде у свету. Вековима поклоници долазе у Свету земљу, тражећи сусрет са Богом усред животних искушења. Сви можемо открити Христову наду и радост кроз служење ближњима. Као што нас Христос учи у 25. глави Јеванђеља по Матеју, позвани смо да нахранимо гладне, напојимо жедне, угостимо странце, оденемо оне који немају најосновније, бринемо о болеснима и пружимо подршку затвореницима. Када нам се чини да су међународна збивања толико тешка да нас обесхрабрују, ова једноставна, свакодневна дела милосрђа рађају наду како у онима који помажу тако и у онима који примају помоћ, али и у читавој заједници.“

Статус кво који уређује односе и права на светим местима представља темељ мирног суживота. Сматрате ли да је овај историјски успостављен поредак угрожен?

„Јерусалимска патријаршија призната је као ‘Мајка свих Цркава’, будући да врши своје служење на местима на којима су се одиграли догађаји спасења људског рода. Наша одговорност превазилази управљање једном помесном Црквом или старање о очувању историјских споменика. Наша мисија је да сачувамо аутентично хришћанско сведочанство на местима на којима је настала наша вера.

Наша првенствена дужност јесте заштита светиња и обезбеђивање слободног приступа верницима. То нису само историјска места, већ живи центри молитве и богослужења, који представљају духовно наслеђе читавог човечанства. Одређени чиниоци угрожавају постојећи статус кво, настојећи да ограниче приступ светим местима или да успоставе контролу над њима.

Ипак, охрабрује нас став оних који бране овај историјски поредак, међу којима су председник Трамп и Његово Величанство краљ Јордана Абдулах II, чувар муслиманских и хришћанских светих места. Његово Величанство користи свој утицај како би обезбедио слободан приступ хришћана њиховим светињама.“

Како спроводите „дипломатију духа“ како би се глас Грчке православне цркве чуо и узео у обзир приликом доношења важних дипломатских одлука?

„Моја првенствена мисија као патријарха јесте пастирско служење нашој пастви у Светој земљи. Међутим, мисија наше Цркве има и васељенску димензију. Она је пре свега духовна, повремено просветна, а све више и дипломатска. Са посебном озбиљношћу схватам подршку коју ми је председник Трамп изразио у Овалном кабинету за преузимање посредничке улоге између Русије и Украјине, као и своје сусрете са државним руководиоцима Грчке, Јордана, Израела и других земаља.

Ми, верски поглавари, носимо духовну и моралну одговорност за унапређење мира. Дипломатији приступамо као смирене слуге оних који страдају. Моја је дужност да одржавам отворене канале комуникације, да преносим наде обичних људи онима који су на власти и да подстичем дијалог, љубав и деловање у циљу успостављања мира.“

Какав је данас значај грчког православног присуства за очување верске разноликости и историјског памћења овог подручја?

„Од дана Педесетнице, заједно са другим Црквама, чувамо хришћанско наслеђе Свете земље. Царства и владари смењивали су се једни за другима, али је Патријаршија остала непрекидно присутна. Наша одговорност обухвата и ‘живо камење’, хришћанске заједнице које су генерацијама укорењене у овој земљи.

Јерусалим је град који припада свима, духовна престоница света. Наша визија је град у којем постоји верска, национална и културна разноликост, у којем хришћани, муслимани, Јевреји и све друге заједнице могу да живе и напредују. Црква је дужна да брани ту визију како би Јерусалим и за будуће нараштаје остао заједнички град, отворен и гостољубив према свима.“

Шта Јерусалимска патријаршија може да учини како би подстакла младе хришћане у овом региону да остану у својој отаџбини и наставе да буду „со земљи“ на Светим Местима?

„Исељавање хришћана се убрзало, јер економске тешкоће, политичка нестабилност, ограничења слободе кретања и застрашивање од стране екстремистичких група стварају код младих осећај да немају будућност у свом завичају. Чујемо њихову забринутост и њихове вапаје. Образовање заузима средишње место у нашем служењу. Наше школе припремају младе људе да пронађу достојанствено запослење или да сами створе могућности за професионално остварење.

Истовремено, Међународни православни универзитет на месту Крштења Господњег у Јордану, наша најновија иницијатива у области образовања, пружа могућности за наставак школовања и стицање високог образовања. Настојимо, такође, да развијамо сарадњу која ће подстицати предузетништво и повезивати младе са светском привредом. Међутим, успех се не своди само на професионално остварење. Старамо се и о неговању моралних вредности и друштвене одговорности, како би млади остали стваралачка снага у свом завичају и градили будућност засновану на миру, стабилности и међусобном разумевању.“

Како Јерусалимска патријаршија успева да успостави равнотежу између свог духовног служења и дипломатске улоге, нарочито када је позвана да брани право приступа светињама и обезбеди заштиту верника?

„Јерусалимска патријаршија, која је широм света призната као ‘Мајка свих Цркава’, подстиче јединство, дијалог и миран суживот међу свим религијама и народима. Стога наша дипломатска делатност проистиче из саме наше духовне мисије: заштите светих места, прихвата поклоника и обезбеђивања несметаног богослужбеног живота.

Ове одговорности захтевају сарадњу са владама, дипломатским представницима и нашим подржаваоцима широм света. Јерусалим је духовна престоница васељене. Упућујемо апел међународној заједници да допринесе очувању овог заједничког града, у којем сви треба да имају могућност да живе, стварају и напредују.“

Извор, фото: tovima.gr

Превод са грчког: Редакција портала "Живот Цркве"