Христос је међу нама, драги моји читаоци!

           „А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,” (Гал. 1:15–16). У овим редовима је читава тајна хришћанског позива. Савле је био испуњен ревношћу према Закону, уверен у своју праведност и ишао је у Дамаск да затре Цркву. Али га Господ не зауставља спољашњим манифестовањем силе, већ унутрашњим просвећењем. Богословље апостола Павла почиње сусретом са Васкрслим Христом.

           Бог га је изабрао „од утробе матере”. То значи да човеков позив није случајност. Бог предвечно види човека, али моменат позива захтева од личности одлучан корак: „не саветовах се одмах са телом и крвљу”. Шта су то „тело и крв”? То је читав комплекс људске мудрости, страха, прорачуна, компромиса са јавним мњењем, родбинских повезаности и страха од страдања.

„Саветовати се са телом и крвљу” — значи мерити вољу Божију мерилима људске сврсисходности, тражити комфор тамо где Господ позива на ношење крста.

           Данас празнујемо спомен светог апостола Јакова, Брата Господњег по телу. Јаков је по телу био близак Христу као нико други из апостолског круга. Одрастао је у истој кући, видео земаљско узрастање Спаситеља. Али, како сведочи Свето писмо, чак ни сродници по телу нису одмах поверовали у Њега. Јакову је било потребно да превазиђе везе „тела и крви” да би у Исусу видео не само земаљског брата, већ Спаситеља света.

_{Фото: фреска светог апостола Јакова брата Господњег, Дионисије, Ферапонтово (1502. година), извор: livemaster.ru (види и овде)}

           Јаков је био на челу Јерусалимске заједнице — Мајке свих Цркава. Називали су га Праведним због висине личног живота, због молитве од које је, по предању, кожа на његовим коленима постала тврда као у камиле. Али у чему се састоји главна поука Јаковљева за нас? На Апостолском сабору у Јерусалиму, где се решавало питање о примању незнабожаца у Цркву, управо апостол Јаков — чувар јеврејске традиције и строги праведник — показује највишу духовну мудрост. Он се није саветовао са „телом и крвљу” националне ексклузивности или религиозног конзерватизма. Он је посведочио слободан приступ незнабожаца благодати, подржавши управо оно служење на које је Бог позвао апостола Павла.

           Живимо у епохи када „тело и крв” нуде човеку хиљаде оправдања за духовно млак живот. Ми се непрестано цењкамо са Богом, саветујемо се са телом и крвљу када: одлажемо покајање; бојимо се да отворено посведочимо о својој вери да не бисмо изгубили статус; стављамо људске наклоности и земаљске интересе изнад заповести Христових; потчињавамо свој духовни живот прорачуну, тражењу земаљских користи или страху од животних искушења.

           Бог благоволи да открије Сина свога у свакоме од нас кроз Свете Тајне, Јеванђеље, кроз глас савести. Али колико се често то откровење гуши саветима нашег сопственог тела и крви! Почињемо да одмеравамо: „А шта ће рећи људи?”, „А није ли то сувише тешко?”, „Хоће ли ми то одузети комфор на који сам навикао?”. Али вера — то није интелектуална сагласност са догмама нити просто поштовање традиције. Вера је одзив, одлучан избор срца када је човек спреман да одсече савете тела и крви ради верности Богу који га је позвао.

Свети Јаков у својој Саборној посланици нас подсећа: „Вера без дела је мртва” (Јак. 2:20). А дела вере — то и јесте одбијање саветовања са телом и крвљу. То је способност да се опрости непријатељу када тело захтева освету. То је способност да се покаже милосрђе када крв шапуће о користољубљу и egoизму. То је способност да се сачува чистота мисли у свету који тоне у греху.

           Молитвама светог апостола Јакова, Брата Господњег, и светог апостола Павла замолимо данас Господа за ову велику духовну одлучност. Нека Господ благоволи да тако открије Сина својега у нашим срцима да бисмо ми, спознавши Његову љубав, престали да се обазиремо на страхове и искушења овог пролазног света. Нека наш живот не буде препирање са телом и крвљу, већ непрестано и смело благовешћење о Васкрслом Христу — и речју, и делом, и самом нашом љубављу.

ЛУКА (Коваленко)
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Са руског превела: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: мурал "Обраћење светог апостола Петра на путу за Дамаск", (сада унијатска) капела Светог Павла, Баб Кисан, Дамаск, извор: gosc.pl}