Митрополит Јеротеј (Влахос) у емисији „Православни путеви“ о интернету и црквеном животу
О томе како Црква данас користи интернет и савремена дигитална средства говорио је Његово Високопреосвештенство митрополит Навпактоса и Светог Власија Јеротеј на радију „Пемптусија ФМ“, у емисији „Православни путеви“, коју води новинар Димитрис Струмбакос.
Ослањајући се на искуство црквеног живота и његово предање, Високопреосвећени митрополит је својим излагањем, које одликује дубок богословски и пастирски приступ, пружио одговоре на једно важно питање у емисији чија је главна тема била „Интернет и црквени живот“.
„Црква делује у свету“
„Црква делује у свету. Црква није изван света... Човек не може да живи у Цркви у неком апстрактном, осећајном стању, већ Црква делује унутар историје. Христос је деловао у историји, Црква делује у историји и у сваком времену мора да се суочи са човеком свога доба. То је повезано и са средствима и са начином на који Црква преноси своју проповед и остварује своју мисију“, истакао је на почетку митрополит навпактски и световласијски Јеротеј.
Високопреосвећени је нагласио да је у ранијим временима Црква, кроз своје парохије и манастире, деловала, вршила богослужења и обављала пастирску службу у сопственим просторима — храмовима, манастирима и духовним центрима — а да шира јавност није знала готово ништа о томе шта Црква ради. То су знали само они који су долазили на богослужења.
„Они који су учествовали у животу Цркве знали су шта Црква ради“, рекао је и додао: „Они који нису долазили на богослужења често су питали и говорили: ’Шта ради Црква? Црква ништа не ради. Црква ништа не пружа. Шта раде манастири?‘ Данас се то донекле променило.“
Митрополит Јеротеј је приметио да средства комуникације омогућавају да се јавност упозна са делатношћу која се одвија у Цркви. „Са њеним богослужбеним животом и пастирским служењем“, нагласио је.
Оцењујући данашње прилике, истакао је да томе доприносе савремени начини информисања.
„Интернет, дигитална телевизија, непосредан и интерактиван проток информација. Они замењују или допуњују традиционална средства информисања, као што су новине, часописи, штампани медији, па чак и телевизија.“
Међутим, Високопреосвећени је приметио да се данас променило питање које је раније преовладавало.
„Док су до сада говорили: ’Шта ради Црква?‘, сада се поставља питање: ’Зашто Црква то ради? Зашто износи свој богослужбени живот у јавност?‘ А постоји и друго питање: ’Како то ради?‘ Управо ме то ’како‘ занима“, истакао је.
Нови „обичаји“, богослужбене одежде и аутентични црквени живот
У другом делу разговора митрополит Јеротеј осврнуо се на значај православне проповеди.
„Наш професор Евангелос Теодору говорио нам је: ’Једна проповед је православна када не може да се изговори у протестантском храму или у џамији.‘ Проповед протестанта и муслимана јесте посветовњачена проповед и то се види“, рекао је митрополит.
„Сваки поступак, свака реч мора да изражава богословље. Сваки покрет је богословски. Ми богословствујемо свиме — речју, ћутањем, одеждама које носимо. Људи препознају богословље које преносе свештенослужитељи, проповедници и они који користе средства јавног информисања“, додао је.
Високопреосвећени се осврнуо и на нове „обичаје“ који се данас запажају у црквеном животу.
„Шта се поручује тиме што се на једној Литургији окупи петнаест или двадесет митрополита?“, запитао се.
„Раније је Синод одредио да их може бити највише пет. Док је био жив мој старац, митрополит едески Калиник, није постојао обичај да толики број митрополита заједно служи. Колико се сећам, он није позивао друге митрополите, осим на свој празник. Тек касније почео је да се уводи такав обичај“, додао је.
Митрополит навпактски нагласио је да црквени живот треба да живимо аутентично, као начин живота.
„Аутентичан живот са молитвом, смирењем, трпљењем, дуготрпљењем и самоосуђивањем. Не треба да истичемо себе одеждама које носимо. Не изазивају одежде, већ онај ко их носи. Неко може да носи скромне одежде, а да из њега избијају егоизам и гордост. Други може да има нешто раскошније одежде, али да из њега зрачи смирење које носи у себи.
Видео сам Светог Јефрема Катунакијског када је једном приликом отишао на свеноћно бденије и када су му дали богато украшене одежде да их обуче. Али када сте га гледали, још већу радост причињавали су вам његово лице и његово смирење. Оно што човек носи у срцу само од себе излази на видело“, рекао је митрополит.
„Сваки наш поступак открива наш унутрашњи свет. И наше речи откривају какво богословље имамо“, закључио је митрополит Јеротеј.
Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr
Превод са грчког: Редакција портала "Живот Цркве"