Иако су Понтијски Грци пре сто година били приморани да напусте своју отаџбину, њихов језик, понтијски грчки, и данас живи, у заједницама у близини турске обале Црног мора.

Од античких времена па све до средњег века, област Требизона, односно данашњег Трабзона, на обали Црног мора, налазила се у самом срцу грчког говорног света.

Земља легендарног краљевства Амазонки била је колонизована од стране Грка у VIII и VII веку пре Христа и овековечена у грчкој митологији као подручје из кога су Јасон и његова посада од педесет Аргонаута започели своје путовање преко Црног мора у потрази за Златним руном.

Истраживања која су спровели историчари и лингвисти указују да хиљаде муслиманских Понтијаца у данашњој североисточној Турској говоре једним грчким дијалектом који је запањујуће близак изумрлом језику из најранијих периода старогрчке цивилизације.

^{Понтијски грчки језик веома подсећа на старогрчки}

Већина ових људи живи у групи села у близини савременог турског града Трабзона. Лингвисти су утврдили да њихов дијалекат, назван „Ромејка", једна варијанта понтијског грчког, има структурне сличности са старогрчким језиком које не постоје у другим облицима грчког који се данас говоре. Речник ромејке такође показује паралеле са древним језиком.

Др Јоана Ситариду, директорка студија лингвистике на Универзитету у Кембриџу, која је истражила и реконструисала порекло и развој ромејке током векова, процењује да данас најмање 5.000 људи говори овим посебним дијалектом.

„С обзиром на то да је у том подручју остало свега око 5.000 говорника, ромејка би ускоро могла постати више језик културног наслеђа него живи говорни идиом. Са њеним нестанком изгубила би се јединствена прилика да се расветли како се грчки језик развијао", изјавила је др Ситариду у интервјуу за британски дневник The Independent.

Као правоверни муслимани, говорници ромејке у области Требизонда/Трабзона били су изузети од масовне размене становништва између Грчке и Турске након Лозанског уговора 1923. године.

Користећи веру као одлучујући критеријум за пресељење хришћана у Грчку и муслимана у Турску, Лозански уговор је довео до исељавања и размене око два милиона људи између ове две земље. За Понт, последица је био егзодус грчкоговорећих хришћана. Ипак, у Турској су остале мале, изоловане енклаве грчкоговорећих муслимана.

^{Могуће је да у Турској има стотине хиљада говорника понтијског грчког}

Године 1996. турски истраживач Омер Асан доспео је у жижу јавности својом књигом Култура Понта (Pontos Kültürü), у којој је изнео тврдњу да и до 300.000 људи још увек говори понтијским грчким. Асан, пореклом из области Оф у Трабзону — региона са снажном исламском традицијом и значајним бројем грчкоговорећег становништва — био је оптужен за кршење турског „анти-терористичког закона" због „пропагирања сепаратизма", пре него што је 2003. године ослобођен оптужби.

У интервјуу за грчко издање International Herald Tribune-а из 2000. године, аутор је истакао да „у Турској и данас има људи који говоре и разумеју понтијски, који је најстарији очувани грчки дијалект".

„Припадници ове заједнице потичу из Трабзона и расути су широм Турске или су емигрирали у друге земље. Понтијски се говори у шездесет села у области Трабзона, од којих је већина у региону Оф. По једној конзервативној процени, рекао бих да овај дијалект говори око 300.000 људи", закључио је он.

Понтијски грчки је угрожени индоевропски језик којим се говори код око 778.000 људи широм света. Међутим, само између 200.000 и 300.000 појединаца сматра се активним говорницима овог језика.

Језик се углавном говори у северној Грчкој, али се користи и у Русији, Јерменији, Грузији и Казахстану, као и међу припадницима понтијске дијаспоре широм света.

Извор: GreekReporter.com, превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве", фото: turska info