Фреска која приказује младог Исуса као Доброг Пастира пронађена је у једној гробници у близини Никеје. Експерти објашњавају њен историјски и духовни значај за Цркву.

Турски археолози пронашли су у једној гробници из III века, која се налази у Никеји, на простору данашње Турске, изузетну фреску на којој је Исус представљен као „Добри Пастир“, млад и без браде, што је чини једном од најранијих сачуваних хришћанских представа у Анадолији (Малој Азији).

Према мишљењу стручњака, ова слика фреска међу најстарије до сада откривене визуелне представе хришћанства, вероватно настале у првим вековима хришћанске епохе, и представља материјални доказ раног присуства и испољавања ове религије на том подручју.

Фреска Исуса „Доброг Пастира“ — јединствено откриће

До открића фреске дошло је у августу 2025. године у подземној гробници која се налази у селу Хисардере, у близини Никеје, историјског града у коме је 325. године одржан Први васељенски сабор у Никеји, а који су 28. новембра 2025. године посетили константинопољски патријарх Вартоломеј и папа Лав XIV поводом обележавања 1700 година од тог догађаја.

Према речима стручњака који су учествовали у ископавањима, којима руководи Музеј у Изнику, гробница потиче из III века, из времена када су хришћани још увек били изложени прогонима у Римском царству, што ову фреску чини драгоценим сведочанством вере која је исповедана и практикована у тајности.

Фреска приказује младог Исуса, без браде, обученог у римску тогу, како на раменима носи овцу — класичан приказ „Доброг Пастира“.

Археолози истичу да је реч о једном од ретких примера у Анадолији на којима је Син Божији представљен „са јасно римским обележјима“, као и да је ово до сада најбоље очувани примерак такве врсте.

Зашто је фреска Исуса као „Доброг Пастира“ важна?

Пре него што је крст постао универзални симбол хришћанства, лик „Доброг Пастира“ изражавао је на катихетски начин веру у Христа као вођу, заштитника и Спаситеља.

Овај приказ — надахнут Јеванђељем по Јовану — символизује пастирску љубав Исуса према своме народу и Његову близину са најрањивијима.

Према мишљењу археолога, чињеница да се ова представа појављује у раној хришћанској гробници открива наду првих верника у вечни живот и у милостиво заступништво Христа у временима прогона.

Каква је гробница која је откривена?

Археолошки пројекат који се спроводи уз дозволу Министарства културе и туризма Турске, под руководством Музеја у Изнику, омогућио је да се открије хипогејска гробница (подземна погребна грађевина, уклесана у стену или у подземље, која се састоји од галерија и комора за сахрањивање) у којој је пронађена изузетна фреска „Доброг Пастира“.

У откривеној гробници посебно се истиче чињеница да су три њена зида — источни, западни и северни — сачувани готово нетакнути и да чувају целину фресака које се издвајају својим квалитетом и садржајем, навели су археолози.

Према објављеним фотографијама, гробница је уска, а њени зидови и свод украшени су мотивима птица, биљака и портретима племића у пратњи робова, што одражава мешавину паганских и хришћанских традиција тог времена.

За разлику од других регионалних открића, у овој гробници појављују се и људске фигуре, које пружају јединствен увид у веровања и духовне тежње оних који су у њој почивали, истакли су стручњаци.

Детаљи фреске Исуса „Доброг Пастира“

Унутрашња структура гробнице открива и појединости о погребном обреду: у клини — погребном лежају — који је био прислоњен уз северни зид, налазиле су се квадратне плоче од печене глине, на које су полагана тела, што представља спој локалне традиције и ширих медитеранских утицаја, наводе археолози.

Одмах иза клине појављује се лик младог Исуса са изузетном снагом израза. Централна фреска гробнице приказује Сина Божијег у једном од Његових најранијих приказа: као „Доброг Пастира“.

„Ово је пример који се удаљава од свечаног Христа каснијих векова, јер се овде појављује као млад, голобрад, одевен у лагану тунику и са овцом великих рогова на раменима. Са обе стране, још две овце допуњују пажљиво уравнотежену, симетричну композицију, у којој се спокој сцене снажно супротставља траговима које је оставило време“, наведено је у опису.

Шта археолози кажу о фресци „Доброг Пастира“?

Главна археолошкиња овог пројекта, Гулсен Кутбај, објаснила је да би ова фреска Исуса као „Доброг Пастира“, откривена на подручју Никеје, могла бити „јединствен пример те врсте у читавом региону“.

С друге стране, Ерен Ертен Ертем из Музеја у Изнику истакао је да пронађене слике показују „прелаз од касног паганства ка раном хришћанству, представљајући покојника као онога који на позитиван начин бива испраћен у други живот“.

Откриће на древном тлу хришћанске историје

Вреди истаћи да Анадолија, подручје на коме је пронађена фреска „Доброг Пастира“, заузима кључно место у почецима хришћанства. За ову област Мале Азије везане су многе новозаветне личности:

свети апостол Павле рођен је у Тарсу,

свети апостол Јован провео је своје последње године у Ефесу,

а Пресвета Богородица је, према предању, могла живети у месту близу брда Булбул.

Ово археолошко откриће не само да баца ново светло на рану хришћанску иконографију, него и подсећа на живу веру првих заједница које су, чак и усред прогона, полагале своје поверење у Христа, Доброг Пастира.

Извор, фото: desdelafe.mx

Превод са шпанског редакција портала "Живот Цркве"