У среду 21. јануара навршава се 35 година од упокојења мати Александре, која је рођена као принцеза Илеана од Румуније, кћи краља Фердинанда I Ујединитеља и краљице Марије.

Рођена је у дворцу Котрочени 23. децембра 1908. године (понекад се датум наводи по реформисаном календару – 5. јануар 1909). По мајчиној линији била је у сродству са краљевским породицама Велике Британије и Русије.

Међународна штампа називала ју је „најлепшим дететом Европе“. Била је савршена принцеза, која је корачала стопама своје племените мајке, како по уметничком дару, тако и по друштвеној ангажованости.

Основала је у Брану болницу „Краљичино срце“ (у спомен на краљицу Марију), радила је као болничарка у Другом светском рату, водила Женско извиђаштво и Удружење хришћанских жена YMCA у Румунији.

Школовање

Студирала је на колеџу у Хитфилд-Аскоту у Великој Британији. Била је спортског духа, страствена љубитељка једрења (поседовала је диплому капетана дуге пловидбе), али и лепих уметности. Сликарство је учила код Жана Ал. Стеријадија, а вајарство код Јона Жалеје.

Била је два пута удавана. Из првог брака, са надвојводом Антоном од Аустрије, имала је шесторо деце. Године 1959. изгубила је у авионској несрећи једну од кћери, надвојвоткињу Марију-Илеану (Минолу).

„Дужност долази на прво место“

Године 1965. замонашила се у Француској, добивши монашко име Александра. Године 1967. основала је први православни манастир у којем су богослужења вршена на енглеском језику у Сједињеним Америчким Државама, у Пенсилванији, у месту Елвуд Сити — Манастир „Преображење Господње“, чија је игуманија била.

У Румунију се вратила само једном, у септембру 1990. године. У Брану ју је топло дочекало око 2.000 људи.

Упокојила се окружена породицом, 21. јануара 1991. године, у Јангстауну — Охајо, САД, у осамдесет другој години живота. Сахрањена је у Манастиру Елвуд Сити, уз шаку румунске земље положену поред ње.

„Од почетка свог живота ти си јавна личност. Припадаш својој земљи. Твоја лична забава не игра никакву улогу. Твоја дужност долази на прво место“, говорила је Високопреосвећеном Оцу Иринеју, архиепископу Албе Јулије, који ју је упознао током својих студија на Универзитету Принстон.

„У срцу сам одувек желела да постанем монахиња. Али било је толико много тога што је требало учинити у Румунији када сам била млада.“

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског редакција портала "Живот Цркве"