Вероватно ће се читалачка публика запитати које је ово дело, када такав наслов у богатом, поштованом и читаном стваралаштву Светог Владике Николаја, нису до сада пронашли.

Имамо радост да је пред нама једно ново дело српског Златоуста, настало као зборник текстова које је писао за епархијски часопис “Преглед Цркве Епархије Жичке“ (1920-1938) и “Жички благовесник“ (1939-1941). Похрањени у старим бројевима часописа, тешко доступни јавности, сада су пред нама ови текстови у зборнику као дивној ризници бисера – “ђердану од мерџана“ (николајевски речено). Многи од њих су, благословом нашег Митрополита жичког Г. Јустина, а у издању ЕУО-а Епархије жичке, први пут објављени после изворног публиковања. Приређивач издања је протојереј Александар Р. Јевтић, уредник протојереј др Слободан Јаковљевић, а рецензент архимандрит др Дамјан (Цветковић).

Часопис “Преглед Цркве Епархије Жичке“ је покренут 1919. прегалаштвом сâмога Светог Владике који је тада устоличен у трон Епископâ жичких. Поред празничних посланица, остављао је записе о храмовима, ликовима свештеника и монаха, писао духовне поуке, записе и појашњења о историјским и савременим догађајима. У бројевима часописа који од 1939. носи име “Жички благовесник“ налази се велики број текстова посвећених друштвеним темама и упозорењима на ратни вихор који се спремао и потом погодио свет.

У овом зборнику налазе се текстови који су објављивани најчешће изворно у Прегледу Цркве Епархије Жичке (1919 – 1938), касније Жичком благовеснику (1939 – 1941). Мањи број текстова су објављивани у другим часописима на простору Краљевине Југославије или чак Америке, али је тадашње ревносно уредништво часописа сматрало да их због Николајевог ауторства треба објавити поново (наравно уз навођење извора).

Зборник је конципиран у седам поглавља: Божићне посланице, Васкршње посланице, Празничне беседе, Духовне поуке, Поуке свештенству, Знамените личности, У огледалу историје. Опширан и садржајан предовор са појашњењем контекста настанка текстова и тадашњим животним околностима Владике Николаја, под насловом “Свети Владика Николај Охридски и Жички – на свом, не на туђем послу“, потписује протојереј Александар Јевтић.

Уводну реч архимандрита др Дамјана (Цветковића) преносимо Вам у целости:

“Читајући овај зборник, најснажнији утисак и осећање јесте захвалност, а свака реч почиње и завршава се – благодарењем Богу. Благодаримо Му што је нашем народу подарио светог Владику Николаја, пророка и апостола ХХ века, који је као Епископ охридски и жички напасао своје словесно стадо и оставио дубоки траг у животу Цркве, на помесном али и на васељенском нивоу. Свети Јустин Ћелијски је рекао да је Владика Николај „највећи човек после Светога Саве“, и да су „на небу Српске Цркве, два највећа сунца – Свети Сава и Свети Владика Жички Николај.“ И још је додао: „Владика Николај је пети Еванђелист Српскога рода. Свака његова реч – мало Еванђеље, свака његова књига – Благавест.“ Ове богонадахнуте речи сведоче да је Николајево дело надвремено, да је он остао највећи духовни вођ нашега народа после Светога Саве.

У Жичи, посвећеној Христу Спаситељу, освећеној подвизима и страдањима житеља њених, вековном светосавском трону и духовном средишту српског народа, служио је и свети Владика Николај. Он је Жичу и обнављао, а та обнова је била симбол васкрсења српског народа након Првог светског рата, али је била и симбол страдања које је убрзо поново отпочело. Са трона жичких архиепископа Владика Николај је неуморно, речју и делом, настављао пут Светог Саве, обнављао светосавску харфу чије су жице одзвањале мелодијама вере, наде и љубави.

Иако је живео у бурним временима, окружен недаћама и искушењима, Владика Николај никада није одустајао: мисионарио је, проповедао, тешио, опомињао, и попут старозаветних пророка грмео је против сваке неправде и зла, и као јеванђелски човек проносио радосну вест о Христу, Једином Човекољупцу, не само свом народу него и шире, по свету. Конкордатска криза, притисци са разних страна, политичке оптужбе и прогон, суровост ратних година и нацистички логор – све су то била тешка искушења, али га нису поколебала. У свему томе он је остајао доследан: непоколебиви сведок истине Христове и свенародни Владика. Речи Светог Николаја и данас одјекују снажно и савремено, као да су написане за наше време, то су речи које буде успавану савест, које опомињу на опасности, али још више теше, охрабрују и упућују на Христа као Јагње Божије и Победитеља смрти.

Пред вама је зборник текстова светог Владике Николаја, непознатих широј јавности, текстова публикованих у часопису Епархије жичке (Преглед Цркве Епархије Жичке – Жички благовесник), али који нису сви обухваћени досадашњим Сабраним делима и књигама. Нарочит значај овог зборника лежи у чињеници да додатно расветљава личност и дело светог Владике Николаја, и доприноси бољем разумевању његових познатих и верном народу веома омиљених дела. Поред беседа и чланака ту су и текстови који су одраз историјског тренутка и показују колико је свети Владика био укључен, не само у црквени, него и у друштвени живот, нарочито у оним догађајима у којима су се црквена и друштвена питања преклапала. Управо у овом тренутку, када се наш народ суочава са искушењима, духовним раслабљењем и изазовима савременог доба, значај овог зборника постаје још већи. Он нас враћа коренима, подсећа на оно што је трајно и непоколебиво, и даје нам снагу да у временима сумње и страха поново пронађемо пут вере, јединства и наде. Ове беседе нису само духовно наслеђе – оне су живи лек за данашње ране нашег народа. У њима је и одговор на многа питања која нас муче, и путоказ како да останемо народ Божији у свету који често заборавља на Бога.

Велика је милост Божија што и у данашње време, имамо доброг пастира на овој истој, жичкој катедри; пастира који ревносно чува своје стадо, стара се о свакоме и омогућава нам да живимо и делујемо у миру и духовној сигурности. Живећи и служећи у таквом уређењу, а побуђен значајем, актуелношћу и лепотом ових беседа Светог Николаја, протојереј Александар Јевтић је упркос бројним и захтевним обавезама, нашао снаге и љубави да прикупи и обради све ове текстове. Својим трудом и ревношћу приближио нам је реч Светог Владике Николаја. Томе су знатно допринеле и помогле допуне и појашњења уредника овог издања – протојереја Слободана Јаковљевића.

Надамо се и верујемо да ће овај зборник текстова светог Владике Николаја бити подсетник свима на пример доброг пастира који је неуморно служио своме народу. Нека нас реч Светог Владике Николаја и данас крепи, бодри и усмерава, да у свему останемо верни Христу и Његовој Цркви и светосавском путу. А ми, читајући ове његове поуке, дајмо и своје мало сведочанство: да смо захвални Богу што нас никада не оставља без пастира који воде путевима спасења.“

Протојереј Александар Р. Јевтић,

приређивач зборника

Извор, фото: Епархија жичка