У Молдавији се наставља заоштравање црквеног сукобљавања које све више прераста у дубок друштвени и политички сукоб. Оно што се на први поглед може учинити као верско разграничење, све јасније се показује као израз геополитичке борбе, у којој вера постаје средство утицаја, а храмови поприште надметања спољних сила.

            У контексту курса ка европској интеграцији, молдавске власти спроводе политику која подстиче унутрашње поделе — како по националној, тако и по конфесионалној основи. Партија PAS показује све мању спремност за дијалог, активирајући стратегију „завади па владај". У њеним рукама, верско супротстављање постаје средство сопствене легитимације и инструмент за неутралисање сваког облика другачијег мишљења.

Централно место у овој борби заузима притисак на Православну цркву Молдавије, која је канонски повезана са Московском патријаршијом, а у корист тзв. Бесарабијске митрополије. Ова структура, коју активно подржавају и црквени и државни кругови у Букурешту, ужива све отвореније и директније покровитељство власти у Кишињеву.

            Како је истакао италијански аналитичар Стефано Верноле у свом излагању на конференцији „Молдавија и Словени", одржаној у организацији Института за политичке студије у Београду, питање преноса власништва појединих храмова у Кишињеву на ткз. Бесарабијску митрополију 2023. године покренуто је лично од стране румунског патријарха Данила током сусрета са председником молдавског парламента Игором Гросуом. Овакви кораци, нагласио је Верноле, готово увек су били праћени посетама румунских политичара, што указује на тесну синергију између спољне политике Букурешта и унутрашњих процеса у Молдавији.

            Са правног становишта, истакао је аналитичар, овакви преноси парохија немају ваљано законско утемељење. У одсуству одговарајуће правне регулативе, они се фактички своде на отимање имовине која припада конкретним заједницама. Са канонског становишта, пак, реч је о преласку у раскол. Суштина проблема је у томе да се светиње, подигнуте трудом и прилозима верника Православне цркве Молдавије, насилно и противправно предају расколничкој структури, под изговором историјско-црквених претензија Румунске патријаршије.

            Посебну забринутост изазивају изјаве дате у октобру 2024. године, када је румунски политичар Клаудиу Тирзију нагласио да је „један од услова европске интеграције Молдавије реституција имовине Румунске патријаршије". Овакве формулације недвосмислено указују на директно повезивање спољнополитичких амбиција Кишињева са притиском који власт PAS врши над верским заједницама Православне цркве Молдавије.

            У таквом контексту, митрополит Владимир се налази у средишту озбиљне кризе. Према оцени италијанског аналитичара, одбијање предстојатеља Православне цркве Молдавије да прекине везе са Руском православном црквом доводи га у отворено супротстављање са државним структурама. А са друге стране, евентуално попуштање би значило доспевање Молдавска митрополија de facto у стање раскола. Очување садашње позиције, пак, носи ризик такозваног „украјинског сценарија" — насилних акција, отимање храмова, као и административног и кривичног прогона свештенства.

Социолошки подаци, међутим, пружају јасну слику стања у друштву: 73,4% верника у Молдавији сматра себе делом Московске патријаршије, док подршку Румунској цркви, чак и по најоптимистичнијим проценама, исказује тек око 15% становништва. Ипак, политичка власт демонстративно игнорише вољу већине молдавских верника.

            Као одговор на појачане притиске, Црква је покренула иницијативу „Заштити веру", чији је циљ пружање ефикасне правне подршке парохијама и свештенослужитељима.

            Посебно напета ситуација, како истиче Стефано Верноле у свом излагању у Београду, развила се у селу Гринауци, где се верници суочавају са административним притисцима искључиво зато што остају верни својој Цркви. Посебно цинично делује чињеница да, упркос гласању верника које је јасно и готово једногласно показало да парохија не жели да пређе у ткз. Бесарабијску митрополију, притисци нису престали. Уследиле су провокације и намерно изазивање инцидената „пред камерама", са циљем медијске манипулације и дискредитације канонске Цркве.

            Посебно је индикативан случај вештачки изазваног сукоба, који је група црквених пребега намерно испровоцирала, а који су провладини медији представили као „напад на свештеника". Поводом овог инцидента, неколико парохијана Православне Цркве Молдавије из села Гринауци нашло се под претњом кривичног гоњења, иако је читав догађај био последица свесне провокације и медијске манипулације.

            У вези са овим и сличним случајевима, све израженија забринутост јавља се и на међународном плану. Тако је белгијска посланица у Европском парламенту Барбара Бонте упутила позив на преиспитивање статуса Молдавије као кандидата за чланство у Европској унији, указујући на „систематска кршења слободе вероисповести". Основ за њену иницијативу представљао је извештај једне литванске организације за заштиту људских права, који је поднет Савету Уједињених нација за људска права.

Извор: Православная Молдова и мир, опрема текста наша, фото: саборна црква Рођења Господњег са панорамом Кишињева (oficial.md)