Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је началствовао 1. фебруара 2026. године, у Недељу митара и фарисеја, светим евхаристијским сабрањем у храму Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама.

„У данашњем Јеванђељу смо читали одломак о царинику и фарисеју, а претходне недеље  смо читали зачало о Закхеју.  Господ нас учи  да ми људи не познајемо једни друге. Човек је оно што је он унутра и не можемо гледајући само споља уочити какав је он. Тајна човека је дубока и велика, позната само Богу који је човека створио и чији Дух продире до наших највећих дубина, до места где састају душа и тело. До тих дубина Господ продире, а познаје нас и пре него што смо створени, и пре него што смо били у замисли Његовој. Нема пред Господом тајни и ништа се не може пред Богом сакрити. Гледајући митра и фарисеја, Господ нам саоштава за њих двојицу шта мисле док се моле и шта је у њиховим срцима. Бог нам открива како Он размишља, шта Он воли и шта тражи од нас. То је оно што је најбитније. Бог открива да више воли грешника него лажног праведника. То је Божији став који нама показује, јер Бог одлучује ко ће бити са Њим у Царству небеском, а ко ће остати изван. Ми људи не можемо да Богу намећемо како Он да размишља и по којим законима да пресуђује, него треба Њега да ослушкујемо и да видимо како можемо да испунимо вољу Његову и да му угодимо“ – беседио је владика Јеротеј.

У току свете Литургије, епископ Јеротеј је у свештени ђаконски чин рукоположио Милоша Јовановића, службеника Епархије шабачке. Честитајући новорукоположеном ђакону Цркве Христове, епископ Јеротеј је у свом поучном слову истакао:

‍„У Цркви све добијамо на дар. Бог је нас изабрао да  постанемо хришћани и зато прво на дар добијамо Свету тајну Крштења, а после Господ по свом промислу кроз свету Цркву, која је установио кроз апостоле, презвитере, ђаконе и верни народ, призива свакога од нас на посебну службу. Свака та служба се добија на дар и зато се каже на дар се добили, на дар и дајите. То нас подсећа да треба да служимо другима и да нам то буде главни мотив, особито нама свештеницима. Морамо да се сећамо како су нас водили као и на крштењу око часне трпезе и на тај начин увиђамо да нисмо то стекли својим снагама, трудом, и својом вољом, и зато нас и воде да покажу да је то по вољи Божијој и да се одричемо своје воље. Господ нам увек говори да не треба да се бринемо о овосветским стварима претераано, не да се не бринемо уопште, него преко мере, јер Он се брине о свему, а посебно о нама људима које је створио по својој слици. У својој служби свештеничкој треба да дајемо као што смо добили на дар, да служимо другима подражавајући Христа, а Господ ће се побринути да имао све што нам је неопходно“.

Извор, фото: Епархија шабачка