У среду, 5. августа 2026. године, уочи великог Господњег празника Преображења Господњег, Његово Блаженство папа и патријарх александријски и све Африке Теодор II началствовао је свечаним патријаршијским вечерњем у Патријаршијском храму Светог Николаја у Ибрахимији, у Александрији. Саслуживали су Његово Високопреосвештенство митрополит тамијатејски Герман и Његово Преосвештенство епископ мареотидски Дамаскин, патријаршијски егзарх у Александрији, у присуству великог броја верника.

После литије и благосиљања грожђа уследио је један од најдирљивијих и историјски најзначајнијих тренутака за Александријску патријаршију. Његово Блаженство извршио је монашење двеју младих Египћанки које су, после дугог периода духовне припреме, искушеништва и послушања, у потпуности посветиле свој живот Спаситељу Христу, примивши монашка имена Ксенија и Матрона.

Прва од две новозамонашене сестре добила је име Ксенија, у част Преподобне Ксеније, али и блаженопочивше старице Ксеније Егинске, прве игуманије Светог манастира Свете Тројице на Егини, који је основао Свети Нектарије Егински. Блаженопочивша старица Ксенија, лишена телесног вида, била је једна од првих и најоданијих духовних кћери Светог Нектарија. Одликовала се дубоким смирењем, послушањем и светим животом, оставивши неизбрисив траг у историји женског монаштва.

Друга монахиња добила је име Матрона, у част Свете Матроне Московске, која је, иако рођена слепа, од Бога добила дар прозорљивости, непрестане молитве и чудотворства, поставши светли пример непоколебљиве вере, трпљења и потпуног поверења у вољу Божју.

Посебан историјски значај добио је тренутак када је Његово Блаженство објавио да се Патријаршијски храм Светог Николаја проглашава Светим патријаршијским женским манастиром, чиме је означен почетак нове женске монашке заједнице у окриљу Александријског трона. Ова одлука представља значајну прекретницу у историји Александријске патријаршије, сведочећи да монаштво и данас цвета и надахњује нове душе на афричком континенту.

Са очигледним очинским ганућем, патријарх Теодор II обратио се двема новим монахињама, истичући да од овог светог тренутка у потпуности припадају Христу и Његовој Цркви. Позвао их је да као драгоцено благо чувају послушање, смирење, непрестану молитву и несебичну љубав, како би њихов живот био трајно сведочанство Јеванђеља и извор утехе за свакога ко буде долазио у манастир.

Патријарх је посебно говорио о служењу које је новоосновани манастир позван да развија према човеку који страда. Истакао је да је једна од две новозамонашене сестре стоматолог и изразио жељу да у оквиру манастира буде основан савремени здравствени центар, како би он постао истинско „лечилиште душа и тела“, у коме ће се молитва сједињавати са делатном љубављу и милосрђем према сваком човеку.

Његово Блаженство није пропустио да изрази дубоку благодарност побожним родитељима двеју монахиња, који су их одгајали „у васпитању и науци Господњој“ (Еф. 6, 4), негујући у њиховим срцима веру и љубав према Цркви, како би могле слободно да одговоре на Божји призив. Истовремено је захвалио свима који су, на било који начин, допринели духовној припреми и подршци двема новим монахињама.

Свечано богослужење завршено је у молитвеној атмосфери и уз благодарење Богу. Верници, који су испунили Патријаршијски храм, били су сведоци историјског тренутка за Александријску патријаршију, узносећи молитве да новоосновани Свети патријаршијски женски манастир Светог Николаја постане светионик молитве, светости, љубави и служења, пружајући живо сведочанство о Христу у Александрији, Египту и широм афричког континента.

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"