Писмо које је послао бивши немачки војник подстакло је обнову манастира Светог Дионисија на планини Олимп, који су нацисти уништили током Другог светског рата.

Било је то 1996. године када је игуман Максим из Новог манастира Светог Дионисија примио писмо из Немачке, упућено њему од стране Карла Фабера, непознатог пошиљаоца. Немац је у писму признао монасима да ће сигурно бити веома изненађени што добијају писмо од њега.

Заиста, писмо је пробудило мрачна сећања на 29. април 1943. године, када су окупационе нацистичке снаге дигле у ваздух читав манастир. Истовремено, оно је монасима манастира Светог Дионисија донело и поруку наде — иако 53 године касније.

_{Фото: Нацисти се спремају да дигну у ваздух манастир Светог Дионисија на планини Олимп 1943. године. Извор: Карл Фабер/Wikipedia CC0}

^{Нацисти су уништили манастир Светог Дионисија 1943. године.}

Дана 29. априла 1943. године, специјални одред немачких окупационих снага стационираних у Литохору, током целе ноћи пео се уз планину Олимп, уз помоћ мазги натоварених експлозивом, до висине од 800 метара, до самог срца планине. Немци су тако пришли историјском манастиру Светог Дионисија, на врху клисуре Енипеас; и након што су око њега поставили велике количине динамита, дигли су манастир у ваздух.

Дванаест монаха је успело да побегне из манастира, спасивши само једну икону — икону свог заштитника, Светог Дионисија. Потом су се монаси склонили у метох манастира, у подножју Олимпа, где су их нацисти касније ухапсили и саслушавали.

^{Увод у разарање}

Првобитни манастир основан је 1542. године. Нови манастир подигнут је око пет километара североисточно од старог, ближе граду Литохору, који се сматра улазом на планину Олимп. Манастир Светог Дионисија је ставропигијални манастир, што значи да се налази под непосредном јурисдикцијом патријарха у Константинопољу.

Током немачке окупације, манастир Светог Дионисија био је на мети окупационих власти, које су тврдиле да располажу информацијама да је служио као центар подршке покретима отпора на Олимпу. Заиста, положај манастира био је погодан за скривање припадника грчког отпора, као што је то био случај и у прошлости, током Грчког устанка 1821. године, када су монаси и игуман активно учествовали у борби против Османлија.

Трагично, манастир је 1821. године био поприште тродневне опсаде и борбе. Тада је запаљен, а игуман Методије, заједно са дванаест монаха, обешен. Током Македонске борбе (1893–1908), манастир Светог Дионисија поново је активно учествовао у сукобима.

^{Обнова манастира Светог Дионисија, који су уништили нацисти}

После разарања 1943. године, монаси су уточиште нашли у Новом манастиру Светог Дионисија, који се налази три километра изнад села Литохоро.

Ипак, љубав према старој обитељи на Олимпу навела их је да започну њену обнову. Реконструкција се у почетку ослањала углавном на сведочанства старијих мештана и монаха, јер није било сачуваних архитектонских планова, а стари манастир био је потпуно сравњен са земљом. Полако, али истрајно, обнова је отпочела, вођена вером оних који су у њој учествовали и сећањима на изглед који је манастир некада имао.

^{Писмо је стигло као порука од Бога}

Долазак писма које је 1996. године упутио Карл Фабер доживљен је као истинска порука наде. Уз формално извињење за злочин који су починили нацисти, Фабер је послао и четири фотографије манастира, снимљене само неколико минута пре него што је један припадник јединице активирао експлозив.

Пред крај свог живота, бивши немачки војник послао је те фотографије у нади да би „могле бити од користи за обнову манастира". Заиста, оне су биле од велике помоћи: на основу њих је тим архитеката и инжењера израдио план реконструкције. Радови су данас у току, како би манастир Светог Дионисија на Олимпу поново засијао у свом некадашњем сјају.

^{Извињење на које се дуго чекало}

У свом писму, бивши немачки војник није се ограничио само на извињење, већ је изнео и детаље о том дану на Олимпу — једном од мрачних тренутака у историји човечанства. „Имао сам двадесет и једну годину, био сам војник у тиму 'Ловци' (шифровани назив наше јединице) и 27. априла 1943. године били смо стационирани у Литохору", написао је.

„Један адвокат из Хамбурга, љубитељ Грчке, послао ми је фотографије у боји разрушеног манастира, које је сам снимио. Није потребно да вам објашњавам колико ме дубоко жалости уништење овог великог и дивног споменика."

Наставио је:

„Био сам радио-телеграфиста у јединици чији је командант био професор из Беча. Чуо сам га како свом наследнику предаје управу, јер је желео да види манастир...

Свој фотоапарат марке Leica увек сам носио у торби за хлеб, и замолио сам га да ме поведе са собом. Био је довољно љубазан да ми дозволи да фотографишем манастир.

Шаљем вам четири увећане фотографије које сам тада снимио. На њима се може делимично видети како је манастир изгледао. Морао сам да фотографишем брзо, јер нисам имао довољно времена. Можда ће вам ове фотографије бити од користи приликом обнове манастира.

Хвала вам од срца и желим вам здравље и мир — свима на земљи — да се више ниједан манастир не уништи."

Извор: Ex-German Soldier Helps Restore Monastery in Greece Destroyed by Nazis - GreekReporter.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: стари манастир Светог Дионисија на Олимпу који су уништили немачки нацисти. Извор: Juergen-Olymp/Wikipedia CC BY-SA 4.0