БОСТОН – Његово Високопреосвештенство митрополит немачки Августин, један од водећих јерараха Православне Цркве, говори у интервјуу за The National Herald о грчкој заједници у Немачкој, која се процењује на око пола милиона људи. Он се осврће и на делатност Свете Митрополије Немачке, где је, како је нагласио, „приметан изражен заокрет младих људи ка Цркви".

Митрополит Августин се дотиче и појаве „онлајн присуства разних самопроглашених такозваних стараца", пре свега из Грчке, а истовремено изражава и своје дивљење грчко-америчкој заједници. Како је карактеристично истакао: „Видим и осећам — и с поносом, током дугог временског периода — ваше борбе и бриге, вашу креативност и љубав према отаџбини, вашу динамичност, надахнућа и иницијативе."

Следи цео интервју:

The National Herald: Ваше Високопреосвештенство, како нова година затиче Ваше Високопреосвештенство, Митрополију и грчку дијаспору у Немачкој?

Митрополит Августин: Већ у освит нове године постаје очигледно да човечанство наставља да корача изузетно опасним путевима, како на глобалном плану, тако и на државном и локалном нивоу. Суочени са овом, често немилосрдном стварношћу, налазимо се пред једним суштинским избором: или да је пасивно прихватимо и утонемо у меланхолију, па чак и очајање, или да црпимо снагу из лепоте — пре свега из нашег црквеног заједништва, али и из наше хеленске културе — и да тако наставимо „добру борбу", утемељену на тријади вере, наде и љубави. Овде у Немачкој, дакле, благодаћу Божијом, одупиремо се савременим Касандрама. Остајемо солидарни једни с другима у временима невоље и настојимо, усред густе таме, да будемо мала свећа, која ће ширити макар и мало светлости од Незалазне Светлости, а то није нико други до Исус Христос, Сунце правде.

Који су, по Вашем мишљењу, најозбиљнији проблеми са којима се суочавају Ваши верници?

Са практичне тачке гледишта, указао бих на последице шире кризе — високе трошкове живота, незапосленост и оживљавање духова из прошлости — који се превасходно испољавају у друштвено-политичкој и економској сфери. Ипак, уверен сам да ове појаве имају морално порекло и корене. Реч је о дубокој духовној кризи, обележеној губитком егзистенцијалног смисла, распродајом за „тањир сочива" вредности које су временом проверене — или, другачије речено, напуштањем хришћанског срца наше цивилизације.

Са духовне тачке гледишта, главни изазов остаје крхка равнотежа између интеграције и асимилације у новој домовини. Асимилација подразумева брисање, док интеграција обезбеђује складно саживот и очување посебног идентитета сваке личности.

Још један озбиљан проблем јесте упад — било физичким присуством, било путем интернета — разних самопроглашених такозваних „стараца", у овом случају из Грчке, који са претераном дрскошћу и надменошћу навиру, попут дивљих вепрова, у њиву Цркве која странствује у Немачкој, остављајући за собом разорене душе, испуњене страхом, фанатизмом и уображеношћу. На њих се у потпуности односе речи Господње, како их је сачувао јеванђелист Матеј (23, 15).

Шта Вам млади људи говоре о православној вери и Цркви?

Са радошћу могу да кажем да је последњих година, упркос бројним кризама, приметан снажан заокрет младих људи ка Цркви. Оно што ме дубоко радује јесте чињеница да овај тренд не произлази из површности или лакомислености, већ из дубље потраге за смислом живота.

Међу православним хришћанима постоји чежња за повратком коренима и за свесним учешћем у животу Цркве. Међу инославнима, па чак и међу младима који нису хришћани, присутна је потрага за аутентичним изразом хришћанства — Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Приближно колико Грка данас живи у Немачкој?

Тешко је израчунати прецизан број. Неки од наших сународника стекли су немачко држављанство и тиме нестају из статистике. Истовремено, због близине Немачке Грчкој, присутна је стална покретљивост, па број нових досељеника варира. Уз дужну резерву, проценио бих да у Савезној Републици Немачкој живи око 500.000 Грка.

Да ли се домаће немачко становништво преобраћа у Православље?

Да, заиста постоји живо интересовање међу немачким држављанима за приближавање Православљу. За нас је, међутим, од суштинске важности да никада не поступамо прозелитистички или пропагандно — то није пут Цркве. Напротив, помажемо људима да пажљиво преиспитају своје мотиве и да провере своје критеријуме. Тек након постепеног укључивања у црквену заједницу и дуготрајног православног поучавања у вери, они постају пуноправни чланови наше Свете Православне Цркве.

На који начин Митрополија Немачке образује и припрема своје клирике и лаике који ће руководити мисијом?

Света Митрополија Немачке Васељенске Патријаршије, заједно са другим православним присуствима у земљи, благословена је тиме што располаже са две универзитетске институције за богословско образовање. Прва је Одсек за православну теологију на Универзитет у Минхену, а друга, у мањем обиму, Катедра за православну теологију на Универзитет у Минстеру.

У Минхену се настава у основним дисциплинама одвија у потпуно православном кључу: библијска теологија; литургика, патрологија и црквена историја; канонско право; као и систематска теологија. Истовремено, студенти се упознају и са другим хришћанским традицијама — што представља драгоцену припрему за контекст у којем ће служити.

Какав је траг оставила протекла година на Православну Цркву у светским размерама?

Као и у сваком времену, можемо сабрати многе лепе и Богу угодне плодове, али — ако смо искрени — и оне супротне. Вештачко улепшавање никада није помогло Цркви. Ако смо искрени, морамо признати да наше богословско и еклисиолошко јединство као православних хришћана још увек није у потпуности пројављено у пракси.

Видимо колико је оних који рањавају оне који су им дали рођење и ново рођење у Христу, као и колико је оних који сами себи наносе штету допуштајући да туђи, световни критеријуми продру у црквена питања — развоје који, у крајњој линији и сасвим дословно, воде у смрт.

Која су горућа питања која заокупљају Вашу унутрашњу борбу за свет?

Чезнем за светом у којем су људи — а нарочито они који носе име Христово — ослобођени сујеверја, формализма и синдрома који произлазе из страха, а истовремено испуњени радошћу слободе у Христу, слободе деце Божије.

За светом чији мир извире из чистих срца, као дар Кнеза мира. За светом у којем се надмећемо једино у делима љубави — тихо, кротко, лепо.

Чему се надате у новој години?

Дозволите ми да поновим оно што сам написао нашим верницима на Нову годину: „Док корачамо у нову годину, немојмо бити збуњени нити уплашени. Дубоко се поуздајмо у благодат Божију... Уђимо у 2026. годину не са стрепњом, већ са поверењем да Господ све чини новим и све чини лепим."

Какво је Ваше мишљење о грчко-америчкој заједници?

Сматрам да сваки човек мора да зна где стоји и куда иде — не само у уском, већ и у ширем смислу. После 65 година проведених у Немачкој, нешто знам о нашем положају овде, али оклевам да судим о другима које познајем само површно.

Ипак, могу да поделим лични осећај који носим према овом драгоценом делу светског хеленизма — грчко-америчкој заједници. Видим и осећам — и поносим се — вашим борбама и бригама, вашом креативношћу и љубављу према отаџбини, вашом динамичношћу, надахнућима и иницијативама. Упркос такозваним „проклетствима нашег рода", задржавам пуно поверење у трајни динамички потенцијал нашег Геноса, од антике до данас: «ἄμμες δὲ γ᾽ ἐσόμεθα πολλῷ κάρρονες» („А ми ћемо, пак, бити много бољи"). Увек са Богом.

Извор фото: thenationalherald.com, превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"