Ако успемо себе да погледамо у очи, онда ћемо моћи и пред Господа да станемо, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Литургији, којом је началствовао у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице. Радост сабрања Владика Исихије умножио је одликовавши чином протонамесника оца Јована Новитовића, секретара Епархијског управног одбора и Одбора за веронауку, истакнутог појца и вероучитеља, који је оставио неизбрисиве трагове у школовању ваљевских основаца.

“Сада отпушташ слугу твог, Владико…” речи су Светог Симеона Богопримца, којим он у име васцелог људског рода дочекује Спаситеља света. Сретање са Господом Христом, један од кључних догађаја у домостроју спасења, који данас славимо, догодио се у храму у Јерусалиму када су Пресвета Богородица и праведни старац Јосиф донели малог Христа да Га посвете Господу. Иако је Његово рођење пречисто, они су послушали старозаветни закон, уподобили му се и, након четрдесетодневног периода очишћења, дошли да Га принесу Богу Оцу, будући да се сваки прворођени младенац на тај начин приносио, објаснио је Епископ Исихије симболику данашњег јеванђељског догађаја (Лк 2, 22- 24; 25- 40) из живота Превечног Господа, којим се испуњава завет посвећења првог детета у знак благодарја Господу за ослобађање од египатског ропства.

-Пресвета Богородица и Праведни Јосиф доносе Господа, а Светим Духом доведен у храм, Старац Симеон их у надахнућу прима и подиже дете Исуса и сведочи, пророкује да је то Спаситељ. Каже се да “тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утеху Израиљеву и Дух Свети беше на њему…” Он је три века живео натприродно да би се десио овај догађај и зато он каже:”Сада отпушташ у миру слогу својега, јер видеше очи моје спасење твоје…”Духом просвећен, он препознаје Господа. Многи су препознали Господа у Његовом јављању. Још од тада у мањој или већој мери, а поготово после тридесет година Његовог живота, што смо прославили на празник Богојављења. Кад је напунио зрелост да проповеда, показао се народу као Син Божји- беседио је Владика Исихије о чудесном тренутку у јерусалимском храму, у коме Свети Симеон Богопримац прима на руке Богомладенца, симболично најављујући Његово препознавање, које ће уследити међу људима како Његовим савременицима на земљи, тако и међу милионима следбеника кроз историју.

– Потребан је Дух Свети да би се препознао Господ. Не можемо никада ни да кажемо Његово име, осим у Духу Светоме. Чак и ми, који живимо после два миленијума од тог догађаја, не можемо без Духа Светога да препознамо Господа, нити да будемо чанови Цркве. Зато примамо Духа Светога на крштењу и приликом миропомазања се Дух Свети утврђује у нама. Може да се деси и нама да мислимо да  живимо богоугодно као фарисеји, првосвештеници и многи описани у јеванђељу. Они су Месију одбили на најстрашнији начин, што се завршило богоубиством, које је, наравно спасоносно, али за њих је погубно. Зато морамо у Духу Светоме да имамо смирење, ком нас Црква учи, и само у том смирењу, уздајући се у Светог Духа, можемо да на православни начин прослављамо Бога и живимо у правоживљу- скренуо је пажњу Владика Исихије на опасности од могућих заблуда и духовног слепила, у којима се људи могу наћи услед одсуства благодати Духа Светог.

На крају Свете Литургије, Владика Исихије је честитао одликовање протонамесника оцу Јовану Новитовићу, уз благослов да, укрепљен Господом, буде благословен у служби својој Цркви, породици и роду ком припада. Поучавајући о другој недељи пред почетак Васкршњег поста, која је посвећена Страшном суду, ваљевски архипастир је поучио да треба да се замислимо и у уму и срцу имамо да треба стати пред Господа како је то учинио Старац Симеон, и то на овом свету, препознавши Месију у младенцу донетом у храм.

– Да ли ћемо препознати Њега као некога коме смо тежили читавог живота, јер на том суду нема лажних изјава и сведока, нема претварања? У ствари то је суд наше савести, коју је Господ дао нама као велики дар, равно уз дарове уме, естетике…Дао нам је савест да њоме можемо да гледамо себе у очи. Ако успемо себе да погледамо у очи и будемо искрени, да се не претварамо и правдамо пред собом, онда ћемо моћи и пред Господа да станемо. То није нешто што се подразумева и за то се морамо борити. Зато и наилази Велики пост, када треба да будемо духовни ратници- поучио је Владика Исихије, указавши на значај дела милосрђа, будући да се Господ, како нам јеванђеље казује (Мт 25, 31- 46), поистоветио са просјацима и свима које друштво одбацује, а који вапе за нашом помоћи, јер је Господ и због њих сишао са небеса и узео људску природу, сјединивши се са свима нама.

–  Ми имамо сви ту исту природу, а мислимо да су они са високим образовањем, статусом у друштву, богатством и политичком моћи, нешто виши од оног најмањег о коме говори Господ. Нису, то је потпуно иста природа, само се на најмањем види палост људске природе, а ови други живе у обмани, мисле да су све постигли и да им не треба Бог. Наравно, Бог треба свима нама. Што смо више са даровима Божјим, знамо да су то Његови дарови и да је погубно да нас одвајају од других и у нашим очима чине већима од других. Пост све то напада и све грубе неравнине у нашој природи “шмиргла и крши”. Ако истински уђемо у пост, изаћи ћемо бољи и благословенији и моћи ћемо да дочекамо Васкрсење- закључио је Владика Исихије, пожелевши својој духовној деци добру припрему за Часни пост, уз позив да чине добра дела макар и она најмања.

Извор, фото: Епархија ваљевска