Пре 50 година (прим. ред: писано септембра 2018.), 10/23. септембра 1968. године, упокојио се у Господу јеромонах Тихон (Голенков), истински украс Врта Пресвете Богородице, подвижник и духовни отац чувеног старца Пајсија.

          Отац Тихон (у свету Тимотеј Голенков) рођен је 1884. године у Русији, у селу Нова Михајловка, у породици Павла и Јелене Голенков. Од најранијег детињства осетио је призив ка монаштву и, пре него што је достигао пунолетство, као поклоник обишао је многе руске манастире. Потом је Тимотеј отишао у Свету Земљу и поклонио се светим местима, након чега је стигао на Свету Гору, где је у келији Светог Николаја познатој као Буразерска¹ примио монашки постриг са именом Тихон.

          После пет година монах Тихон, желећи још већу висину духовног живота, дошао је у Каруљу² и ту провео петнаест година. Живео је у пећини, узимао храну једном у три дана и све своје време проводио у молитви, читању и метанијама. Његов духовни руководитељ био је један премудри и у духовном животу делатни старац. Подвизавајући се у Каруљи, отац Тихон упознао је двојицу монаха који су много постили, чинили по хиљаду поклона дневно и прерано се упокојили.

          После петнаест година отац Тихон прешао је у једну од келија манастира Ставроникита у Капсали³, где је наставио да живи. Ту је био у послушању код једног старца о коме се старао. Попуштајући наговарањима, монах Тихон постао је свештеник и духовник⁴, те је саградио црквицу коју је посветио Воздвижењу Часног Крста Господњег.

          Једно време, током осам месеци, отац Тихон је код себе држао двојицу младих монаха као послушнике. Они су настојали да следе правило оца Тихона, који је наглашавао да у пустињи треба да славе Бога, а не да спавају и једу попут животиња.

          Током целе недеље једном дневно узимали су храну без уља, а суботом и недељом отац Тихон је у лонац додавао три кашике уља. Сваки монах је узимао свој део хране и јео га у својој келији. Отац Тихон им је говорио: „Имате благослов за додатак." Имао је расуђивање и старао се о својим послушницима.

          После аскетске трпезе отац Тихон је шетао око своје колибе и гласно, са неизрецивом усредсређеношћу, творио Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме". Молитва је ритмично извирала из дубине његовог срца. Када су оца Тихона питали: „Како живиш, геронда?", одговарао је: „Срце почиње да се загрева". Молитва се код њега није прекидала ни у сну – највише стање душе! „Ја спавам по нужди природе, а срце моје бди од множине љубави" (уп. Песн. 5, 2).

          Отац Тихон и његови послушници разговарали су веома мало. Једном читавих седамнаест дана нису разменили ниједну реч! Тек када би долазили посетиоци, отац Тихон је позивао послушнике да присуствују духовном разговору и приме духовну корист.

_{Фото: Старац Тихон (у средини) прима монахе из Јосафовог братства. Преподобни Пајсије је у позадини, узима воду из бурета да би је понудио гостима. 1966.}

          Када је старац Нектарије, прозвани Караманлис, први пут посетио оца Тихона, овај га је примио са љубављу и понудио му „званичну трпезу": одмах је са дрвета набрао прегршт маслина, донео их оцу Нектарију, уз крупну со и суварке које је и сам узимао, а затим оставио госта самог, рекавши на свом слабом грчком: „Ја сада хоће да се моли". Посетилац је све појео, јер га је нестјажатељни подвижник угостио са љубављу и простотом.

          Благочестиви трговац из Кареје, господин Теодор Талеас, био је духовно чедо оца Тихона. Једном, када је дошао код старца на исповест, претходни посетилац му је испричао како је отац Тихон предсказао да ће после њега доћи Теодор и донети то и то — што се заиста и догодило.

          Једном приликом оца Тихона посетио је неки човек, коме је старац рекао:

          - Чедо моје, ниси дошао к мени, већ да извидиш има ли у нашем крају дивљих свиња.

          Отац Тихон се бавио рукодељем — израдом везених плаштаница. За једну икону било је потребно и до две године рада. У почетку су отац Тихон и његови послушници рукодељу посвећивали један сат дневно, потом пола сата, а касније су га сасвим прекинули.

          Старац Тихон пажљиво је избегавао грех осуђивања. Када је своју духовну децу слао у Кареју, пратио их је око један километар. Пут је водио поред колибе једног суседа, пореклом Руса. Пошто је тај њихов сусед-свештеник био човек пуније грађе, отац Тихон је, да га послушници не би осуђивали, очински саветовао:

          - Када видите оца Е., реците себи: „Ово је свети човек, нека су с нама његове молитве!" И пољубите му руку!

          Када су се послушници враћали из Кареје, старац је говорио да га не узнемиравају, већ да само покуцају на врата његове келије, како би знао да су се вратили, па потом да оду у своје келије. Једном је један од послушника, из добре радозналости, завирио кроз пукотину на вратима да види шта старац ради. Угледао га је како плаче, марамицом брише сузе и благо се удара по глави.

          Старац је веома волео покајање, иако је његов живот био свет и од детињства посвећен Богу. Сузе су биле његова свакодневна храна. Имао је обилне сузе и велико умилење. Својим сузама оросио је ноге Распетога, изображеног на икони, и, попут јеванђелске жене, отирао их својом косом. У својој келији старац је упражњавао духовно делање, негујући покајање и радостотворну тугу. Када би отац Тихон исповедао човека, долазио је до умилења, плакао и саосећао са исповедником. Један од ученика Атонијаде⁵, који се исповедао код оца Тихона, касније, поставши свештеник, говорио је:

          - Ова моја ћелава глава наквашена је сузама оца Тихона.

          Старац је обично служио Литургију сваке недеље, али је код себе чувао Свете Дарове и причешћивао се свакога дана. Током Литургије људи су примећивали како му се лице мења, а очи су му у тами снажно сијале. Старац је увек служио Литургију са умилењем и сузама. За време Божанске Литургије читао је Јеванђеље са сузама у очима. Са сузама је уздизао Свете Дарове и савршавао Велики вход. Често је бивао узнесен духом и имао божанска виђења.

          Када је отац Тихон живео сам, за њега је Литургију служио старац Геронтије, коме је плаћао десет драхми за сваку Божанску Литургију, док се у то време свештеницима за Литургију плаћало пет драхми. Једном је видео старца Тихона узнесеног у ваздух.

          - Већег светитеља нисам видео на целој Светој Гори – говорио је старац Геронтије.

          Старац Пајсије је причао:

          - Отац Тихон је, да се за време Литургије не би расејавао, закључавао врата цркве, а ја сам певао „Господе, помилуј" испред врата, у ходнику. Једном приликом, на једној Литургији, у тренутку освећења Часних Дарова, глас старца је утихнуо. Чекао сам око пет сати и нисам га дозивао, јер за то нисам имао благослов. После пет сати наставио је возгласом: „Особито за Пречисту..." Где је био толико времена? Вероватно је био у иступљењу духом. Тога дана Божанска Литургија завршена је увече.

           Отац Тихон је био потпуно безбрижан и уопште се није интересовао за спољашње ствари. Никада није метео у својој келији. На поду његове келије земља и коса образовале су гомиле, налик на оклоп корњаче.

          Дневно је чинио око три хиљаде поклона и саветовао једном монаху:

          - Чини много поклона, док ти се доња кошуља не натопи знојем, док је не будеш морао променити.

          Због дугог стајања старцу су ноге увек биле отечене. Много је постио: један хлеб могао је јести читав месец. Једном је рекао двојици монаха да сакупе плодове планике и скувају их у лонцу, али када је видео црвени сок, забранио им је да их више припремају, јер у њима има сувише „крви".

          Старац је веома волео читање. Читао је по два-три сата и испуњавао се радошћу, говорећи: „Како је сладак ава Исаак!" Отац Тихон је два или три пута прочитао сва дела светог Јована Златоустог.

          Током ноћи старац готово и није спавао. Када би падала ноћ, позивао је монахе у цркву ударајући у зид. Пре полуноћнице молили су се у црквици, при чему је отац Тихон сам појао. Старац је указивао монасима када да седну током службе, а затим су је настављали стојећи. Молили су се за своје добротворе и за све помагаче, а потом одлазили у своје келије. Отац Тихон је говорио својим монасима:

          - Благосиљам вас да чините поклоне колико желите, а ако можете, бдите читаву ноћ.

          Отац Тихон је говорио да у манастирима има и монаха који се још подвизавају и оних отаца који су достигли духовно савршенство. Један од њих био је отац Матеј у манастиру Каракалу, други отац Атанасије у манастиру Ивирону (он се исповедао код оца Тихона), а трећи отац Атанасије у Есфигмену.

Старац Тихон је говорио следеће речи:

„После трогодишњег боравка у киновији монах је спреман за духовну борбу."

„Добре навике су врлине, а лоше навике су страсти."

„Нека монах нема везаности према животињама, јер оне заузимају мисли и срце човека, па монах, уместо да своју љубав у потпуности преда Богу, троши је на животиње." Старац је указивао на то да свети Василије Велики забрањује монаху да се причешћује ако је пре тога миловао мачку или пса.

„Молитва 'Господе Исусе Христе, помилуј ме' – чиста је пшеница."

„Добар послушник може стећи Исусову молитву."

„Ако човек при читању Светог Писма није опрезан, може пасти у заблуду, попут Оригена."

„Боље су три поклона са смирењем него хиљаде са гордошћу. Само смирење нас спасава! Истински смирених веома је мало. Треба их тражити са свећом у подне!"

          Старац Тихон је толико заволео смирење да је обишао целу Свету Гору у потрази за смиреним човеком. На крају је у манастиру Есфигмену пронашао једног старчића који је био одевен у истинско и савршено смирење. Наравно, било је и многих других, али су били сакривени од наших очију. Оца Тихона су позивали у Есфигмен да исповеда монахе, којих је тада у обитељи било више од шездесет.

          Старац је веома поштовао преподобног Антонија Печерског и служио Литургију у пећини у којој се подвизавао преподобни. Потом се враћао у своју келију, ишао је веома брзо. Био је у духовном пријатељству са светим Силуаном Атонским, који му се после свог упокојења јавио и разговарао с њим.

          Један старац из Кареје сведочи:

          - Отац Тихон био је веома једноставан и пребивао је у духовном свету. Улагао је много духовног труда. Иако је много постио, био је човек крупније грађе. Када би долазио у нашу келију и ми му нудили храну, узимао је само две кашике ради благослова. Данас више нема никога сличног њему, не тражите узалуд!

          Једном је отац Тихон рекао својим монасима да после његове смрти не отварају његов гроб⁶. Један од њих је у себи помислио: „А ја ћу га извадити из земље и рећи му: 'Благослови!'" Отац Тихон је прочитао његову помисао и рекао:

          - Нема за то благослова!

          И до данас његове честите мошти остају погребене у ишчекивању свеопштег васкрсења мртвих. Уснуо је сном праведника 10/23. септембра 1968. године, а пре смрти је видео Пресвету Богородицу заједно са светима Сергијем Радоњешким и Серафимом Саровским, који су му рекли да ће га после празника Рођења Пресвете Богородице узети к себи. Поред оца Тихона налазио се његов послушник — старац Пајсије. Он се старао о оцу Тихону, сахранио га, постао његов наследник у колиби и касније написао житије оца Тихона, које је објављено после његовог упокојења. Да буду с нама његове молитве. Амин.

1. Буразери — место недалеко од Кареје — административног центра Свете Горе Атонске.
2. Каруља — место на крајњем југоистоку Атоса, познато по својој дивљој и суровој природи и строгој аскези пустињака који тамо пребивају.
3. Капсала — место на Светој Гори, недалеко од Кареје.
4. У грчкој православној традицији не може сваки свештеник да исповеда, односно да буде духовник. То право епископ посебним чином даје само изабраним и духовно спремним свештеницима.
5. Атонијада — општеобразовна средња школа која делује при ватопедском скиту Светог апостола Андреја Првозваног и преподобног Антонија Великог.
6. У Грчкој се неколико година након упокојења човека отвара гроб и кости се полажу у зидове или костурнице, чиме се гроб ослобађа за друге упокојене из исте породице. У манастирима се кости монаха полажу у костурнице.

Извор: Пустынник отец Тихон / Православие.Ru
Превод са руског: редакција портала "Живот Цркве"

Насловна фото: Старец Тихон (Голенков), извор: catalog.obitel-minsk.com

СВЕТИ СТАРАЦ ТИХОН

Свети старац Тихон,
светогорски пустињак,
земаљски човек, небески анђео,
са Херувимима и Серафимима
свету Литургију служио,
на Небеску Литургију
духовно узнешен био,
лицем просветљен,
даром суза умивен,
Свети старац Тихон
- нови у Христу човек

Свети старац Тихон,
пореклом Рус,
Бога тражећи
у Свету Земљу дође
где се у Јорданској пустињи
подвизавао,
Промислом на Свету Гору дође
да се у перивоју Пресвете Богородице
небесима даље уздиже,
Свети старац Тихон
- нови у Христу човек

Свети старац Тихон,
светогорски пустињак,
нам древне Оце Синаја, Египта
и Свете Земље оприсутни,
у лицу његовом
све њих смо видели,
старац Тихон
као старозаветни патријарх
са крстом у руци,
осмеха блаженог,
лица сузама умивеног
Свети старац Тихон
- нови у Христу човек

Свети старац Тихон,
светогорски пустињак,
метанијама плодове покајања задоби
и тело своје стаништем
Духа Светог учини,
умносрдачном молитвом
духовно је живео,
благодаћу у Христу пребивао,
многе небеске посете је имао
- Пресвете Богородице, Светих
и ангела Божијих,
Отац светогорских Отаца,
Свети старац Тихон
- нови у Христу човек

_{Митрополит Фотије (Сладојевић)}

_{Извор: eparhijazt.com}