Икона Мајке Божије „Несагорива купина“ уврштена је у календар Румунске православне цркве и прослављаће се 4. септембра. Одлуку је Свети синод донео на седници одржаној 2. јула.

За датум празновања иконе одређен је 4. септембар, јер се истог дана прославља и Свети пророк Мојсије, са којим је повезано чудо јављања Несагориве купине.

Икона се чува у манастиру Антим у Букурешту, а донета је из Русије од стране групе монаха који су се почетком 20. века повукли на Свету Гору.

Године 1929. доспела је у руке будућег јеромонаха Данила Санду Тудора, који ју је донео у ову букурештанску монашку обитељ.

После његовог хапшења 1958. године, икона је доспела код Светог Петронија (Танасеа) из скита Продрома. Он ју је даровао архимандриту Бенедикту Гиушу, који ју је тестаментом оставио Светом Софијану Антимском.

Чудесна догађања

Архимандрит Антипа Бургелеа из букурештанског манастира Антим пружио је Новинској агенцији „Басилика“ више појединости о историјату, чудима и симболици ове иконе.

„Док је још био мирјанин, 1941. године, Санду Тудор је радио као васпитач у једној техничкој школи у Велени де Мунтеу. Тамо је, желећи да исправи неке неправде, навукао на себе гнев злонамерних људи који су, знајући где се одмара, решили да дођу до његове собе и да га једне ноћи убију кроз прозор. Међутим, у соби се налазила и икона Мајке Божије „Несагорива купина“, а Санду Тудор је, на њему неочекиван начин, једне вечери био надахнут да свој кревет премести испред иконе.“

„Три особе испалиле су укупно шеснаест метака кроз прозор, према месту на којем су мислили да се налази кревет, али је он, чудесном помоћи Мајке Божије, остао неповређен“, објаснио је архимандрит.

Иконографски тип

Према речима архимандрита, тематика иконе надахнута је библијским казивањем о пророку Мојсију, који је, налазећи се у подножју Синајске горе, угледао купину обавијену пламеном, али која није сагоревала.

„Најупечатљивији елемент представе јесте осмокрака звезда, у чијем се средишту налази икона Пресвете Богородице, док су око ње изображени анђели. У четири угла насликована су старозаветна пророштва о Богородици: Мојсије пред Несагоривом купином (горе лево), Језекиљ пред затвореним вратима (доле лево), Јаковљеве лествице (доле десно) и Јесејево дрво (горе десно).“

Током времена, овој икони приписивана је моћ заштите од пожара, али и од других природних непогода.

„Средишња тема иконе јесте, с једне стране, особито поштовање Мајке Божије, а с друге – Христово божанство. Анђели који носе природне стихије показују нам да они њима управљају по заповести Божијој и у складу са Његовом вољом, која их може устројити или на добробит или као казну.“

Архимандрит Антипа Бургелеа закључио је:

„Основна идеја иконе јесте да се целокупна творевина, видљива и невидљива, покорава Творцу, али и Мајци Божијој, која је од Бога примила и способност да посредује у управљању овим стихијама на корист људи.“

Симболика иконе

У контексту настанка исихастичког покрета „Несагорива купина“ при манастиру Антим, ова икона је повезана са молитвом.

„Као што је купина горела а није сагоревала, тако је и човек позван да у своме бићу негује огњену молитву, али не нужно и да се изолује од света и свакодневних обавеза. Икона тако постаје симбол урбаног или заједничарског исихазма, који монахе, клирике и мирјане позива на унутарње сабирање, на то да буду у свету, али да не буду обузети њиме, на сведочење вере, дијалог и одговорно хришћанско живљење.“

Јеросхимонах Данило Санду Тудор посветио је овој икони акатистну химну, која у својим стиховима сабира човекову чежњу за Богом.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"