Христос међу нама, драги моји читаоци!

           У животу сваког човека наступа тренутак када се пред њим отвара право на власт. То није обавезно државна власт или формално старешинство. Власт се појављује свуда где настаје зависност једног човека од другог: у породици, у пријатељству, у професионалној средини и, наравно, у духовном животу. Сама по себи могућност да се утиче, усмерава, па чак и наређује чини се природном. Али управо овде пролази танка линија која раздваја стварање од разарања.

           У Првој посланици Коринћанима, апостол Павле изговара речи које одражавају дубински нерв хришћанина: „Али (ми) не употребисмо ову власт, него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу" (1. Кор. 9:12).

           Да бисмо разумели сву тежину и величину ове тврдње, треба погледати контекст коринћанске заједнице у коју су дошли људи који су истицали свој ауторитет са позиције силе и господарења. У древном свету такав облик ауторитета чинио се уобичајеним. Људи су навикли на то да јачи потчињава слабијег, а онај ко поседује знање или статус претвара то у инструмент контроле. Такви учитељи нудили су Коринћанима разумљиву, иако чврсту хијерархију: постоји господар и постоји потчињени.

_{Фото: Трудови преподобног Сергеја, Михаил Нестеров (1986-1987.), Третјаковска галерија, извор: tretyakov.ru}

           И ево, на тој мрачној позадини, апостол Павле подсећа на свој прави статус. Он је онај који је основао ову заједницу. Он је онај преко кога су ти људи уопште сазнали за Христа. По људским и духовним законима, Павле је имао више права на поштовање и ауторитет него било који од придошлих проповедника. Он је могао да захтева ту власт. Могао је да тражи потчињавање. Али он добровољно бира другачији пут. Павле се одриче својих законских права, зарађује за хлеб својим рукама, трпи оскудице и одбија доминацију. Зашто? Одговор апостола задивљује својом директношћу: „да не учинимо какве сметње јеванђељу Христову".

Павле открива пред нама најважнији духовни закон: спољашња властољубивост човека над човеком и проповед о Крсту дубоко су неспојиви. Тамо где пастир или наставник почиње да истиче сопствено „ја", да потчињава себи туђу вољу и манипулише душама, Јеванђеље заћути. Истинска проповед Христова је вест о Богу Који је смирио Себе до смрти крсне, Који не ломи људску слободу, већ пажљиво тражи одјек у љубећем срцу.

           Када уместо Христа у средиште заједнице стане ауторитет човека, благовести се претварају у идеологију, а вера у систем потчињавања. Људска доминација неизбежно потискује Духа Светога, јер где је Дух Господњи, тамо је слобода (2. Кор. 3:17). Принуда и манипулација могу створити послушну заједницу, али оне никада неће моћи да роде слободне синове и кћери Божије.

Апостол Павле је разумео главно: истинска духовна снага се не састоји у способности потчињавања, већ у способности одступања у страну, како би се дало место Богу. Одрицање од власти зарад слободе другог човека јесте истинско подражавање Христу.

           Ова лекција није упућена само свештенослужитељима или богословима. Она је упућена свакоме од нас:

• Родитељима који су у искушењу да односе са децом изграде на основу слепог потчињавања, уместо да им открију лепоту љубави.
• Руководиоцима и наставницима који заборављају да је њихов главни задатак да служе расту оних који су поред њих, а не да потврђују сопствену важност.
• Сваком хришћанину који у расправама о вери покушава да победи и притисне саговорника снагом аргумената или духовном супериорношћу.

           Реч Божија нам предлаже да преиспитамо само разумевање снаге. Истински ауторитет у Цркви и у животу не осваја се притиском. Он се рађа из жртвености, спремности на подношење непријатности и искреног поштовања према туђој души. Нека речи апостола Павла постану за нас стално мерило наших намера. Сваки пут када нам се укаже прилика да применимо власт, притиснемо или завладамо над неким, вреди поставити себи једноставно питање: не стварамо ли тиме сметњу за Христа? И нека нам Господ дарује мудрост да бирамо не пут господарења, већ пут љубави, смирења и служења.

ЛУКА (Коваленко)   
_{митрополит запорошки и мелитопољски
кандидат богословских наука}

Извор: t.me/lekarzpmluka

Са руског превела: редакција портала "Живот Цркве"

_{Насловна фото: Прање ногу апостолима, Теодор Крачун (око 1780.), Галерија Матице српске, извор: galerijamaticesrpske.rs}