Бог је из љубави створио невидљиви и духовни свет, затим видљиви и материјални свет, а најзад и човека. Стварајући сву творевину, Својом свемоћи и премудрошћу створио је и море.

У првој књизи Светог писма, Књизи Постања, записано је: „И рече Бог: Нека се сабере вода... И сабра се вода, и показа се копно... И назва Бог копно земљом, а зборишта вода назва морима. И виде Бог да је добро“ (Пост. 1, 9–10).

Дакле, море је једно од најлепших и највеличанственијих дела Божијег стварања. И у Старом и у Новом завету море се често помиње. Свети пророк и цар Давид у Претпочетном псалму каже: „Тамо је море велико и пространо; у њему безброј гмизаваца, животиња малих и великих“ (Пс. 103, 25).

И пророк Јона, пошто је био бачен у море и нашао се у утроби кита, помолио се Богу за своје покајање и спасење: „И помоли се Јона Господу Богу своме из утробе кита и рече: Завиках у невољи својој ка Господу Богу моме и Он ме услиши; из утробе ада завапих и Ти чу глас мој. Бацио си ме у дубину, у срце мора, и реке ме опколише; сви валови Твоји и таласи Твоји пређоше преко мене.“

Сам Христос је заволео море, користио је слике из живота на мору у Својим причама и поукама, а за Своје ученике и апостоле изабрао је рибаре. Једном Га видимо како хода обалом мора, други пут како корача по мору, а после Свога Васкрсења јавља се ученицима на обали Тиверијадског језера. Другом приликом запретио је мору, и ветрови и таласи послушали су Његову заповест. Често је лађу претварао у „амвон“, са кога је народу на копну проповедао реч Божију. И свети апостол Павле је, како сазнајемо из Дела апостолских и његових Посланица, предузео многа путовања морем и претрпео бројне опасности од бурних таласа. Међу Светим Оцима вреди поменути и Светог Василија Великог, који у свом знаменитом делу „Шестоднев“ излаже хришћанско учење користећи примере из живота мора и риба.

Нарочито ми Грци имамо изузетну привилегију што је наша отаџбина окружена морима, а на нашим острвима током векова развила се велика грчка и хришћанска цивилизација, којој се сви диве.

Сви ми, нарочито током летњих месеци, уживамо у мору и у многобројним благодетима које нам оно пружа.

Међутим, иако нас море прати, опчињава, задивљује, надахњује и на разне начине нам користи, често га не чувамо, не препознајемо његову вредност, већ га обешчашћујемо, загађујемо и уништавамо. То је погрешно. Уништавање морске средине, обале и целокупног живота у мору представља нарушавање лепоте Божије творевине. Тако нешто не би смело да се дешава. Треба да знамо да се такав неодговоран однос према мору може спречити ако свако од нас разуме и усвоји смисао Божије заповести да човек треба да „обрађује и чува“ (Пост. 2, 15) овај предивни дар Божије премудрости. Наравно, потребно је посветити дужну пажњу и опасностима које море носи, као и избегавати свако неодговорно и недолично понашање на мору.

Имајући све ово у виду, драги моји, будите опрезни и поштујте море. Чувајте га чистим и уживајте у његовој лепоти, прослављајући његовог Творца – Једнога и Истинитога Бога.

Извор, фото: pemptousia.gr

Превод са грчког: редакција портала "Живот Цркве"