На Митровдан, 8. новембра 1992. године, у Херцеговини се одиграла једна од највећих и најславнијих битака у новијој српској историји — Прва Митровданска офанзива. Тог дана, на српско Невесиње јуришало је више од 40.000 војника здружених снага ХОС-а и Армије БиХ, док је с друге стране стајало свега око 5.000 бораца Војске Републике Српске. Иза њих су остали њихови домови, породице, рањеници, гробови и крсне свеће — све што су имали и све што су бранили.

Напад је почео рано ујутру, снажном артиљеријском ватром, након чега су уследили налети пешадије и моторизованих јединица. Непријатељ је изабрао баш Митровдан, дан када многе српске породице славе своју крсну славу, верујући да ће тиме затећи положаје ослабљене. Али, иако је део војника био код кућа, Невесињци су се муњевито организовали и одбранили сваки педаљ земље.

Борбе су биле жестоке, вођене прса у прса. Ранјеници су излазили из болница и враћали се на линије фронта. Пет дана су трајали најжешћи окршаји, а исход је био оно што се ретко виђа — непријатељ је, упркос бројчаној и техничкој надмоћи, сломљен и одбијен. Невесињска бригада није одступила ни један једини метар.

Према подацима, у овој бици је погинуло 42 борца и официра ВРС, а више од 300 је рањено. Непријатељ је, међутим, имао вишеструко веће губитке — преко 580 погинулих и више од 1.000 рањених, док неки извори помињу и до 800 ликвидираних.

Чудо у Солуну

У данима најжешћих борби, у цркви Светог Димитрија у Солуну догодило се нешто што су многи верници описали као чудо. Појавио се, кажу, измучени ратник у византијским одорама. Када су га питали ко је и одакле долази, одговорио је:

“Ја сам овдашњи. Долазим из Херцеговине — тамо се воде борбе за Православље.”

Пришао је кивоту Светог Димитрија — и нестао. Црквом се тада ширио миомирис, а свештеник је касније рекао да је то био сам Свети Димитрије, који се последњи пут појавио 1804. године уочи Првог српског устанка.

Победа и вечна слава

За овај јуначки подвиг, Невесињска бригада је 28. јуна 1993. године, на Видовдан, одликована Орденом Немањића, као прва јединица Војске Републике Српске којој је додељено то високо признање. И општина Невесиње добила је Орден Републике Српске за своју херојску одбрану.

Од тада, Митровдан се у Невесињу слави као крсна слава и Дан општине, а Борачка организација Републике Српске обележава га као своју славу.

Тог дана, све што је ходало у Херцеговини стало је у строј. У песми је остало записано:

„К’о три срца три су пушке,
напињале груди мушке
и планине Херцеговине.“

Слава херојима Невесиња. Срећна слава свим свечарима — нека је на здравље и спасење празник Светог великомученика Димитрија Солунског, мироточивог заштитника вере, народа и части.

Извор: Ин4С, фото: Информер